Projekat Herkules – Ivan Branković

projekat-herkules„Projekat Herkules“ je nastavak „Prometejevog dnevnika“ domaćeg pisca i game developer-a Ivana Brankovića. Knjigu izdaje izdavačka kuća Portalibrs, koja nastavlja sa promocijom mladih i perspektivnih pisaca. Knjigu će ujedno pratiti i reizdanje prvog dela, „Prometejevog dnevnika“. Delo predstavlja mešavinu žanrova: naučne fantastike, misterije i romanse (u tragovima, ali ipak), začinjeno dobrom akcijom.

Radnja je kao i u prvom delu smeštena na raznim lokacija, ali se ponovo dobar deo odvija u Beogradu. Na početku knjige srećemo usamljenog Nikolu kako razmišlja o Ani, koja je napustila njihov život mira i skrivanja i vratila se svetu istraživanja i avanture. Usamljenost i igru skrivanja prekida Ana porukom da je oteta, te Nikola Kolment kreće u akciju. Priča nas ovog puta uvodi u neke druge krugove, ulozi su veći, a konce ne vuku samo ljudi.

Na kraju prve knjige, u epilogu smo prisustvovali sastanku Anunakija na kome je odlučeno da Prometej poseti Zemlju, pronađe svoje dnevnike i komore, te da se posle toga Zemlja očisti i izvrši novi eksperiment. Glavni likovi su ponovo Ana, Kolmen, Draganče i Minh, ali im se sada pridružuje i legendarni Herkules. Priča je lepo osmišljena, odlično se uklapa u radnju prve knjige i predstavlja pravi nastavak jednog dela. Moguće je čitati je i kao nezavisno delo, mada će mnoge stvari biti nejasne i ostati neobjašnjene, te preporučujem da prvo pročitate „Prometejev dnevnik“.

Ana sa grupom arheologa nalazi grobnicu za koju se veruje da pripada Herkulesu, legendarnom antičkom heroju i tada počinju problemi. Kidnapuje je neidentifikovana grupa od koje je spašava Kolmen. Međutim u begu nalete na grupu otmičara koji ih sateraju u bezizlaznu poziciju iz koje ih spašava nepoznati heroj, za koga će se kasnije ispostaviti da je Herkules. Dakle, on nije Zevsov sin, već unapređeni eksperiment Prometeja. Po legedi Zevs, Had i Posejdon su se udružili u borbi protiv Titana Krona, svog oca, međutim Ivan nas vodi u svet u kome su Titani još jedan od silicijumskih oblika života, poput Anunakija, ali na nižem stepenu razvoja, koji krstari svemirom. Tokom tih putovanja naleteli su na Zemlju i naišli na eksperimente Anunakija sa kojima su imali neke okršaje na našoj planeti i pokušali da otmu Herkulesa, čak su uspeli i Prometeja, na kome su vršili ispitivanja.

Ovde se priča dodatno komplikuje, mada ne u negativnom smislu. Ivan je uspeo da ispriča sve što je želeo u jednom tečnom i mirnom ritmu, te nemate osećaj kao da je nešto ostalo neobjašnjeno ili da je nelogično.  Verujem da će, knjiga nadmašti prvi deo ali i ispraviti neke nedostatke svoje prethodnice. „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ je imao tu privilegiju da među prvima pročita knjigu, te Vam ekskluzivno donosimo ovu recenziju i ovim putem izražavamo zahvalnost piscu.

Knjiga se i dalje može svrstati kraj dela Dena Brauna i Glena Kupera, možda se po njoj nekada snimi film ili igrana serija, koja bi bila jedinstvena na ovim prostorima. Kao ljubitelj fantatike jako bih voleo da se to ostvari.

Iako nisam imao velike zamerke vezane za prvu knjigu, drugom je Ivan ispravio sve sitne greške i propuste i unapredio svoje pisanje. Smatram da Ivan ima potencijal da postane jedna od kvalitetnijih pisaca naučne fantastike pomešane sa misterijom na našim prostorima. Takođe smatram da ima obavezu da nastavi da radi na ovom serijalu te da teži tome da priču pretvori  u igru ili seriju.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *