Strah i njegov sluga – Mirjana Novaković

Roman “Strah i njegov sluga” dobio novo izdanje.

“Strah i njegov sluga”, roman je naše spisateljice Mirjane Novaković. Ovom romanu je za dlaku izmakla NIN-ova nagrada, dok je 1999. godine, za ovaj roman spisateljica dobila nagradu “Isidora Sekulić”. Knjiga je dobila i pozorišnu predstavu, 2003 godine. Prevedena je na engleski jezik i napravila zadovoljavajući uspeh na engleskom govornom područiju.

Priča ovog romana bazirana je na istinitom događaju s početka XVIII veka. U Beograd, koji je tada bio deo austrijske teritorije, iz Beča stiže komisija sa zadatkom da utvrdi da li u Srbiji ima vampira.

slika_5244_Strah-i-njegov-slugaKnjga predstavlja osveženje, i posebno se ističe preplitanje horor i fantazi ideja, ali knjiga nije ni horor niti fantastika u uobičajenom, žanrovskom smislu. Ovo je “književna fantastika” postmodernističkog tipa. Preplitanje stvarnih i “mitskih” likova, istorije i fikcije jako je zabavno i privlači vas da čitate dalje. U knjizi se pojavljuje i Sava Savanović, a ubačene su i već čuvene priče o “stvarnom” vampirizmu Petra Blagojevića, sa početka XVIII veka. Mnogi su smatrali da će knjiga biti “žensko pismo”, ali moram reći da ovo nimalo ne podseća na pisanje žena sa naših prostora. Ovo je jedno kompleksno delo, napisano u fantastičnom stilu, i da na koricama ne stoji njeno ime, mnogi bi pretpostavili da je ovo delo napisao muškarac.

Na početku XVIII veka grof Fon Hauzburg dolazi u Beograd, i krišom se raspituje o vampirima koji su se pojavili u okolini Beograda. Sa njim su i austrijska princeza, nimalo naivna i njen muž, regent koji ima svoje tajne. Priča ima dva naratora, princezu i Đavola lično, naravno u ljudskom obliku, kom? Neću vam reći. Tajna koju morate otkriti sami. Zašto se Đavo bavi ovom istragom? Pa, ni njemu ne odgovra da mrtvi ustaju i jako je zabrinut, jer bi to značilo da dolazi Strašni Sud, ka kome se Đavolu ne žuri.

slika_5239_mirjananovakovicUmesto horor scena, srž zapleta tiče se političkih spletki u trouglu Turaka – Srba – Austijanaca, i mada manje naglašeno trouglu; Bog – ljudi – Đavo. U knjizi su Srbi patetične, polupijane sirovine, koje su same krive za većinu stvari koje su ih snašle, ali i da su ljudi velike hrabrosti, ponosa, izražene časti i smelosti, prkosa i inata kao i neustrašivosti, najbolje kroz lik Novaka, đavolovog sluge, jednog od najzabavnijih likova u romanima sa naših prostora.

Đavo je fenomenalno odrađen. Zadivljujuć je balans protivrečenosti koje ga prate. On je star, mudar, plašljiv, ali i prizeman, spletkaros najfinijeg tipa, vrlo ljudski ali istovremeno i nadljudski. Njegove rečenice su možda i najupečatljivije i ima dosta pronicljivih opservacija, vrednih obaziranja na njih i o kojima vredi razmišljati.

Knjiga se izdvaja iz većine domaćih dela iz žanra fantastike, i nije delo koje ćete pročitati samo jednom ili dva puta. Ovo je knjiga kojoj ćete se vraćati. Knjiga je slojevito napisana, duhovita, zabavna i inspirativna. Pravo je zadovoljstvo čitati je, i preporučujem je svima.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

10 thoughts on “Strah i njegov sluga – Mirjana Novaković

  1. Mislim da autor nije imao nikakve zle namere, i da je samo hvatanje za jednu recenicu krajnje maliciozno, i nepotrebno. I da se ne lazemo vecina ljudi koji su ustali protiv tog navodnog vredjanja zena, deli knjizevnost na musku i zensku i ima vrv lepezu pogrdnih naziva za taj zanr i autorke koje se time bave. Ovde je autor teksta hteo samo da naglasi da ova knjiga nije jeftin ljubavni roman, sto bi ljudi mogli da pomisle kada pogledaju naziv i to je to. Ne kapiram zasto ljudi imaju zelju da ponize i vredjaju nekoga zbog jedne reci ili recenice.

  2. Две су ствари које је овај текст проблематизовао, а сматрам да друга уопште није мања од прве.
    Јасно је да је спорна реченица увредљива за жене писце уопште. Тако како је написана, не може se другачије протмачити. И то јесте проблем о коме вреди дискутовати, јер нас, као читаоце, првенствено би требало да занима квалитет написаног, а не пол аутора. С тим у вези, добар писац у могућности је да се стави у било коју улогу или пол и да у свакој звучи уверљиво. Ја због тога и не знам шта је то „женско перо“, за који термин бих рекао да је форсиран баш од про-феминистичких, квази-еманципаторских, либерално-не-знам-каквих лобија. Ако се то односи само на теме које искључиву дотичу жене или њихов начин размишљања нисам сигуран колико је таква сегментираност нешто што је аутентично само по себи, а у контексту сексизма, иде баш у том правцу (само с друге стране).
    Међутим, ФБ полемика на коју сам набасао отворила је друго, по мом мишљењу, ништа мање проблематично гледиште. Одређени људи захтевају од аутора текста да промени свој исказ, јер је увредљив. Е ово је већ заиста из домена политичке коректности, која не полемише са себи неприхватљивим ставом, већ ултимативно захтева његову корекцију. Посебно, када сам аутор текста јасно каже следеће: „Ukoliko smatram da žene kod nas pišu loše, to ću i reći“. Веома јасан и поштен став, без обзира да ли је тачан, ако то уопште и може да се мери. Не квалитет нечијег писања, јер ја исто не мислим да жене код нас лоше пишпу или да пишу горе од мушкараца, већ вредновање самог мишљења. Аутор рецензије тако мисли и то је написао. У чему је проблем? Можемо се не слагати и изнети примере којима ћемо покушати да оборимо његову тезу или пак да га убедимо да греши, али захтевати од њега само на нивоу тога што нам се став не допада да га измени, јесте потпуно бесмислено.

    1. Први део се слажем, све до помене лобија. „Женско перо“ је одавно устаљен израз за тај „жанр“, нема потребе да се креће са уплитањем „про-феминистичких, квази-еманципаторских, либерално-не-знам-каквих лобија“. Нема потребе за учитавањем закулисних радњи.

      Други део је проблематичан у овоме:

      Да је аутор рекао, „јесте, ја сам то тако написао и ја тако мислим“, ок брајко, то је твој став. Али није, инсистира се да је мишљење аутора искључиво позитивно. *Тек тад* сам предложио да аутор онда јасније и прецизније напише шта је мислио, да избегнемо сваку могућу забуну.

      Аутор и поједини чланови редакције такође тврде да спорна реченица није увредљива.

      И шта сад ту да мислим?

      1. Жарко, најпре око женског пера. Ја искрено не знам шта тај појам значи. Не разумем потребу за истим, ако се инсистира да је небулозно раздвајати ауторе по полу. Ја га тумачим као таквог или макар његов извор, а могуће је да грешим. Јер шта је то, што одликује искључиво женско писање и разликује га од мушког? По мом мишљењу управо то може бити основ за овакав став рецезента. Шта ако се појамом искључиво женске литературе објашњава сет тема које интригира или погађа искључиво жене? У том случају аутора текста, па и многе друге то уопште не мора да занима и са позиције некога ко промишља ствари са универзалне тачке (а та и јесте једина реална, јер како одвојити стриктно мушке од стриктно женских тема), ту класификацију сматра баналном. Јесте ово поједностављивање, али уопште инсистирање на овој теми може да отвори такве расправе и разне аргументе.
        Друга ствар. Ја не браним ни уредништво ни аутора, али оног момента када се он изјаснио да има право на своје негативно мишљење о женама писцима код нас, каква је потреба терати га да то мишљење мења или да се уредништво каје што је текст објавило? Ако сам ја добро испратио целу причу, човек је одмах рекао да ово није ниподаштавање жена као писца у глобалу (једна од омиљених ауторки му је жена) већ онога што је присутно на домаћем тржишту (видим само један његов пост). По мом мишљењу, оцена коју је изнео, на ту тему, врло је приземна и не слажем се са њом, али инсистирати на томе да он то треба да повуче, прогута, избрише… Мислим да нема смисла.
        Можда је суштина у томе што код нас ипак има мање жена писаца од мушкараца и да за просечног читаоца који се сусрео са десет добрих писаца мушког рода од сто присутних то чини знатно већи број од две добре жене писца од десет, иако је процентуално предност на женској страни. У том контексту ће многи, можда и банално, сматрати управо оно што чине Алимпићка, Зорана и све друге тв-звезде у свету литературе, управо правим примером женског пера.
        Било како било, реченица која је написана јесте увредљива. Ако ни због чег другог, оно зато што није аргументованија, поткрепљена неким примером или ауторовим искуством са књигама које пишу жене код нас. Чак и тада би се о томе могло полемисати и негирати изречено, али поново не тражењем цензуре.

  3. „Mnogu su smatrali da će knjiga biti “žensko pismo”, ali moram vam reći da ovo nimalo ne podseća na pisanje žena sa naših prostora. Ovo je jedno kompleksno delo, napisano u fantastičnom stilu, i da na koricama ne stoji njeno ime, mnogi bi pretpostavili da je ovo delo napisao muškarac.“ Ovo je stvarno uvredljiv komentar za sve spisateljice s ovih prostora jer insinuira da nisu sposobne, niti se od njih očekuje, da napišu „jedno kompleksno delo“ „u fantastičnom stilu“. Malo više pažnje posvećene ravnopravnosti polova i izbegavanju ovakvih seksističkih i uvredljivih komentara nije na odmet u ovom veku…

    1. Dragi Mladene, zahvaljujem se na čitanju mog viđenja ove fenomenalne knjoge i posete našeg portala. Cenimo svaki komentar. Žao mi je što nisi shvatio poentu te rečenice. Tu sam pre svega mislio na dela domaćih spisateljica, poput Alimpić, Zoranahh i slične. Nikako ne tvrdim da žena ne može da napiše kvalitetno delo, već da su kod nas žene odlučile samovoljno da pišu dela kojima fali kvalitet zarad popularnosti i zarade (mada tu treba dodati Tvajlajt i 50 nijansi sive). Uostalom, jednu od mojih omiljenih knjiga napisala je žena. Ukoliko se ne fokusiraš samo na tu rečenicu videćeš da sam značajno nahvalio ovo delo, kao i samu spisateljicu, kojoj zahvaljujem na ovoj knjizi.
      A za kraj, odbijam da budem politički korektan. Ukoliko smatram da žene kod nas pišu loše, to ću i reći. Realnost je jedno, a politička i ostale koreknosti drugo.

      1. Dragi Darko, žao mi je što nisi shvatio poentu mog komentara: da sam komentarisao ono što si napisao, a ne ono što si mislio. Ne znam da li iko od ovde prisutnih čita misli….

    2. Mislim da su mnogi izgubili nit teksta i smisao onoga što je recenzent želeo da kaže, neće ništa u tekstu biti izmenjeno iz razloga što ne želimo da diramo nečije autorstvo i zato što je njegovo legitimno pravo da piše šta god želi i misli da treba. Činjenica je, koliko god se svi kvazi feministi protivili tome,da je vrlo malo kvalitetnih ženskih pisaca na našim prostorima. Čitajući tekst nisam naišla na „seksističke i uvredljive komentare“, a vrlo sam netolerantna na takve stvari, štaviše smatram da je gospodin nahvalio spisateljicu svojski (možda i više nego zasluženo). A jedan ovakav tekst se može shvatiti samo kao kompliment i nikako drugačije. Vrlo je verovatno da gospođu Novaković apsolutno nije briga šta se o njoj priča a još manje mari za gospodu koja želi požrtvovano da joj stane u zaštitiu. Ovakvo jedno izvlačenje stvari iz konteksta potpuni bullshit.

    3. @Una
      „Mislim da su mnogi izgubili nit teksta i smisao onoga što je recenzent želeo da kaže“ – tekst je pisan prosto i razumljivo, rečeno je što je rečeno.
      „neće ništa u tekstu biti izmenjeno iz razloga što ne želimo da diramo nečije autorstvo“ – uredništvo je tu da uređuje, a to ne menja autorstvo
      „zato što je njegovo legitimno pravo da piše šta god želi i misli da treba.“ – što je ok, s tim da treba da prihvati i posledice izjava
      „Činjenica je, koliko god se svi kvazi feministi protivili tome,da je vrlo malo kvalitetnih ženskih pisaca na našim prostorima.“ – ne poznajete činjenice

      „Čitajući tekst nisam naišla na „seksističke i uvredljive komentare“, a vrlo sam netolerantna na takve stvari“ – pa hajde onda da ih ponovo potcrtamo: „Ovo je jedno kompleksno delo, napisano u fantastičnom stilu, i **da na koricama ne stoji njeno ime, mnogi bi pretpostavili da je ovo delo napisao muškarac**.“

      „smatram da je gospodin nahvalio spisateljicu svojski“ – jeste, odlična je knjiga , čak toliko da bi neko mogao da pomisli da je pisac muškarac?

      „(možda i više nego zasluženo)“ – ok

      „A jedan ovakav tekst se može shvatiti samo kao kompliment i nikako drugačije.“ Niko nije stavljao primedbe na ceo tekst, već na jedan njegov deo, jednu konkretnu izjavu, koja iskače iz pohvalnog konteksta

      „Vrlo je verovatno da gospođu Novaković apsolutno nije briga šta se o njoj priča a još manje mari za gospodu koja želi požrtvovano da joj stane u zaštitiu.“ – slažem se 100%, ali to uopšte nije bitno za ovo o čemu pričamo.

      „Ovakvo jedno izvlačenje stvari iz konteksta potpuni bullshit.“ – Deder ne gubimo pristojnost.
      ——————-

      @Darko
      „Žao mi je što nisi shvatio poentu te rečenice.“ Darko, nisi ti shvatio šta si napisao, kao ni moj ni Mladenov komentar.

      „Tu sam pre svega mislio na dela domaćih spisateljica, poput Alimpić, Zoranahh i slične.“ Znam šta si mislio, ali to nisi u tekstu napisao, već nešto drugo.

      „Nikako ne tvrdim da žena ne može da napiše kvalitetno delo, već da su kod nas žene odlučile samovoljno da pišu dela kojima fali kvalitet zarad popularnosti i zarade (mada tu treba dodati Tvajlajt i 50 nijansi sive).“ Prvo se ograđuješ od generalizacije, a onda kažeš još veću generalizaciju, koja je takođe seksistička: naime i muškarci isto pišu mnoga „dela kojima fali kvalitet zarad popularnosti i zarade“, a sa jednakim pravom kao i žene.

      „Uostalom, jednu od mojih omiljenih knjiga napisala je žena.“ Kakve ovo veze ima sa problematičnom rečenicom?

      „Ukoliko se ne fokusiraš samo na tu rečenicu videćeš da sam značajno nahvalio ovo delo, kao i samu spisateljicu, kojoj zahvaljujem na ovoj knjizi.“ – videlo sam sve, pročitao do kraja, pa zato ta rečenica još više štrči.

      „A za kraj, odbijam da budem politički korektan. Ukoliko smatram da žene kod nas pišu loše, to ću i reći. Realnost je jedno, a politička i ostale koreknosti drugo.“ To niko nije ni tražio od tebe. Udri po kome treba. Ali budimo objektivni:

      Pol autora ne treba da bude ikakvo merilo za ocenjivanje kvaliteta dela.
      Svojom izjavom : „Ovo je jedno kompleksno delo, napisano u fantastičnom stilu, i da na koricama ne stoji njeno ime, mnogi bi pretpostavili da je ovo delo napisao muškarac“ ti podržavaš i hraniš takva shvatanja i merila.

      Ako ti to nije bila namera, a kažeš da nije, napiši to drugačije, eto.

      1. Ironija i jeste u tome što je tekst jednostavan a malo kome razumljiv.
        Uređivanje i menjanje, odnosno menjanje bez odobrenja autora nije isto.
        Ne znam na osnovu čega si ti zaključio da ne stojim(o) iza svojih izjava, valjda je jasno da stojim iza onog što sam rekla, samim tim što sam se upustila u ovu brespredmetnu raspravu. A autor je rekao svoje misljenje.
        Što se tiče mog neznanja i nepoznavanja činjenica – da se ispraviti, još sam mlada a tu su velike dečkonje poput tebe da me valjano upute.
        ‘Potcrtanu’ rečenicu posmatram u okviru celog teksta a ne kao zasebnu (No hvala na sugestiji, imaćemo ovakve stvari u vidu za ubuduće).
        Ali zaboga trebao si da posmatraš ***ceo tekst*** gospodine Milićeviću kada si tu jednu rečenicu izvukao iz konteksta.
        To da li se 100% slažes sa napisanim ili ne, me nimalo ne zanima, to je bila moja konstatacija na prethodni komentar.
        ‘Deder’ ti je omiljena reč i mećeš je svuda kada nemaš odgovarajuću? (samo pitam)
        Naravno da ne gubim pristojnost baš zato sam upotrebila eufemizam. 😉

        Međutim, sigurna sam da je tebe ova rasprava oplemenila tako što sebi uzimaš za pravo da bacas kamen na tuđ rad, zbog jelte nečijeg stava sa kojim se ne slazes. Geez! Skoro da sam pomislila da se radi o tebi iliti nekoj tvojoj knjizi, a ne o Mirjani Novaković, kada sam pročitala kako si se uneo u debatu. Doista je ovo postao problem svetskih razmera i hvala što si pomogao u rešavanju.
        Da te podsetim na još jednu stvar ti nisi *predlagao* da se tekst promeni već si to tražio da ne kazem zahtevao: „nisam prozivao autora nego Vodič, nisam tražio da spale sajt nego da isprave šta treba”, “ Deder, sad. Kristijane, prenesi autoru da ovo nije u redu, i ispravite…”. Ne znam odakle ti pravo da tako nešto zahtevaš.

Comments are closed.