Brendon, br. 06 Balada o ubicama

Znate, mutanti stvarno postoje, da, da u ovom našem svetu, a nastaju tako što strukturalnom promenom DNK gena ili hromozoma u organizmu dolazi do mutacije i stvaranja nove osobine koja se ne može pronaći kod postojećih primeraka. Mutacije nastaju iz više razloga. Jedan je prirodna evolucija, barem je to tvrdnja Čarlsa Darvina koje se naučnici još drže (možda ste pobornik toga da nas je Bog stvorio i smorio se svojim delom, pobegavši glavom bez obzira). Drugi razlog su eksperimenti sa ukrštanjem vrsta, obično životinjskih, ali postojali su i ljudski zamorci u nekom zlom vremenu. Treća opcija je rat, odnosno radijacija i bio-oružje, koje iako je po svim konvencijama zabranjeno svi koriste, makar ono sa osiromašenim uranijumom, koji eto ne izaziva samo bolesti, nego i mutacije kroz nekoliko generacija. Pitate se sigurno zašto ih onda ne viđate na ulici ili u prirodi, razlog je sasvim jednostavan: mutanti su retki jer koliko mi za sada znamo nemaju mogućnost da taj izmenjeni gen uspešno prenesu na naslednike. Sem toga, mutanti u stvarnosti su daleko od onih u X-ljudima, Hulku, Doktoru Džekilu i Mister Hajdu ili Nindža kornjačama, oni svoju mutaciju možda ispolje tek time što su npr. albino, ali time nisu ništa manje posebni. Sada pošto ćete obraćati više pažnje na te iznimne jedinke ako ih sretnete, samo da kažem da ovom prilikom ostajete bez predstavljanja autora jer su već predstavljeni, a ovo nije specijalni broj.

Balada o ubicama – počinje jednom urnebesnom, ali krvavom šalom. A kod Brendonove kule noć iz najcrnjih horora, kiša lije, munje sevaju, grmljavina je sve bliže. Kristofer je u crnohumornom raspoloženju i svideće vam se više no ikad. Naravno, to je i pravo vreme da putnica namernica pokuca na Brendonova vrata. Naši heroji će ugostiti devojku koja je impresionirana svim u kuli, a posebno Kristoferom. Sledi noć u kojoj neki mirno spavaju, drugi nemaju sna, a neki imaju more… Jutro donosi to da Brendon ostaje zamišljen po odlasku gošće.

Nakon toga smo na novoj lokaciji gde se vidi grad jeftine zabave i zaborava. A on da scena gde Brendon sustiže Šin objašnjavajući joj razloge svoje iznenadne pojave i zabrinutosti za nju. Sa tim smo nazad u gradu gde ubica traži način da se zabavi, ali ga njegov večit problem i nagon gone na još jedan krvav zločin. Svodnik ga hvata i želi da naplati svoj gubitak, ali ga u tome sprečava saučesnik dotičnog ubice. Brendon i Šin se sklanjaju od hladne noći i njihova bliskost raste. Potom gledamo scene prošlosti, gde vidimo kako su se zločinci upoznali. Slede izmešani kadrovi ubice koji verovatno ludi više nego što jeste i Brendona koji se raspravlja sa Šin te se razdvajaju. Brendon je ipak prati na odstojanju, ali sreća ga izdaje naleće na ubice. No kako ga je izdala tako mu se i osmehnula, pa naš junak ostaje živ i ujutro po buđenju kreće za njima. Šin je već stigla u grad i divi mu se, a tu je i ubica, u poseti alhemičaru koji bi mu mogao pomoći.

Tu radnja počinje da ubrzava i kadrovi se samo smenjuju, Brendon je pronašao ubicinog saučesnika, Šin je pronašla leš alhemičara. Brendon se obračunava sa saučesnikom i nasmrt ga ranjava, koji ipak zadnjom snagom beži i umire ubici na rukama. Ubica konačno gubi dodir sa stvarnošću i počinje krvavi pir po gradu tražeći našeg heroja.

Tu imamo pogled u prošlost i objašnjenje od čega Šin beži i kako je povezana sa ubicom. Brendon i ubica imaju razgovor heroj-zlotvor, sledi pucnjava i ubica misli da je ubio viteza, ali pridev sreće nije uzalud. Ubicu je sačekala kiša kuršuma policije, Šin mu prilazi i on joj na samrti govori istinu u koju ona ne veruje. Poluluda juri u pustinju, ali tamo joj jedan događaj pokazuje da ma koliko ne verovala da je istina priča koju je čula, ona to ipak jeste. Užasnuta, čini očajnički korak.

Nakon par nedelja gledamo Brendona i Kristofera u svom staništu, jedan drugom idu na živce, prekida ih iznenadan dolazak Šin, koja priča celu priču i pita za pomoć. Potom vidimo da je nekad volja jača od predodređenosti i prepuštanja reci sudbine. A vidimo i da ubica nije bio toliko lud i prisustvujemo mračnom kraju, baš kao i tokom celog serijala do sada.

U ovoj epizodi možemo videti najbolje kvalitete Klaudia Kjavaretija, odnosno smisao za dramu i apsolutno neočekivane krajeve, ali se i dalje mnogo oslanja na slučajnosti, no navikli smo se već na autora i to ne bi trebalo mnogo da nam smeta. Masimo Rotundo je zaista specifičan crtač, sa stilom takvim da koristi što manje detalja, a da pri tom prikaže upravo ono što želi. Ma koliko ne voleo taj hladni način, što duže čitam njegove stripove shvatam koliki je majstor na delu zapravo, kao i da mi menja mišljenje o svom radu. Broj sasvim u skladu sa svetom i Brendonom i bila bi ga greška propustiti, dok je još dostupan.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: