Nadzirači – Alan Mur, Dejv Gibons

ŽANR: naučna fantastika/triler/akcija
ORIGINALNI NAZIV: Watchmen
SCENARISTA: Alan Mur
CRTAČI: Dejv Gibons
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 1986.
OCENA:

 

 

 

 

Ovaj tekst dolazi nekako baš u isto vreme kada i vest da je HBO odobrio snimanje prve sezone istoimene serije i da su veoma zadovoljni kako pilot epizoda izgleda. Doduše, kako bi i izgledalo loše kada su u glavnim ulogama Džeremi Ajrons, Regina King i Don Džonson. Kako kažu autori serije, ona neće imati veze sa stripovskom pričom, već će biti potpuno nova.

Nadajmo se boljoj adaptaciji od one filmske, jer film je, kao i sva DC-ijeva ostvarenja na velikom ekranu, zabavni promašaj. Što i ne čudi, jer njihova franšiza ne prolazi sjajno u obračunu sa Marvelom, ali to je situacija na velikim i malim ekranima. U svetu stripa, DC je velikan, možda i voljeniji od svog konkurenta, jer su im heroji mnogo manje crno-beli, sivilo preovladava, a to ipak više privlači jer daje više mogućnosti i lakše se poistovetiti sa takvim herojima.

Elem, ovo izdanje nije prvi put na našem tržištu, postoji i ono „Belog puta“ iz 2006. godine u prevodu Gorana Skrobonje, koje ’kolekcionari’ cene po deset hiljada dinara i zbog čega će verovatno i biti priča da ovo izdanje nije dovoljno kvalitetno. A ustvari, samo im je oborena cena onoga koje imaju i sitničari su.

Pošto je ovo verovatno najpoznatija grafička novela ili grafički roman, red je da malo pojasnim termin. To su tvrdokoričeni stripovi – odnosno strip u formatu knjige sa početkom, sredinom i krajem. Ova forma postoji još od tridesetih godina prošlog veka, ali šira upotreba termina počinje tek sa pojavom ovog dela, Mausa i Povratka mračnog viteza sredinom i krajem osamdesetih.

Postoji teorija da je format napravljen da bi se prenebregla cenzura u redovnim izdanjima i izbegla oznaka X zbog seksa, nasilja, ne tako crno-belih heroja i drugačijih političkih stavova. Sve da bi se lakše obreli u knjižarama i striparnicama. Verovatno je sve to zajedno tačno, ali nije toliko ni važno. Složiću se sa autorom ovog velikog dela, da je strip, strip, i da ne treba nikakva druga imena davati da bi se vi osećali kao intelektualac, a ne kao dete dok u poznim godinama čitate stripove.

Alan Mur – Jedan od najvećih strip scenarista svih vremena, autor je Čudovišta iz močvare, V kao vendeta, Lige izuzetnih džentlmena, Neonomikona, Betmena, Supermena, Sendmena i Iz pakla.

Dejv Gibons – Ovaj fantastični crtač je autor Zelenog fenjeraša, Sudije Dreda, Supermena, Fantoma i nekih junaka manje poznatih na našem tržištu.

Superheroji nisu više pozitivci i oni koji su još operativni, kao Roršah, traženi su i izvan zakona. No, da se vratimo malo na početak priče. Komedijaš je sinoć ubijen u Njujorku je rečenica sa kojom slobodno može i krenuti pripovest. Nikoga nije briga, sem Roršaha koji upozorava bivše saborce na opasnost u vidu mogućnosti da neko ubija maske, ali oni su zaglavljeni u penziji, uspehu i radu za vladu, te se ne obaziru na reči nekog koga smatraju skoro ludim.

Neki su čak prilično srećni što Komedijaš više nije među njima. Roršah tako ostaje jedini zainteresovan da rasvetli ubistvo bivšeg sadruga, tu se prekida nit priče i tada nas Mur počinje voditi kroz prošlost u kojoj se kriju razlozi Komedijaševe smrti, ali Mur vješto manevriše vremenskim linijama i vodi nas do kulminacije priče, gde nema heroja ni zlikovaca samo jesu. Priča treba ostati tajna, ali tajne imaju tendenciju ka tome da se razotkriju, uostalom, hej, zato vi ovo i čitate.

Siže priče deluje iscepkano malo zbog mog načina pisanja, a malo zbog samog načina pripovedanja, ali je zapravo to jedna kompaktna celina. Vredi spomenuti to da film prati priču skoro savršeno, ali mu nedostaje sve ’meso’ koje strip poseduje. Još jedna interesantna stvar u vezi sa Nadziračima je što su nastali kao serijal, time pobijajući koncept grafičkog romana u koji ga danas smeštamo.

Murov scenario je hrabar i brilijantan, takvi detalji kao prodavac novina i dečak koji čita strip kroz celu priču pojačavaju utisak moralnog sunovrata ljudske vrste. Naravno, tu je i pomalo mračno vizionarstvo tragičnih događaja u Njujorku, uz poprilično licemernu sliku zapadnog sveta prema Avganistanu iz današnje perspektive. Svet Nadzirača iako obojen moralnim posrnućem kako heroja koji sami sebe nazivaju avanturistima i tako skidaju sebi oreol nedodirljivosti, tako i svih sporednih učesnika priče, više je herojski nego bilo koji drugi jer dileme sa kojim se nose su ljudske i možemo razumeti herojstvo i žrtve koje podnose.

Gibonsov crtež ni dan danas nema vidljivih mana, apsolutno je izdržao ispit vremena, a svakako da tome doprinosi i Higins kao kolorista. Nadzirači su često okarakterisani i kao najcenjeniji strip svih vremena i „Čarobna knjiga“ je to znala da ceni, pa su kombinacijom Absolute edition i Deluxe edition izdanja sačinili ovo fantastično i najpopunjenije dodatnim materijalima. Iz svega rečenog, znate da ovo ne smete da propustite.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: