Napoleon Br. 10 Sitni kriminalci

Broj 10. serije o Napoleonu.

Podela:

ŽANR: fantazija/triler

ORIGINALNI NAZIV: Piccoli banditi

SCENARISTA: Dijego Kajeli

CRTAČ: Paskkvale Del Vekio

ZEMLJA: Italija

GODINA IZDAVANJA: 1999.
OCENA:

 

 

 

Deseti jubilarni Napoleon umesto da prođe u slavljeničkoj atmosferi, donosi nam pomalo tužnu vest. Napoleona nećemo više čitati u ovom obliku. Prelazi u jednogodišnje kolekcionarsko izdanje u formi knjige sa četiri broja, koje ne ide na kioske. Razlog je nedovoljna zainteresovanost publike. Nisam bogzna kako iznenađen ovim epilogom (niti preterano srećan) iz prostog razloga što ovo jeste andergraund strip, nije baš za široke narodne mase koje još žive od sećanja na osamdesete i Dnevnikove edicije mrzeći sve što je novo i perspektivno, jer oni to više nisu. No, da ne budemo nepošteni, strip nije jedina sfera gde je tako, i sa tim smo se pomirili (nikad robom) mi koji dajemo šansu novim stvarima koje nisu lošije, šta više, verovatno su i bolje. Uostalom, to su ta četiri broja godišnje koja smo imali i do sada, pa nismo naročito oštećeni ako se tim izdanjima dođe do poslednje pedeset četvrte epizode na kojoj je Ambrozini stao i vratio se radu na Dilanu Dogu. Dakle, bez panike – serijal ćemo ispratiti u malo specijalnijem izdanju, što u neku ruku ovakav strip i zaslužuje, jer je sve osim običan, tako da, počnite sa čekanjem.

U svetu kriminala ne moraš uvek biti šef i glavni baja u gradu da bi te pamtili, samo treba da budeš dovoljno zajeban. Dobri primeri takvih likova su Džon Dilindžer, pljačkaš banaka, svojevremeno proglašavan i za državnog neprijatelja broj jedan, Buč Kesidi, pljačkaš banaka, Boni i Klajd pljačkaši banaka, u ovu grupu još možemo dodati Džesija Džejmsa i Neda Kelija. Sitni kriminalci pljačkaši, ali face koje su stekle status faktički heroja i kulturnih ikona kroz filmove, knjige i stripove.

Baš takve male gangstere je imao običaj da igra Džejms Kegni, američki glumac oskarovac, te sitne kriminalce koje istorija pamti. Neki od njegovih najboljih ostvarenja su Anđeli garava lica, Pametni Mani, Gospodin Roberts, Jenki Dudl Dendi. Svaki put kada zamislite sitnog gangstera, videćete njegov lik u mislima. Zašto sam vam sve ovo ispričao? Pa, divno kod ovog stripa je baš to što svako može postati heroj u njemu, makar u onom imaginarnom delu. Kegni je upravo to u svom prepoznatljivom maniru.

Dijego Kajeli – scenarista sa dugogodišnjim stažem u Boneliju i pisanjem priča za serijale Marti Misterija, Dilan Dog Natan Never, Zagor, Dampir i Legz Viver.

Paskvale Del Vekio – crtač koga sam već predstavljao, ali zarad uniformnosti tekstova, od sada ću predstavljati svakog autora ponovo ma koliko puta ga pre toga predstavio. Takođe, dugogodišnji zaposlenik SBE kompanije koji je ostavio trag na serijale Teks, Nik Rajder i Zona X.

Čini se da svi Bonelijevi junaci na neki način vole filmove, barem oni kojima je to dostupno, pa baš tako počinje ova epizoda. U bioskopu, Napoleon sa svojim imaginarnim trojcem uživa u Kegnijevom filmu. Sve dok ga ne prekine svađa razuzdanog para, jednog od onih u čije se psovke i pljuske ne treba mešati. Ali naš junak je baš zato junak što ne okleva da se umeša i što ne preza od pretnji nekog sitnog krimosa, što nam potvrđuju naredni kadrovi gde taj tip i njegov kompanjon pokušavaju utopiti vruću robu, a zatim, pukim slučajem, dolaze do još vruće. Poker u imaginarnom svetu može doneti veoma zanimljive protivnike i još veće dugove, kojih se i ne sećate dok vam prijatelji ne saopšte šta ste sinoć izgubili, a upravo se to desilo našem heroju. Duo kriminalaca uleće u policijsku operaciju, vlasnici robe koju poseduju je, takođe, žele nazad i sve što može krenuti po zlu, krenuće. Napoleon ipak odlučuje pomoći zlosrećnom Kegniju i njegovom štićeniku. No, gde je jedno zlo tu je još pet i naravno da je to raščišćavanje računa. Žalim, sami ćete morati videti ko je tu kome naplatio.

Priče bez Ambrozinija za kormilom su jednostavnije, to ne mora biti mana, ali meni su ipak, njegove verzije ono šta čini suštinu priče o Napoleonu.. Kvalitet ove epizode ipak nije toliko ispod standarda serijala, u mnogome ga izvlači Kegni i dobar kraj. Del Vekio nije među mojim favoritima, njegov crtež je nekako školski i ja tu ne vidim lični pečat. Zapravo epizoda nije tako loša samo nisu moji autori, šta ćeš, ne može se svima udovoljiti. Sada ide težak deo oproštaj od serijala na barem godinu dana, trebaće dočekati tu knjigu. Za vreme pauze nemojte praznih ruku čekati, čitajte nešto drugo.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com