Dina, peščana planeta

Osvrt na još jedan klasik od strane Nataše Radenković, ovaj put na Dinu, peščanu planetu, adaptaciju kultnog romana Frenka Herberta.

Podela:

ŽANR: naučna fantastika/akcija/avantura
REŽIJA: David Lynch
SCENARIO: David Lynch prema istoimenom romanu Frenka Herberta
ULOGE: Kajl Meklahlan, Sting, Bred Durif, Patrik Stjuart, Šon Jang, Maks fon Sidov
ZEMLJA: SAD
TRAJANJE: 136 min.
OCENA:

 

 

Tragajući internetom, naišla sam na film koji me je opčinjavao kao klinku, A čini mi se da i nakon ponovnog gledanja, godinama kasnije, film doživljavam posebno. Uzbuđenje tokom gledanja raste u nebeske visine i ne sećam se da sam u skorije vreme gledala neki film sa ovoliko pažnje.

Dina (Dune) je naučnofantastični film Dejvida Linča iz 1984. godine, nastao po istoimenom serijalu Frenka Herberta iz 1965. Nakon uspeha prvog romana, pokušaji da se Dina prenese na bioskopsko platno počeli su 1971. godine. Filmski producent Artur P. Džejkobs razmatrao je ekranizaciju, ali ga je sprečila smrt, zatim je nastupio Alehandro Hodorovski, koji nije uspeo da realizuje svoju viziju zbog visokih budžetskih zahteva.

Ponovno interesovanje za ekranizaciju Dine javilo se usled velikog uspeha Zvezdanih ratova, krajem sedamdesetih, i tada filmska prava otkupljuje italijanski producent Agostino ’Dino’ de Laurentis. On angažuje reditelja Ridlija Skota, međutim, Skot se povlači nakon nekoliko meseci, zbog neslaganja oko izgleda i atmosfere filma. Godine 1981., Dejvid Linč preuzima ulogu reditelja.

Zanimljiv detalj je da je, u to vreme, Linču bila ponuđena i režija Povratka džedaja, trećeg dela Zvezdanih ratova, i zanimljivija ponuda bila mu je Laurentisova. Konačno, krenulo je snimanje pod okriljem studija Universal i to na lokaciji u Meksiku. Bio je to ogroman poduhvat, koji je na bioskopske ekrane izašao 1984.

Film nije dobro prošao kod kritičara, a nije ni ostvario neki uspeh – doživeo je fijasko zaradivši svega 30 miliona dolara, nasuprot budžetu od 40-ak miliona. Publika, koja je očito očekivala nešto u stilu Zvezdanih ratova, bila je potpuno zbunjena radnjom i likovima. Linč se na kraju distancirao, zbog uplitanja producenta.

Film je, po mom mišljenju, zbunjujuć, specijalni efekti su varirali, ali mi se svidela vizuelna prezentacija knjige.

Centralni motiv filma je mladić kome je prorečeno da će biti „Kvizac  Haderah”, mesija pustinjske planete, koja će stati u odbranu svojih stanovnika Fremena pred kućom Harkonena i spasiti svemir od zla. Planeta po imenu Arakis je planeta koja je u potpunosti prekrivena pustinjskim peskom i stenama, negostoljubiva za život, planeta koja je centar ljudskog društva daleke budućnosti – planeta poznata i kao Dina. Ova planeta je izvor najbitnijeg resursa u kosmosu, jedini izvor Začina u svemiru, i kao takav najveći je činilac u monopolu Galaktičkog carstva daleke budućnosti, feudalnog društva kojim upravljaju nekoliko velikih Kuća – drevnih dinastija.

Godine 10.191, poznati deo svemira je u feudalnom posadu kojim vlada galaktički car Šadam IV. U to vreme, najcenjenija stvar je melanž ili Začin, on produžava život i značajan je za putovanje svemirom. Svemirski Esnaf i njegovi Navigatori koriste narandžasti plin za putovanje svemirom koristeći kvantnu mehaniku Holcmanovih generatora, pomoću čega brod u jednom trenu prelazi ogromne udaljenosti.

Četiri planete privlače pažnju Svemirskog esnafa: Arakis; Kaladan, dom kuće Atreida; Gid Prima, dom kuće Harkonena; i Kaitan, dom cara Šadama IV. Esnaf šalje Navigatore na Kaitan, kako bi car objasnio svoje planove o uništenju Atreida. Navigator  zapoveda caru da ubije Leta Atreida, ali ne računa na mladića koji ima proročanske snove o svom životnom putu.

Atreidi napuštaju Kaladan i odlaze na Arakis, misteriozni svet beskrajnih pustinja, u kojima žive divovski crvi i pustinjski slobodnjaci, koji veruju da će im doći Mesija kako bi im postao vođa.

Dolazi do sukoba, Pol beži u pustinju sa Džesikom, nevenčanom ženom vojvode Leta (Polov otac) koji umire. Uz Džesikine veštine i Polove sve veće sposobnosti, priključuju se grupi slobodnjaka starosedelaca. Pol postaje Muad’Dib, religijski i politički lider slobodnjaka. Uči ih da koriste čarobne module i počinju uništavanje proizvodnih pogona Začina.

Esnaf se boji Pola, njihovi navigatori su imali viziju kako Pol uništava Začin.

Po dolasku cara na Arakis, Pol započinje završni napad u glavnom gradu Arukenu. Njegovi ratnici, naoružani modulima i jašući džinovske crve, poražavaju careve Sardukare. U međuvremenu, Pol se suočava sa poraženim carom i sveti svoju porodicu.

Dina ne samo da nije zaboravljena, već i uživa kultni status, kao neobičan i neshvaćen film. Film koji je i skupi i ambiciozni spektakl i artistička vizija.

Film je nesvakidašnji, treba ga pogledati, bez obzira na kritike i loš odziv, ovaj film svrstavam u jedan od, meni, boljih filmova svog vremena.

Ovih dana me mame filmovi iz sedamdesetih i osamdesetih godina, uostalom, tu smo da ne padnu u zaborav, da ih opet oživimo na neki način i predstavimo ljubiteljima kinematografije, naročito ljubiteljima fantastičnog stvaralaštva.

Iako film nije ni približno predstavio knjigu (a pitam se koji li jeste?) ipak mu dajem prednost u odnosu na neke druge, o kojima će uskoro biti reči.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: