Crni dijamant – Ksenije Pešić

ŽANR: SF/fantazi

AUTOR: Ksenija Pešić

IZDAVAČ: Kovačnica priča

GODINA IZDANJA: 2016

OCENA

Kada se susretnete sa jednostavnim, ali efektnim dizajnom kakav je onaj na koricama „Crnog dijamanta“, sa odsustvom sažetka knjige, izvoda iz recenzije ili nekakvog citata na zadnjoj korici i sa samim naslovom koji ne govori ništa konkretno i ne upućuje nikuda, osim što nudi naznaku da je u pitanju retka i skupocena stvar, zapitate se da li je autor (ili u ovom slučaju autorka) svesna rizika koji sa sobom ovakav postupak nosi.

Čitalac voli da zaviri u taj magični svet između korica, da dobije nekakvu naznaku o tome šta ga čeka i… Zapravo, možda i ne voli. Možda je to samo deo mode, pomodarstva i neke navike i lenjosti čitalaca i želje izdavača da knjigu svede na prost proizvod koji će se reklamom prodavati kao i svaka druga izložena roba. Znam da me je ta ista reklama, taj ‘uzorak’ na zadnjim koricama mnogo puta razočarao ili odveo u pogrešnom smeru, pa mi je samo odsustvo te reklame/najave privuklo pažnju.

Očigledno je autorka, kako je već samim naslovom naznačila, rešila da njena knjiga bude specifična, posebna i namenjena probranima. Tako sam i pristupila „Crnom dijamantu“, kao nepoznanici, nečemu skrivenom, nečemu o čemu sam, kada sam knjigu uzela u ruke, znala samo to da pripada fantastici. Prilično široka odrednica.

„Neki ljudi ne mogu da se uklope u svet u kome žive zato što su rođeni da ga promene.“

Orkan je neko čija je jedina želja bila da svoj svet iznova izgradi, u novoj zemlji i sa svojom novom suprugom. Ali njegova sudbina nije bila u toj novoj zemlji niti sa tom novom osobom, već vođena zapisanim u njegovim genima, odvela ga je na drugi kraj Vaseljene kao poslednju nadu koja može spasiti čitav Univerzum.

Sve što bih rekla preko ovoga bilo bi ogromno otkrivanje, jer je radnja jasno usmerena i uslovljena i svaki događaj ima svoj uzrok, posledicu i logičan sled. Dati jasnu odrednicu žanra, takođe, veoma je teško. Ovaj roman je kombinacija naučne i epske fantastike – postoje vanzemaljci, genetski inžinjering (vrlo specifičan doduše) i superiorna bića, koja se opet preklapaju sa određenim, nama poznatim, rasama iz epske fantastike. Sve je veoma promišljeno i lepo uklopljeno. Tu počinjem da nazirem ideju autorke zašto takav tajnovit dizajn i njenu borbu sa samom sobom da prelomi i reši da ne čupa deo ove celine, jer je knjiga upravo to – celina i nekako se ne može sažeti u nekoliko rečenica bez ozbiljnog otkrivanja radnje.

Ideja koja kombinuje elemente epske i naučne fantastike nije nova, ali se pokazala kao veoma dobar izbor za inteligentan, pažljivo osmišljen zaplet koji je potpuno nepredvidiv do samog kraja. Junaci su lepo razrađeni, ne iskaču iz ‘likova’, reakcije su primerene situacijama, karakteru ali i kulturnom okruženju, čiji uticaj je često zanemaren u savremenom pripovedanju, a međusobni odnosi su dobro uspostavljeni. Stilski, meni je zasmetalo mnoštvo prideva, ali su opisi lepi i maštoviti i radnja dobro teče pa se ta autorkina potreba za opisivanjem polako gubi pred dobro osmišljenom radnjom. Budući da je autorka pesnikinja a da je ovo njeno prvo prozno delo, ova stilska odlika i ne iznenađuje.

Kritičan mi je bio jedino početak, imala sam utisak da je započeto iz pogrešne perspektive, jer nakon dva poglavlja tačka pripovedanja se seli na drugog lika i celu knjigu sam imala utisak da je lik kralja Belena nasilno izopšten. Očekivala sam više pripovedanja u kasnijem toku romana iz njegove perspektive. Ispostaviće se da autorka ipak nije zaboravila na njega, da i on ima svoju ulogu da odigra, ali način na koji je uklonjen iz glavnog toka pripovedanja je pomalo nezgrapan premda postoji validno opravdanje. Ovo ne znači da likovi Belena ili Orkana nisu dobro osmišljeni, naprotiv, u pitanju je prosto tendencija je da se vežete za lika koji vas uvodi u priču.

„Crni dijamant“ je najavljen kao prva knjiga trilogije, ali je autorka postigla ono šta mnogima izmiče – napravila je samostalnu celinu.

Šta je ‘crni dijamant’ inače i šta predstavlja u knjizi?

Crni dijamant je veoma redak, specifične je strukture i težak za obradu. Veruje se da osobi kojoj pripada donosi prvenstveno moć spoznaje, čuvanja i negovanja prave ljubavi, i  koristi se u svrhu izrade vereničkog prstenja i burmi. Isto tako, veruje se da donosi samopouzdanje i štiti od ljubomore i od loših namera koje eventualno dopiru iz okoline.

U samoj knjizi, u pitanju je uređaj koji vanzemaljcima omogućava da svoju planetu drže sakrivenu od ljudi. Ali provlače se i neke osnovne karakteristike samog kamena kroz priču, što ostavljama vama da istražite.

Autorka je najavila da je nastavak u pripremi, a prvim delom je uspela da probudi radoznalost kako li će da rasplete i isplete priču dalje, budući da je knjiga, kao što sam rekla, dovoljno samostalna i zaokružena.

Prilično sam se dvoumila oko ocene, ne zato što „Crni dijamant“ ne zaslužuje dobru ocenu, naprotiv. Borila sam se da izvagam sve ono odlično nasuprot nekih (početničkih) grešaka i razmišljala o motivaciji za dalje i možda bila i malo strožija. Autorka je neko ko tek treba u punoj meri da pokaže svoj potencijal, da izbrusi stil (iako je baš ovaj kamen velike lepote upravo zbog svoje strukure izazov za juvelire) i da ga prečisti, da zadrži lepe opise, ali da ih liši kitnjastog i time izbegne zamku prepričavanja. Uz zanimljive ideje i dobru karakterizaciju likova mogu samo da kažem da je na veoma dobrom putu. Čitaćemo je još.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com