Radio drama i fantastika

Mnogi kad čuju reč radio drama pomisle na nešto nadasve dosadno. Oni koji uz radio drama ugledaju i reč fantastika, pomisle aha, Orson Vels, “Rat svetova”.

Radio drama ili nešto tačnije rečeno – audio drama, potiče još iz antike. Seneka je istaknut kao jedan od začetnika, jer je njegov komad napisan sa namerom da se čita kao zvučno pozorište, a ne izvodi na sceni.

Naravno, tek sa pojavom radija i radijskog programa otvara se put popularnosti radio drame. Manje je poznato da Orson Vels nije bio prvi koji je uzdrmao javnost emitovanjem programa koji je bio toliko uverljiv da je bilo teško razlučiti šta je stvarnost a šta ne. Još 1925, francuska radio drama bila je zabranjena zbog previše realističnog prikaza brodoloma.

Vrhunac radio drame počeo je tridesetih godina prošlog veka. Tada je nastalo i Velsovo delo, ali i “Arčerovi” koji se i dan danas emituje, te je sa preko devetnaest hiljada epizoda najduža radio drama na svetu. U tom periodu, radio drama više nije bilo iščitavanje pozorišnih drama uz specijalne efekte, niti kabare, niti – što bi danas rekli streaming – direktni prenos brodvejskih komada, već samosvojan format. Radio drama osvojila je mnoge žanrove i predstavljala okosnicu radijskog programa. Bilo je tu i sapunica i krimića, komedija kao i ozbiljne umetnosti. Radio drama je zabavljala, informisala, a početkom rata prikazivala teškoće života u Britaniji, ne bili namamila Ameriku u rat.

S pojavom televizije, radio program dobija današnji format, muzika, radijske emisije u formi intervjua ili razgovora na temu. Radio drame odlaze u opskurnost. Čuvaju ih tek poneke nacionalne radijske kuće, emituju se u nevažnim terminima, slušaju ih samo sladokusci i počinje mrtvilo radio drame koje će trajati sve do početka milenijuma.

Kad pogledamo spisak najpopularnijih radio drama, među kojima su “Doktor Hu”, “Tanderbirds”, “Ljudi sutrašnjice” i “Safir i Čelik”, uočavamo da je fantastika, pored komedija i sapunica, prilično zastupljen žanr. Razlog je jednostavan, naučnofantastični serijali, a posebno priče koje mogu da se rastegnu u beskonačno epizoda savršeno odgovaraju formatu radijske serije. Povrh toga, radio drama košta značajno manje novca da se prozivede od bilo kog televizijskog formata, a ne treba napominjati da je radijski program u stanju da stvori svetove i prizore koje vizualizacija za TV i film ne mogu ni da postignu. Stoga je veza radio drame i fantastike jaka još od Orsona Velsa naovamo.

Prednost jeftine produkcije BBC je koristio da eksperimentiše sa manje poznatim autorima. Uspeh radio drame otvorio je vrata mnogim projektima. Naš voljeni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” nastao je kao radio drama, emitovana 1978. godine, a tek sledeće je objavljena knjiga. Prvu televizijsku premijeru, “Vodič” je imao tek 1981. kao provereno uspešno delo.

Druga prednost radio drame je u tome što mogu da obezbede dugovekost produkcije. Glumci stare, a glas se ne menja u značajnijoj meri, što omogućuje da se neke veoma stare, nekad popularne, TV serije nastave kao radio drame. BBC se, kao vodeća svetska kuća za radio dramu, ovime obilato služi. Tradicija radio drame očuvala se i kod nas, Radio Beograd i Radio Novi Sad i danas proizvode desetine radio darama godišnje, uz obimnu arhivu. Nije veliki spisak zemalja gde se radio drama neguje, Kipar, Nemačka, Japan, Indija, Irska, Engleska i Norveška.

Oživljavanje radio drame kao formata počinje s početkom veka, a jedna od zapaženijih bila je BBCjeva adaptacija romana Karela Čapeka “Rat ljudi i daždevnjaka”. Veoma zanimljivo delo, posebno u našoj eri vaskrsnuća fašizma, emitovana 2005, ova radio drama okupila je sjajne glumce i na neki način najavila povratak radio drame.

Naravno, danas se više ne naziva radio drama, već audio drama ili naprosto – podkast. Pojeftinjenje opreme za snimanje i obradu zvuka, te postojanje platformi za monetzaciju ovog medija doveli su do ekspanzije radio drame u obliku podkasta. Osim jeftine produkcije, superiornih zvučnih efekata, internet je doneo i pogodnosti u vidu decentralzacije. Glumci više ne moraju da dolaze u studio da bi snimili radio dramu. Mnoštvo entuzijasta nudi svoje glasovne talente, pa je lansiranje vašeg fantazijskog ili sci-fi podkasta lakše nego ikada.

Ne znam za globalnu scenu, ali za mene je novo doba u životu radio drame predstavljao “We’re Alive, A Story of Survival”. Posredi je drama objavljena u formatu podkasta. Premijera je bila 4. maja 2009. godine na iTunes platformi. Kao što možete naslutiti, drama se dešava u vreme zombi apokalipse i prati raznolike junake koji se u vreme tragedije zatiču u centru Los Anđelesa.

Jedno poglavlje sastojalo se od tri epizode, ukupno šezdesetak stranica dijaloga, dvanaest poglavlja su sezona, a objavljeno ih je četiri pre nego što se serija uspešno završila 2014. godine. Sve u svemu oko pedeset sati zabave, u obliku dvadesetominutnih epizoda. Lagano i pitko! Kvalitet ekipe, kako glumačke, tako i produkcijske rastao je, zajedno sa popularnošću. U poređenju sa zombi-serijama koje su u slično vreme emitovane na TVu, priča je bila kudikamo zrelija, likovi uverljiviji i sve u svemu za mene kao zombiljupca ovaj podkast predstavljao je pravo osveženje.

Publika je htela još, pa je “We’re Alive” obnovljena 2015. godine u vidu mini-serije “Lockdown” koja je u potpunosti finansirana sa Kikstartera, dok je još jedna serija pokrenuta prošle godine, pod naslovom “Goldrush”.

Moram da pohvalim i Radio Novi Sad koji je pre neku godinu imao konkurs za radio dramu sa tematikom srpske mitologije. Uopšte, za vas kao mlade pisce u pokušaju, predlažem da pratite njihove konkurse, radio drama je sjajan način da neko finansira vaše delo i predstavi ga publici, a u internetskoj eri lakše je napraviti radio dramu, nego čak i objaviti roman. Sve i da vaša drama ne prođe na konkursu, uvek možete snimiti bar jednu epizodu u kućnoj radinosti i sjajno se zabaviti.