Terminator 2: Sudnji dan

Nataša o Kameronovom klasiku, „Terminatoru 2“.

Podela:

Žanr: akcija/naučnafantastika
Režija: Džejms Kameron
Uloge: Arnold Švarceneger, Linda Hamilton, Robert Patrik, Edvard Ferlong
Godina: 1991.
Ocena:

 

 

 

Putujući kroz filmsku industriju zaustavila sam se u 1991. godini. Kroz misli mi prolazi jedan film iz tog perioda, dinamični blokbaster sa svojom antiratnom porukom, koji nam pruža jedno fantastično i zabavno iskustvo, Terminator 2. Prvi put sam ga gledala dok sam bila vrlo mlada, dete, a i sada posedujem poštovanje prema njemu, jer ovakve filmove više ne prave.

Projekat je u svim sferama savršen, fantastičan, kreativan koncept, perfektan scenario, ispraćen i realizovan od strane jednog od najboljih reditelja, koji je imao neverovatnu glumačku ekipu i neprevaziđen alat, efekte i eksplozije.

Jedna od najboljih akcija svih vremena i jedan od filmova kod kojih je nastavak bolji od inače, jako dobrog prvog dela. Vraćanje Švarcenegera kao pozitivca u ovom delu odlična je ideja, dok je T-1000 fenomenalan.

Vizuelni efekti i akcione scene i danas deluju uzbudljivo. Od svog prethodnika ima bogatiji i kompletniji scenario, sa mnogo dobrim citatima i koji nam šalje fantastičnu, ali, nažalost, istinitu poruku “Ljudi će na kraju sami sebe uništiti”.

Godine 1995, jedanaest godina nakon dešavanja u Terminatoru, desetogodišnji Džon Konor živi sa roditeljima koji su ga usvojili. Njegova prava majka, Sara Konor smeštena je u psihijatrijsku ustanovu za ljude sa kriminalnom prošlošću jer je uhapšena nakon pokušaja miniranja fabrike kompijutera. Ipak, ona je sina pripremila kroz detinjstvo za njegovu buduću ulogu lidera ljudskog pokreta otpora protiv Skajneta.

Skajnet šalje novog terminatora da ubije Džona. T-1000 je napredniji model od predhodnika, sastoji se od tečnog metala i  može da preuzme oblik svega što dodirne, može i da delove tela pretvori u noževe i imitira glasove drugih ljudi.

Na samom početku filma, T-1000 ubija policajca, preuzima njegov oblik i kreće u potragu za Džonom Konorom.

Džon Konor iz budućnosti šalje reprogramiranog Terminatora kako bi zaštitio samog sebe, i reprogramiranog Terminatora koji je u prošlosti pokušao ubiti Džonovu majku.

Prvi sukob između terminatora, oko Džona, dešava se u tržnom centru. Fenomenalna scena, terminator i Džon uspevaju pobeći, ali plašeći se za svoju majku Džon naređuje Terminatoru da je izvuku iz ustanove. U međuvremenu, Sara i sama pokušava da pobegne, nailazi na Terminatora i, poučena iskustvom iz prvog dela, biva prestrašena. Uz sinovljevo objašnjenje, ona beži sa njima.

Kasnije Sara i Džon saznaju o veštačkoj inteligenciji koja će inicirati nuklearno razaranje na Sudnji dan i kreirati robote koji će loviti ostatke ljudstva. Sara, nakon sna o nuklearnoj eksploziji odlučuje da ubije Majlsa Beneta Dejsona, najodgovornijeg čoveka za kreiranje Skajneta.

Ovaj deo filma je prožet akcijama: Sara ranjava Dejsona, Džon i Terminator nailaze, objašnjavaju Dejsonu šta on čini za budućnost svojim radom, provala u zgradi Sajberdina, krađa čipa i ruke, Dejsonovo smrtno ranjavanje od strane policije i kao pečat svemu Dejsonovo aktiviranje bombe kako bi uništio sav svoj rad. Po mom mišljenju, najfenomenalniji deo filma.

Konačni obračun između Terminatora odigrava se u čeličani, kada Terminator ispaljuje granatu u T-1000 i on pada u kazan sa istopljenim metalom. Najtužniji deo filma, scena, koja je mnoge dovela da suza, mene sigurno jeste a za vas autostopere ne znam, je kada Terminator žrtvuje sebe, tražeći od Sare da ga spusti u užareni čelik kako ne bi poslužio za kreiranje Skajneta.

Ako je jedan Terminator mogao da shvati vrednost ljudskog života onda to mogu i ljudi.

Čitava radnja filma je jedan veliki nelogični paradoks, ali je ipak obeležio moje detinjstvo i moj veliki favorit bio i ostao. Pravi blokbaster, veliki, dinamičan, glasan, impresivan. Ovaj film nije objektivno savršen, ali u subjektivnom pogledu je neosporiv.

Pored Terminatora (1984), Terminatora 3: Pobuna mašina (2003), Terminatora 4: Spasenje (2009) i Terminatora 5: Postojanje (2015), odlučila sam se za Terminator 2: Sudnji dan, jer je, po mom mišljenju, on najbolji među njima, izbor Arnolda Švarcenegera kao mašine, robota je najboje što su mogli dobiti, ta njegova kockasta faca, tipična za većinu Nemaca, je verno prikazala kako treba izgledati robot, koji je približan savršenstvu, te grube, ozbiljne crte lica, a opet neka smirenost su mi fenomenalni.

Jedan zanimljivi deo je to da je sama glumica Linda Hamilton predložila da u filmu završi  u psihijatrijskoj ustanovi kako bi ga učinila zanimljivijim, dinamicnijim, i njen predlog je usvojen,to vidimo i iz filma.

Zanimljivo je to da Arnov honorar iznosi 15 miliona dolara, od čega je 12 miliona dobio u obliku aviona koji je glumcu kupio producent Mario Kasar.

U budućnosti, predstavićemo vam i ostale Terminatore, jer ne želim da ih zapostavimo i zaboravimo kao pojedinačne filmove.

Dragi moji autostoperi, družimo se za sedam dana, a do tada ostanite uz dobre filmove pored malih ekrana, filmskih platna i čuda današnjice, gde je sve moguće naći, interneta. Odjavljujem se uz čuvenu rečenicu Terminatora sa malom izmenom: „Hasta la vista autostopers“.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: