Derdevil – treća sezona

Upozorenje o sadržaju: Tekst sadrži spojlere. 


Kao što već svi dobro znamo, iza naočara Klarka Kenta se krije Supermen. Porodična vila milijardera Brusa Vejna krije Betmenovu pećinu. U odelu Gvozdenog čoveka je Toni Stark, a pravo ime Kapetana Amerike je Stiv Rodžers. Identitetska dihotomija superheroja je stara koliko i sam žanr. I upravo je ta superherojska dihotomija doživela apsolutnu dekonstrukciju u dugo očekivanoj, trećoj sezoni „Derdevila“.

Kada je „Derdevil“ otvorio Marvelov univerzum na Netfliksu, malo je bilo onih koji nisu bili opčinjeni narativom uličnog heroja Đavolje kuhinje. Prema dobro ustanovljenom receptu, Met Murdok i Derdevil su bili suprostavljeni jedan drugome, a jedna od glavnih tema je bila pomirenje katoličkih verovanja i vere u pravni sistem kojem kao advokat pripada, sa krvoločnošću sopstvenog alter ega. Kroz tih prvih trinaest epizoda, videli smo kako se polako sjedinjuju Derdevilove borbe u mračnim ulicama Njujorka i Metove pravne bitke Davida protiv Golijata.

U drugoj sezoni, Derdevilov svet je postao mističniji a to je onda uslovilo priču koja je bila, na neki način, dosta različita od one posebnosti na koju smo se navikli gledajući prvu sezonu. Sukobi sa Panišerom, Rukom i Elektrom doneli su niz sjajnih borbenih sekvenci koji su pak uticali na suštinu samog Derdevila. Vrhunac te promene se desio u „Braniteljima“ kada je Derdevil, zajedno sa Džesikom Džouns, Lukom Kejdžom i Denijem Random, zaustavio Ruku, time obrušivši celu zgradu na sebe. Nekoliko minuta smo mislili da je mrtav sve dok ga nismo ugledali u crkvi koja ga je odgajila.

Upravo u Katedrali Svetog Patrika počinje treća sezona. Pod budnim okom Oca Lantoma i Sestre Megi, Metju prolazi kroz izuzetno bolan oporavak. Ali psihološke traume i emotivnu ispražnjenost je malo teže zalečiti. U tom magnovenju, suočen sa gubitkom žene koju je voleo i otuđenjem prijatelja, Metju proživljava krizu identiteta. Upravo u toj tami se dešava inicijalno napuštanje superherojskog dualizma. Kako bi preživeo, Derdevil zakopava Metjua Murdoka, njegov moral, njegovu veru, pa čak i napušta njegove prijatelje. Otuđivši se od svih, sam sa bolom koji pokušava da umiri, Met prihvata Derdevila kao svoju novu potpunu ličnost.

Svakom heroju je potreban zlikovac, a malo je onih koji mogu da se mere sa zlokobnom aurom i surovošću Vilsona Fiska. I dok se Derdevil izgubio u sopstvenoj boli, gotovo ironično, Fisk je popravio svoju reputaciju i uspeo svojim umećem da nađe put do vrha njujorškog društva. Manipulacijama, obmanama i pretnjama, Vilson Fisk je još jednom dokazao da pravom zlu nisu potrebni specijalni efekti kako bi postiglo svoje ciljeve.

Ipak, ono što jeste potrebnu zlu, jesu izgubljene duše. Prva od njih bio je agent FBI, Ben Poindekster, čija je psihopatologija toliko verno preneta na ekrane da je nekada bilo teško gledati njegovo ludilo. Nažalost, neki ljudi su jednostavno rođeni slomljeni. Deksova priča nas vodi na putovanje kroz um jednog rođenog psihopate. U očajničkoj poteri za svojom „zvezdom vodiljom“, Deks ima tu nesreću da zainteresuje Vilsona Fiska koji u njemu prepoznaje isto ono zlo koje i njega krasi. Gotovo bez prevelikog truda, Fisk lagano slama Deksove inhibicije i oslobađa jedno od najkrvožednijih umova Marvelovog sveta. Na drugoj strani je agent Rej Nadim, savesni borac za pravdu, otac i suprug, čovek koji nesvesno biva uvučen u mrežu Vilsona Fiska. Da bi zlo pobedilo, dovoljno je da dobri ljudi ništa ne rade. Rej Nadim je nažalost bio jedan od tih. Zatvarajući svoje oči pred rastućom pretnjom, prevideo je kakav je čovek zapravo Vilson Fisk. A kada je otkrio, bilo je već prekasno.

Kao što plamen privlači leptira, tako i Fiskovo zlo privlači Fogija i Karen. Ovaj dvojac se našao napuštenim kada je Met odlučio da izvrši identitetsko samoubistvo i nastavi život kao Crveni đavo. Ali Fogijeva nepresušna vera u sistem, njegova hrabrost i požrtvovanost da vidi one koji su se ogrešili o taj sistem iza rešetaka, vodi ga pravo u kampanju baziranu na zatvaranju Vilsona Fiska. Karenino istraživačko novinarstvo pravi od nje metu, ali između borbi sa Fiskom, umetnula se i priča o njenoj prošlosti koje baca novo svetlo na Karen Pejdž. I upravo ta Fogijeva hrabrost da se verom u sistem suoči sa Fiskom i otkriće da Karen nije samo sekretarica, govori u prilog tome da se serija može pohvaliti jednim od najboljih kastinga u Marvelovom svetu.

Fiskove zle namere koje su pružile pipke kao hobotnica u sve delove Metovog života, te dobijaju konačnu formu kada se pojavi novi Derdevil. Obučen u Derdevilovo odelo, Ben Poindekster pod komandom Vilsona Fiska postaje Derdevilova najbolja kopija, ali i njegova antiteza.

Trougao koji čine Met, Fisk i Deks zauzima centralno mesto u sukobu ove sezone. Nakon što je Fisk uspeo da uceni porotu i time spreči Rejevo javno svedočenje, a Deks izvršio ubistvo nad Rejem, Met shvata da ih je sistem još jednom izneverio i da mora uzeti pravdu u svoje ruke. Okrenuvši Deksa protiv Fiska, Met je oslobodio čudovište gotovo na isti način na koji je Fisk poslao Deksa na Karen. Ali suštinska razlika je da je Met spreman i da to čudovište zaustavi u njegovoj krvoločnosti.  Poslednja borba između Fiska, Meta i Deksa u kojoj se svako bori sa svakim je priča o putu tri osobe koje muče veoma slični demoni, ali samo jedan izlazi kao pobednik, i to pobedivši ne samo svoje protivnike već i sopstvene demone. A njegovo ime je Metju Murdok.

Trinaest epizoda ove sezone je trebalo Metu da shvati da ne postoje Met i Derdevil. Nije ulični heroj koji uzima zakon u svoje ruke pobedio Vilsona Fiska, pobedila ga je Metova vera u sistem, Metovo religiozno shvatanje greha pa čak i spoznaja da je granica između njih dvojice jasno povučena. Suštinski, Met je izbrisao onu nevidljivu granicu toliko jasnu u stripovima, onu povučenu između čoveka i heroja. Derdevil nije samo alter ego, ili pak neka verzija Meta Murdoka. Derdevil više ne predstavlja ono najmračnije u Metovoj duši. Derdevil nije Đavo. Derdevil je jednostavno neodvojivi deo Metove ličnosti koji je konačno u harmoniji sa svim aspektima Metove ličnosti.

A bilo koji razgovor o Metu Murdoku ne bi bio potpun bez razgovora o njegovoj veri. Religija nije omiljena tema moderne američke TV produkcije, ali se scenaristi „Derdevila“ nikada nisu plašili da urone u tematiku kojom se njihov medijum ne bavi baš prečesto. Kada vidimo način na koji Fisk zavodi Deksa i pretvara ga u svog vojnika, ne može se ne povući paralela sa načinom na koji Met nalazi svoje „zvezde vodilje“, prvo u Ocu Lantomu, a na kraju sezone i u Sestri Megi, svojoj majci. Metova katolička vera je ono što definiše Derdevilovu beskompromisnu borbu sa zlom koje se krije u Đavoljoj kuhinji. I kada je Met na samom dnu, fizički osakaćen, ostavši bez osoba koje su ga najbolje poznavale, postavši pretnja po svoje prijatelje, vera u obliku Sestre Megi vraća Meta na pravi put. Način na koji Sestra Megi vida Metove rane predstavlja arhetipski motiv majčinog milosrđa koji je jedan od esencijalnih delova katoličke vere. Gledajući Megi sa Metom ne možemo a da ne doživimo onaj isti osećaj milosrđa, pobožnosti i sigurnosti koji budi Mikealanđelova „Pijeta“ u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu u milijardama koji su imali priliku da je vide tokom pet vekova njenog postojanja.

Cela ova sezona je bila put kroz tamu. Naš heroj je bio uništen, mentalno i fizički, upoznali smo nove zlikovce čija je tama zgasnula ikakvu nadu za iskupljenjem, a dobri ljudi su nasilno završavali živote. Ova sezona svakako nije bila laka za gledati jer nas je polako, ali dinamično, vodila u nove dubine ljudske svesti. Ipak, svakom tunelu se jednom nazire kraj. Nakon svih previranja, svih muka koje su heroji preživeli, ostaje nada za neko novo sutra. Da, sistem je i dalje korumpiran, Vilson Fisk će možda izaći iz zatvora jednog dana, Deks će možda postati još jedan užas sa kojim će se suočiti, ali šta god budućnost donela, advokati i saradnica „Nelsona, Murdoka i Pejdž“ će oluju dočekati zajedno. To jeste ohrabrujuća misao, zar ne?

Prva sezona „Derdevila“ nas je naučila da ne postoje superheroji, već samo ljudi sposobni za velika dela. I to predstavlja suštinu Derdevilove borbe. On nije kul, on nije svemoćan, on nije nepobediv. On je čovek od krvi i mesa, sa manama i vrlinama, verovanjima i razočaranjima. A to je upravo po čemu je poseban u svetu u kome vladaju oni koji ne mogu da krvare. On je, zapravo, jedan od nas.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: