Brendon, br. 05 Anima

Pre nego što počnem sa stripom, u ovom uvodu ću preneti neko svoje razmišljanje zašto se strip izgubio na jedan nemili period i zašto se opet vraća tamo gde i pripada.

Ako ste odrasli u osamdesetim ne postoji šansa da niste ljubitelj stripa bar rekreativno, pa makar Bonelijevih junaka, jer oni su činili veliku većinu onog što je bilo dostupno, a bilo ih je, verujte, na svakom koraku: od kioska, ulice, vitrine, podruma, tavana ili sobe. Dolazi rat u kom mnogi gube svoje godinama sakupljane kolekcije, pa taj život pod sankcijama, gde su ti najveća promena na kiosku mogli biti Generacija Tesla i Borci sumraka. U jednoj takvoj atmosferi, naravno, da se strip izgubio i da su se novi naraštaji udaljili od njega zarad raznih drugih stvari. Naslućujete već iz napisanog šta je porazilo strip na dobrih deset godina, ali evo još malo analogije.

Početkom dvehiljadite sedim za kompjuterom, čuje se pištanje dial-up interneta i uprkos tom sporopuževskom procesu na forumima Darkwood i Poni koji se propinje, raspravljam sa dvadesetak zaluđenika o stripu, ali još ćemo se načekati mi sa tih foruma da se stvari unormale. To se vidi po sledećem primeru: na jednom od tih foruma rasprava i teorija zašto kasni treći broj Brendona, a to je već 2012. godina. Ako do sada niste shvatili, stvar je u dostupnosti, jer ni nekoliko godina nakon toga nije bilo bolje – izgubila se navika kupovine stripa na kiosku.

Tek pojavom brzog interneta i pametnih telefona dolazi do lančanih reakcija: ’aha, to je adaptacija stripa, čekaj da potražim na internetu’ i tek tu dolaze do izražaja ljudi poput mene koji pišu prikaze i recenzije jer smo dostupni tamo gde treba, širimo svest o tome da strip postoji, da je bitan i da znači nešto u našim životima.

Zbog svega ovoga, moja poruka izdavačima i urednicima, kojih hvala Bogu ima sve više, jeste budite dostupni, imajte sajtove, posećujte festivale, organizujte tribine, budite na društvenim mrežama, odgovarajte na mejlove, dajte izdanja za prikaze. Budite dostupni, u obavezi smo da stvaramo nove generacije stripadžija. Samo dostupnost strip spašava.

A sad nazad na ovaj strip…

Esteban Maroto je novi Bonelijev crtač, ali već znamo da od njega možemo očekivati spektakularan crtež, posebno ženskih oblina i jezovitih scena. Što bi trebalo da mu je ostalo nakon rada na Vampireli, Crvenoj Sonji, Konanu, Gospodarima svemira, X-Ljudima, Hronici Atlantide i Jezovniku (Creepy).

Anima – Počinje suludo bizarnim prologom, toliko da se rečima ne da lako opisati. Pustinja, anđeo i mač su u tim uvodnim scenama.

Onda se priča menja, Brendonu se prijatelj hvali novom devojkom i želi da ga upozna sa njom, pa dogovaraju sastanak. Ali kada naš junak stigne na taj dogovoreni sastanak, njegov prijatelj ima samo toliko snage da izgovori devojčino ime još jednom, pre nego što izdahne. Brendon počinje da traži devojku, ali nju niko ne poznaje i kao da ne postoji. Dok on tako traži jednu, upoznaje drugu  koja se bavi najstarijim zanatom na svetu.

U vazduhu je nešto, kruži gradom i pretvara snove u noćne more, donoseći ludio i smrt. To nešto je ili trabunjanje ludaka i uobrazilja ili je nomadska legenda oživela. Naš heroj malo po malo otkriva da mu prijatelj uopšte nije govorio celu istinu i da, zaista, cela stvar ima veze sa jednom legendom i verovanjem. Brendonov svet je pun magije i čuda, ali uvek su ljudi ti koji su odgovorni za sve, pa tako biva u ovoga puta. Za sve su krive želje i moć.

Ova epizoda je prava poslastica, scenario je zaista dobar (sad je jasno otkud Kjaverotiju ideja za životinju koju često viđamo na nebu Novog Heliopolisa) i, pored prve epizode, ovo je verovatno najbolja do sada. No, to svakako nije zasluga samo scenariste, jer crtač nas je oduševio mega dobrim crtežom, nešto između Ambrozinija i Prata – što je neverovatno dobro.

Epizoda koju ne biste smeli da propustite.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *