Helnoar


Spadam u ljubitelje staromodnih noar filmova, priznajem. Volim da, s vremena na vreme  pogledam klasike poput „Malteškog Sokola“, „Poštar uvek zvoni dva puta“, „Rififi“ ili „Veliki san“. Serijal koji ću vam sada predstaviti nam stiže iz Bonelijeve kuhinje i kombinuje dva veoma zanimljiva žanra, već pomenuti noar i horor.

Sa jedne strane zamislite metropolu poput Njujorka, Pariza ili Londona. Sa druge strane zamislite geta, brazilske favele ili druga područja u svetu u kojima matična vlada nema pristupa i gde vlada bezakonje. Kombinujući ta dva elementa dobijate Helnoar, metropolu smeštenu na pravom mestu, u samom srcu pakla u kome završavaju duše onih koji su umrli nasilnom smrću. Sve bi bilo u redu da među njima nema serijskih ubica i kriminalaca koji nisu promenili svoj stil života ni nakon smrti i Daema, demona koji kontrolišu Helnoar i među kojima ima kasti, a od kojih je najniža i najkorumpiranija, policijska.

Priča se može podeliti u dva paralelna toka koji se prepliću. Prva se odvija u Helnoaru i prati privatnog detektiva Melvina Soula koji od svoje bogate klijentkinje Daemke Kije dobija zadatak da uhodi njenog budućeg muža. Sa druge strane, priča nas vodi u stvarnost gde se desilo ritualno satanističko ubistvo koje istražuje kćerka našeg junaka sa kojim je razvila specifičan vid komunikacije. Dve paralelene istrage će se vremenom ukrstiti i otkriti da iza tog ubistva stoji nešto opasnije što može da uzdrma atmosferu u našem svetu, ali i u samom paklu.

Likovi su ovde verno preslikani iz noar filmova. Melvin Soul fizički dosta liči na Filipa Marloua i ima šmek Hemfrija Bogarta. Kija, demonka koja je unajmila Mela predstavlja femme fatale kao obavezan dodatak žanru. Imamo i zanosnu novinarku Ketrin Vejn koja služi kao Melov insajder i povremena ljubavnica, njegovu kćerku koja je po uzoru na tatu postala policajac, i korumpirane moćnike u vidu demona i privilegovanih smrtnika.

Što se same priče tiče ona je za svaku pohvalu. Paskvale Ruju (Pasquale Ruju), koji je bio zadužen za scenario je još jednom dokazao da je majstor krimića. Čovek zna da napiše kvalitetnu krimi priču i to je žanr u kome se našao. Čitajući njegove stripove nisam mogao stati dok nisam došao do kraja.

Za crtež je ovaj put bio zadužen Đovani Fregijeri (Giovanni Freghieri), poznat ljubiteljima Dilana Doga. Sasvim maestralno je ukombinovao dva stila. Sa jedne strane mračnu atmosferu koja prati Melvina Soula u Helnoaru i ceo taj nihilizam koji odiše tim prokletim mestom, i sa druge strane njegovu kćerku u stvarnome svetu koja zalazi u sve dublju istragu shvatajući da ovaj slučaj nije kao drugi.

Ovaj mini serijal koji se sastoji iz četiri dela, „Grad za umiranje“ (Una cita per cui morire), „Cherzez la Femme“ (Cherzez la Femme), „Ponor gleda u tebe“ (l’abisso guardera dentro di te) i „Prokleti soj“ (Stirpe maledetta) su dostupni na naš jezik zahvaljujući izdavačkoj kući Darkwood  koja se i ovaj put pokazala kao jedan od izdavača koji ima ukus za kvalitet na našem tržištu što se tiče stripa. Serijal nije skup i ceo komplet je dostupan za male pare tako da nema višemesečnog čekanja kako bi se saznali odgovori na pitanja koja nas kopkaju. Sve može da se završi istog dana, ali onda predstoji razočarenje zato što je priča završena.

Ono što mi se najviše sviđa kod „Helnoara”, pored priče i dinamike radnje,  jeste otvoreni kraj pa nam je tako ostavljen prostor da se priča nekada nastavi. Ali opet, to ne zavisi od nas već od autora ovog odličnog mini serijala.

Kako god, sam „Helnoar” je kvalitetan serijal sa odlično upakovanim miksom dva potpuno različita žanra koji neće razočarati ni jednog stripofila bilo da je ljubitelj noara ili ne. Ovo je serijal koji se mora pročitati i imati u strip kolekciji.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: