„Asgard“, strip o lovcu na čudovišta i kazni bogova

Lazar o vikinškom stripu „Asgard“ u izdanju Phoenix Pressa.

Podela:

Vikinzi se vraćaju. Interesovanje za hrabre ratnike koji neustrašivo idu iz boja u boj, ne duguju istoimenoj seriji o avanturama nama dragog Ragnara Lotbroka i njegovih sinova. Vikinška mitologija i njihov svet su uvek privlačili pažnju ljubitelja fantastike koja im je bila servirana preko serija i filmova različitog kvaliteta. Manija za Vikinzima je uspela da zahvati i najmlađu umetnost, devetu umetnost gde imamo naširoko stripova sa tom tematikom.

Pohvalno je i to što je svaki domaći strip izdavač objavio neki deo iz nordijske mitologije. Tako nas je Darkwood obradovao Torgalom, Veseli Četvrtak trotomnim Zigfridom, System Comics Valkirom, o Hogaru Strašnom čiji je integral izdao Beli Put ne treba trošiti reči. Među pobrojanim meni je bilo zanimljivo izdanje Phoenix Pressa, po imenu Asgard. O ovom stripu sam čuo razne pohvale tako da sam ga kupio po preporuci. I nisam se uopšte pokajao.

Prva asocijacija na Asgard je dom Bogova kojim vladaju Odin i njegova supruga Frig od kojih je najznačajnije područje Valhala. No, ovde nije reč o raju gde odlaze zaslužni ratnici, već ime našeg protagoniste koji je, zahvaljujući svom deformitetu, izgubio mesto da se nađe u Asgardu pa je očevom nemoći da ga liši života ostao živ i dobio to ime. Iako Skerling od rođenja (Skerling je vikinški izraz za drugačije, najčešće one sakate ili druge narode) uspeo je da postane jedan od najpoznatijih lovaca na čudovišta. Ubrzo dobija poziv od vikinškog kralja da okupi posadu i krene u lov na morsko čudovište koje im ometa ribolov i pohode. Asgard pristaje, okuplja posadu i kreće u pohod ne sluteći kakav ga neprijatelj očekuje.

Priča serijala je odlična i zahvaljujući istoj nećete ispustiti strip dok ne stignete do poslednje korice. Kao strip pripovedač ovde se našao Gzavije Dorison, našoj čitalačkoj publici poznat kao autor Proroka, Westa, Long Džon Silvera koji su kod nas objavljeni u izdanju Darkwooda i novog vestern serijala Pogrebnik koga su proglasili za najbolji vestern strip, posle Bluberija. Ovime je dokazao da ne vlada samo vestern tematikom već i da može da isprede kvalitetnu priču iz vikinške mitologije.

Crtež je ono što krasi ovaj strip. Ralf Meler je uspeo da verno prenese surovu prirodu Severa, likove kao i sam izgled čudovišta. Da je reč o talentovanom crtaču govori i to da ga je Dorison angažovao za rad na Pogrebniku, i nije pogrešio. Njih dvojica su dobitni tandem za kvalitet, poput Mebijusa i Hodorovskog ili Huga Prata i Mila Manare.

Jedinu manu kojiu bih mogao da izdvojim je nedovoljno prikazivanje Asgardove prošlosti o čijim ranim danima skoro da ne znamo ništa. Na početku prisustvujemo njegovom rođenju gde se onda priča prebacuje četrdeset godina kasnije. Gde je za to vreme bio naš junak i kako je pekao zanat? Nadam se da ovo nije jedino druženje sa Asgardom i da će se autori odlučiti da nas upoznaju i sa tim delom njegovog života.

U izdanju Phoenix Pressa vas očekuje integral sa dve epizode koje čine celinu priče. Ovaj strip možda nije među vrhunskim ostvarenjima, ali zaista može da prođe kao razonoda i uvek ćete mu se vraćati s vremena na vreme.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: