Komesar Ričardi, epizoda 1: Osećaj bola

Komesar Ričardi – #1 Osećaj bola

ŽANR: krimi/detektivski

ORIGINALNI NAZIV: Il senso del dolore

SCENARISTA: Klaudio Kjaveroti

CRTAČ: Maurizio De Giovanni

ZEMLJA: Italija

GODINA IZDAVANJA: 2017.

OCENA:

Svi smo mi tokom života nebrojeno puta osetili bol, kako fizičku, tako i psihičku. Ipak, da li ste se ikad zapitali kako je to osetiti tuđu bol!? 

„Komesar Ričardi” (ita. “Il Commissario Ricciardi”) jedan je od najnovijih stripova izdavačke kuće “Sergio Bonelli Editore” (SBE) koji je doživeo izdanje na srpskom jeziku. Čarobna knjiga otkupila je prava za izdavanje stripa koji je u Italiji premijerno predstavljen prošle godine, a do sada su se na tržištu pojavila četiri broja.

Autor serijala je Mauricio De Đovani (Maurizio De Giovanni). Vredi istaći da je „Komesar Ričardi” u Italiji prisutan još od 2006. godine, i to u formi pisanih krimi-romana. Dakle, više od deceniju pre aktuelne strip „adaptacije”, koja je poverena Klaudiju Falku (Claudio Falco).

Osim kvalitetnog scenarija, strip upotpunjuje i sjajan crtež Danijelea Biljarda (Daniele Bigliardo), umetnika koji je u Boneli timu od 1996. godine, a proslavio se pre svega radeći na „Dilanu Dogu”. Takođe, Biljardo je zadužen i za naslovnice, dok je kolorisanje posao Ilenije Di Napoli (Ylenia Di Napoli) i Andree Erika (Andrea Errico).

Jezivoj atmosferi pridonose i tonovi plave boje, koji se uz standarnu crno-belu daju dodatnu „jačinu“ i upotpunjuju opšti utisak vremena i prostora u koji je strip smešten.

Upravo je boja specifičnost „Komesara Ričardija”. Plave nijanse zadržaće se samo u prvom broju. Već u drugom, plavu zamenjuje zelena. U trećem broju dominira žuta, četvrti je rezervisan za crvenkastu, „trula višnja” boju, itd.

Već prvi broj, tačnije, nulti u originalnoj numeraciji, „Osećaj bola” (ita. “Il senso del dolore”), na 160 stranica daje nam jasne naznake o kakvom stripu je reč.

Komesar Ričardi je detektiv, uvek pedantan, predan svom radu i glavni je junak priča koje su smeštene u De Đovanijevom rodnom gradu, Napulju, 30-ih godina prošlog veka.

„Za njega ne postoji noć, niti nedelja… Svaki slučaj lično shvata, ne staje dok ne nađe krivca… A nađe ga…”

Ipak, Ričardi, punim imenom Luiđi Alfredo Ričardi (Luigi Alfredo Ricciardi), koji neodoljivo podseća na Endija Garsiju, što je i sam autor priznao, nije običan detektiv. On poseduje „dar”, sa kojim se upoznajemo već u prologu premijernog broja. Ali, taj dar često je i njegova kletva.

„Komesar svakako ume da deluje na ljude.  Sa onim tužnim očima, i licem… Uvek izgleda kao da se upravo vratio sa sahrane!”

On vidi mrtve, tj. poslednje trenutke života žrtava čija ubistva istražuje. I ne samo to, nego i njihove misli, osećanja, njihov bol, po čemu je i nazvana prva epizoda.

Često zna da odluta, a u tim momentima neretko vidi duhove pokojnika, mada to poprilično dobro sakriva od ljudi u njegovom prisustvu.

Osvrnimo se sada na dešavanja u „Osećaju bola”.

Priča počinje 1928. godine.

Jedna od napuljskih bandi hladnokrvno, nožem s leđa, ubija mladog policajca željnog dokazivanja, a na mestu zločina ubrzo se pojavljuje Komesar Ričardi. Već na uvodnim tablama jasno nam je stavljeno do znanja da Ričardi scenu na kojoj se desilo ubistvo želi da ispita samostalno.

Ubrzo saznajemo da je nesrećni policajac koji je izgubio život Luka, najstariji sin Majonea, koji će od tog trenutka postati verni pratilac glavnog junaka stripa.

Tri godine kasnije, svedoci smo ubistva operskog pevača, poznatog tenora Arnalda Vecija, a upravo taj zločin centralni je deo „Osećaja bola”.

Vecija su pronašli mrtvog u garderobi pozorišta San Karlo za vreme izvođenja predstava „Kavalerija rustikana” i „Pajaci”, prerezanog grla sa zabijenim komadom razbijenog ogledala u vratu. Ričardi se daje u potragu za ubicom, te saznaje da je Veci bliski prijatelj Benita Musolinija, sebični i arogantni čovek kojeg je malo ko voleo. Samim tim, lista potencijalnih ubica nije mala.

U saradnji sa napuljskom policijom, pre svega već pomenutim Majoneom, Ričardi rekonstruiše događaje koji su prethodili Vecijevom ubistvu, te uz pomoć fascinantne Vecijeve supruge Livije Lukani (lik su joj „pozajmili” Ava Gardner i Monika Beluči), njegovih poznanika i gradskih „sveznalica”, na briljantan način uspeva da reši slučaj.

„Osećaj bola” je priča o ljubavi i onome što često ide uz nju – ljubomorom, priča o izdaji, sa neočekivanim obrtom na kraju.

Likovi su sjajno osmišljeni, dijalozi na visokom nivou i nema sumnje da će se „Komesar Ričardi” svideti svima koji vole krimi/detektivske priče jer, slobodno se može reći, radi se o natprosečnoj „bonelijani”.

Iako u ovom stripu postoji i blagi upliv paranormalnih stvari (pre svega duhovi koje Ričardi s vremena na vreme vidi), oni nisu tu da bi zakomplikovali priču i odveli je u nekom drugom smeru, nego da bi potpunije prikazali Ričardijev lik, sa kojim ćemo se iz broja u broj sve više upoznavati.

„U tišini, kažeš, doktore? Nemaš pojma koliko imaju da kažu mrtvi…”

Na kraju stripa, čitaoci će biti u prilici i da pročitaju intervju sa crtačem Danijeleom Biljardom u kojem će saznati dodatne pikanterije o samom stripu, likovima i njihovom nastajanju.

Ako je suditi po premijernom izdanju, Komesara Ričardija očekuje blistava budućnost. U Italiji je sjajno prihvaćen, ostaje da se vidi kako će ga dočekati naša probirljiva čitalačka publika.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: