Situacija oko korone virusa je došla kao dobar dan da u ovom i u narednih nekoliko tekstova predstavim neke od klasika koji su definisali žanr post apokalise.
Prva prava postapokaliptična knjiga je upravo Biblija gde su uverljivo prikazane katastrofe poput Potopa, spaljivanja Sodome i Gomore, drugih kožnih oboljenja i slično. Nije tajna da su tematikom apokalipse bili fascinirani i pisci naučne fantastike u čijim delima je Zemlja stradala na razne načine počevši od klimatskih katastrofa, razornih ratova, pandemija smrtonosnih virusa do invazija vanzemaljaca ili nestanka energenata bez kojih naš život ne bi bio moguć (npr. struje) Svaki od njih se trudio da već ranije obrađenu ideju prezentuje na što originalniji način, samo je pitanje koliko je bio uspešan u tome.
Među pisce koji su se istakli u ovoj tematici, za ovaj čas bih izdvojio takozvanu „Katastrofičnu trojku.“ Reč je o Džonu Kristoferu (John Christofer), Džonu Vindhemu (John Wyndham) i Džejmsu Grahamu Balardu (J.G. Ballard), čiji veliki deo opusa se upravo sastoji od postapokaliptičnih tema. Razlog njihove fascinacije apokalipsom se može naći u vremenu u kom su stvarali, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Tada je u vazduhu bila prisutna hladnoratovska tenzija i strah od novog rata, kao i traume koje su Englezi vukli od Bitke za Britaniju i prizora spaljenih gradova. Svaki pisac iz katastrofične trojke će biti predmet zasebnog našeg predavanja, ali sada bih se zadržao na prvom pomenutom jer će upravo njegova najpoznatija knjiga biti predmet našeg razmatranja.
Opus Sema Joda (Sam Youd), kako glasi pravo ime Džona Kristofera, čini 30-ak knjiga, uglavnom iz opusa katastrofičnih knjiga koje krasi slična tematika. Učmala idila bi bila narušena katastrofom koja je za rezultat imala slom sveukupne civilizacije i nestanak institiucija i države. Ako bi neko preživeo, bio bi primoran da se organizuje u grupe i bori za opstanak. Ovakav scenario možemo videti u većini Kristoferovih dela počevši od Smrti trave, pa do Sveta zime, Bore na koži, Klatna i Praznog sveta. Uzrok propasti sveta u navedenim romanima je različit, ali naš predmet je upravo najpoznatije Kristoferovo delo, Smrt trave (The Death of Grass) objavljen davne 1950. godine.
Priča romana prati porodicu radničke klase koja se zatekla u haosu izazvanom virusom koji uništava sve vrste biljaka, kako je u samom naslovu rečeno, što izaziva nestašicu hrane. U početku su prvi slučajevi zabeleženi u Kini (slučajnost, zar ne?) da bi se vremenom proširilo na ceo svet. Kako bi preživeli bezumlje i anarhiju u svom okruženju, udružuju se sa svojim prijateljima i jednim sumnjivim vlasnikom prodavnice oružja i polaze u utočište farme krompira koju drži brat glavnog junaka. Usput će morati da preispitaju svoj raniji život i da pogaze neka svoja moralna načela kako bi preživeli.
Kristofer nas svojim prostim i jednostavnim stilom vodi kroz svakodnevni život ljudi koji nisu svesni katastrofe koja im kuca na vrata. Zatim nam opisuje katastrofu koja se dešava u drugom delu sveta i dvoličnost Zapadnog sveta za muke na Istoku. Ubrzo dolazi do naglog zaokreta kada ta ista opasnost dođe i do njih i primora ih da izađu iz svog udobnog toplog skloništa i počnu borbu za opstanak. Ovo je odlika i drugih engleskih pisaca fantastike, prvenstveno Džejmsa Herberta kod koga nema uvoda od stotinak stranica već užas kreće od samog početka. Kod Kristofera treba pohvaliti i opise nereda i vatrenih obračuna, kao i muke kroz koje prolaze glavni likovi.
Kao što sam pomenuo ovde se Kristofer kritički osvrnuo na bezobzirnost Zapadnog sveta prema Istoku. To se najbolje ogleda u razgovorima glavnih junaka o trenutnoj situaciji u Kini i o neredima oko Hong Konga koji je tada bio Britanski protektorat. Takođe je kritikovao i naučno eksperimentisanje nad biljkama, koje je i ueo kao uzrok pojave virusa.
Zanimljivost u vezi sa ovim klasikom je u tome što je Kristofer glavnu inspiraciju našao u stvarnom događaju, Velikoj irskoj gladi koja je trajala od 1845. do 1849. godine. Glavni uzrok bila je zaraza krompira koji je bio glavni prehrambeni proizvod u Irskoj i loša raspodela zemljišta i odnos zemljovlasnika prema zakupcima.
Knjiga je doživela filmsku adaptaciju 1970. godine pod imenom Ni vlat trave (No Blade of Grass). Zahvalnost zašto je Smrt trave objavljena kod nas dugujemo ediciji Kentaur čija dela sam i ranije predstavljao u našim predavanjima sa čime ću vrlo rado nastaviti jer su mnogi sedamdesetih i osamdesetih godina prvi dodir sa fantastikom imali zahvaljujući ovoj ediciji i ediciji Polaris.
Za kraj mi ostaje samo da vam preporučim da pročitate ovaj klasik. Otiđite do biblioteke ili odvojte malu novčanu sumu za koju se prodaje kod antikvara i priuštite sebi ovaj klasik.
About Author
