Veliki svet

Čestitamo, pronašli smo nam novu planetu! Odmah naseljiva, troškovi puta i života su mali, stiže se za dvadeset godina. Budite kolonizatori na današnji dan za dvadeset godina! Ura!

            Četrdeset hiljada ljudi je krenulo na put za Novi svet. Porodice, parovi, samci, siročići, različitih profila, porekla, sposobnosti, boja kože, kultura. Svi su oni postali deo te velike misije za čovečanstvo. Bez predrasuda, bez diskriminacije. I stigli su. I naselili su se.

            Veliki svet, kako ga zovu, pošto je planeta stvarno velika, je prijatan za život i ljudi su se naselili i izgradili svoje živote. Nema potrebe za nekim posebnim prilagođavanjem, a i razvija se tamošnja jedinstvena građanska kultura. Starci govore da im Zemlja ne nedostaje. Ovde je mnogo bolje.

            Populacija se kontrolisano, ali postepeno povećavala i tri generacije kasnije nije bilo više rođenih Zemljana. Ljudi žive prilagođeni Velikom svetu i čuvaju ga. Oni su ipak tu gosti. Ono što ljudi ne primećuju je to da se planeta takođe prilagođava, i to na vrlo čudan način. Veliki svet je manji i veći, nekad u isto vreme.

            Nekome ponekad deluje kao da se planeta smanjuje na veličinu makete. Tada bi cela mogla da se optrči za jedan dan, kad bi samo moglo da se prođe kroz svu ovu gužvu i da se digne glava od niskog neba. Ali čovek ne može ni da se okrene, a da ne naleti na nekog drugog. Veliki svet je tesan.

           Drugi ljudi, sa druge strane, hodaju kilometrima da ne sretnu čoveka. Levo i desno su samo brda i planine, ravnice i mora, toliko veliki da krive prostor i zatvaraju se u širini. Veliki svet i ta ravnica su puni ljudi koji hodaju napred i ne vide se u iskrivljenom prostoru. A nije bio toliko velik. I kako čovek da se snađe u toj ogromnosti?

            Neki su ovo primetili i to pametno koriste. Nema mnogo muke, samo se usredsredi. Na primer, pogledaš gde su drugi, kako se kreću i kuda idu i kreneš putem koji je najbolje dužine. Ružno mesto može da se smanji, lepo da se poveća. Nije čak ni potrebno kretati se. Dovoljno je staviti stolicu ispred vrata, udobno se smestiti i posmatrati zalazak sunca. Koliko tu zemlja i nebo mogu da se povećaju! Zalazak sunca traje satima, nebo promeni stotinu boja, a večernje ptice pevaju u nedogled. Onda se svet vrati u normalu i ode se na spavanje.

            Ne priča se o ovome mnogo. Ljudi misle da im se čini. Oni koji su provalili foru čuvaju tajnu, biće im korisno. Nema više Zemljana da ih pitaju da li je i na Zemlji bilo tako, da li je menjala veličinu ili im se samo činilo, i da li su na kraju zbog toga otišli.

 

Autor: Natalija Jovanović

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: