Betmen & Tarzan – Ron Marz, Igor Kordej

U kandžama Žene-mačke

Ne očekujem da vam mogu reći bilo šta što već ne znate o dva globalno poznata heroja.

No kako u svojim tekstovima naginjem edukativnoj formi valjalo bi da barem prođemo kroz istoriju kako junaka, tako i njihovih tvoraca.

Betmen – Njegov lik smišljaju u DC-ijevoj kuhinji Bob Kejn i Bil Finger 1939. godine, a prva sveska nosi simbolični naziv Mračni vitez. Ubrzo Betmen stiče veliku popularnost, delom zahvaljujući filmu iz 1943. godine gde zapravo i nije superheroj već vladin agent u lovu na Japanskog špijuna, što je i nekako logično s obzirom na vreme u kom je snimljen, ali i igranoj seriji iz 1966. godine gde je već malo više nalik na superheroja, no i tu je više atmosfera iz noar detektivskih priča uz povremenu prenaglašenu (čitaj ismevajuću) upotrebu kiča. Tek sa adaptacijama Tima Bartona i Kristofera Nolana, kao i sa TV ostvarenjem Bruna Helera, dobijamo pravog Betmena iz stripa. Konkretnije, mislim na futuristički megalopolis Gotam i Betmena koji je u takvom okruženju skoro pa anti-heroj što ga ne izdvaja iz gomile takvih. Ali ima nešto po čemu jeste drugačiji, on ne poseduje nikakve super moći, on se bori pomoću novca, svojih sprava koje je većinu sam i izumeo (betmobil, betkopter, betciklo i betgliser), i njegovo odelo od kelvera spada u to, baš kao i betsignal kojim ga Gotam zove u pomoć. Uz brilijantni um, on je i fantastičan u borbi jedan na jedan u čemu se može meriti sa najvećim borcima DC univerzuma kao što su Lejdi Šiva i Bronzani Tigar. Jedan je od osnivača dve grupe superheroja Lige pravde i Odmetnika, samim tim i sarađuje sa mnogima, navedimo Supermena, Munje (Fleša) i Čudesnu ženu. Što za sobom povlači i opake zločince kao što su Džoker, Zagonetač, Pingvin, Dvolični i najgori od svih Bejn koji jednom prilikom uspeva da mu slomi leđa. Postoje i oni koji igraju u sivoj zoni, a jedna od njih je i Žena-mačka. Na ovom heroju su radila neka od najvećih imena devete umetnosti, kao što su Alan Mur i Frenk Miler. Toliko o Brusu Vejnu, ups khm, Betmenu, zanemarite prvo.

Tarzan – pojavio se 1912. godine kao priča u časopisu, da bi vrlo brzo postao veoma popularan i nakon dve godine se pojavio u obliku knjige – njegova prva priča Tarzan među majmunima. Pošto popularnost raste, autor Edgar Rajs Barouz nastavlja da izbacuje nastavke (čak dvadeset tri još) i po nekom nepisanom pravilu takva popularnost biva primećena i eksploatisana i od strane drugih medija. Tako se već 1918. godine, našao na filmskom platnu, ali čekaće do 1932. godine da ga otelotvori olimpijski pobednik srpsko-nemačkog porekla Džoni Vajsmiler, pa da sa njegovih desetak filmova stekne besmrtnu slavu, što u kasnijim godinama obilato koriste svi od filmadžija do tvoraca video igrica. Ipak potrebno je reći nešto više o Tarzanu u stripu. Priču o dečaku koji biva odgojen od strane majmunice negde u džunglama Afrike, koji vremenom razvija svoju moć brzog učenja i nadljudsku snagu za strip prvi put adaptiraju Harold Foster i Bern Hogart 1929. godine i ta adaptacija je i danas najcenjenija iako su kasnije njemu radile i takve veličine kao što je Ras Mening. No postoji nešto zaista interesantno u vezi sa Tarzanom, naime novosadski izdavač „Marketprint“ je 80-tih posedovao originalnu licencu i taj strip je izlazio ne samo kod nas (stariji čitaoci se sećaju plavo belih naslovnica), a sve to u izvedbi domaćih autora, neki od njih su Branislav Kerac, Branko Plavšić, Slavko Draginčić. Svetozar Obradović, Dragana Stanković Vićanović, Dušan Vukojev, Miodrag Ivanović Marinko Lebović, Petar Meseldžija, Sibin Slavković i Dragan Stokić. Svi oni su svojim radom doprineli da ovaj junak ne padne u zaborav u našoj zemlji.

Većini će izgledati čudno spoj junaka iz džungle i megalopolisa, ali ako razmislite ovaj spoj ima savršenog smisla. Dvojica siročića koja se oslanjaju u početku samo na sebe, posle na nasleđeni novac i svoje mukom sticane veštine, ne poseduju moći kao mnogi drugi. Vidite obrazac? Pošto predstavim autore, bacićemo pogled šta su to smislili za nas ovim miksom.

Ron Marz najpoznatiji je upravo po radu na Betmenu, ali su poznati i njegovi radovi Srebrnog letača, Zelenog fenjeraša, Ratova zvezda i Vičblejda (Ubica veštica), a manje poznati su njegovi radovi na Supermenu, Toru i Kapetanu Americi.

Igor Kordej je jedan od najpoznatijih crtača bivše Jugoslavije, njegovi radovi u strip časopisima Stripoteka i Spunk još se pamte. Autorski stripovi Metro, Zvijezde i Stranac su ga lansirali i na svetsku strip scenu, gde su mu najpoznatiji radovi na Zvezdanim stazama, Crnoj udovici i Mutantima. Autor je mnogih žanrovskih naslovnica i dobitnik brojnih nagrada.

U kandžama Žene-mačke – Sve počinje banketom u čast toga što Brus otvara krilo muzeja sa eksponatima iz Afrike kao znak sećanja na roditelje. Tu ćemo videti dva interesantna razgovora, jedan sa Dentom arheologom koji po Africi sakuplja predmete za novootvoreno muzejsko krilo i drugi sa Lordom Grejstokom. Taj razgovor je pun nagoveštaja, ipak izdvajam rečenicu u kojoj su se našalili na račun Barouza. Sledeća noć donosi pljačkašku aktivnost u novom krilu. Pravo niotkuda  se pojavljuje Gotamski vitez, i počinje kratkotrajni obračun i jurnjava po krovovima grada. Baš kada se činilo da je jurnjavi kraj pojavljuje se treća osoba i nakon kraćeg objašnjavanja stvari dobijaju novu dimenziju i potpuno druge negativce. A Betmen za partnera u rešavanju problema dobija Tarzana. Odjednom su opkoljeni gomilom domorodaca, ali kao što znate naši junaci su fantastični borci i desetak ljudi nije prepreka za njih, te od zarobljenika saznaju da se onaj koji je izazvao probleme već zaputio u Afriku. Pošto oba naša heroja imaju sredstva, privatni avion ne predstavlja problem.

U džungli ih dočekuje Džejn sa dobrodošlicom i jedna mala maca, koja naše građane čini nervoznim. Pošto nemaju vremena za gubljenje naša dva junaka i njihova saputnica kreću za svojom lovinom. Na putu ih zaskače ogromni gorila i Tarzan u toj borbi pokazuje koliko su pravila džungle surovija od onih gradskih. A onda skoro na cilju… Lovac postaje lovina, ali kako to obično biva priroda će se sama pobrinuti da hijerarhija dođe na svoje mesto. Uz pomoć umiljate mace, naši heroji dobijaju šansu koju njima ne treba dvaput nuditi. Ipak, glavni zlikovac uspeva da umakne sa zarobljenicom i da omete naš tandem zaprečujući jedini prilaz gradu, to jest, da je imao posla sa običnim ljudima, ali… Pošto nema, onda se naš dvojac vrlo brzo našao pred gradom koji predstavlja veličanstven prizor. Uslediće opet borba, komplikacije, razrešenje i, naravno, rastanak, jer svi imaju dužnosti, baš kao što je naša da vam ne otkrijemo baš sve da biste mogli i sami da uživate u čitanju.

No, dužnost nam je i da vam saopštimo sve vrline i mane, pa ćemo to i učiniti. Dvoumim se da li je glavna ideja scenarija sjajna ili čist idiotizam kakav DC ima običaj da ispoljava u poslednje vreme u svom univerzumu. Naime, Selina Kejl je pretvorena u afričku princezu, a Harvi Dent iliti čuveni Dvolični u arheologa pljačkaša. Razumete, radi se o tome da nam se u ovoj noveli predstavljaju već izgrađeni likovi na potpuno nov način i van dotadašnjeg konteksta, ali sa nekim od karakteristika koje krase originalne likove, a druga imena su samo pokušaj da nam stavi do znanja da je ova priča u potpunosti izvan serijala. Ali čemu onda i nagoveštaj tj. očigledno korišćenje likova koje dobro znamo, mogli su se izgraditi sasvim novi karakteri. Smatram pokušaj legitimnim, ali zbrzanim i neubedljivim, što je pomalo i odlika američkog stripa. Navešću nekoliko stvari koje mi se nisu dopale, znate kako glasi podnaslov? E, to nema veze sa pričom niti u jednom trenutku nisu njeni zarobljenici. Onda Betmen koji se pojavljuje ničim izazvan u toku pljačke, ni traga alarmu ili slično, samo eto, nema pametnija posla u sred noći nego proveravati krade li ko arheološke nalaze. Potom scena na krovu gde žena-mačka ne progovara ni reči a naša dva heroja je u sred Gotama pitaju govori li engleski, bez ikakve naznake su pretpostavili da nije odatle, uz to prevodilac je ostavio u originalu to pitanje, što je isto kiks, jer ma kako prosta fraza bila i ma koliko je svi razumeli ona se prevodi. Ipak nije sve tako loše. Ono šta je primetno je da su ovim više dobili Dark Horse i Tarzan kojem autori uspevaju na uverljiv način podariti mračnu stranu i generalno uverljiviji lik. Što se crteža, tiče on je jedno pravo malo remek delo, pomalo nejasan u scenama borbi, ali verovatno zato što je izvorno izdanje u boji, a naše crno belo. Ako ništa, zbog crteža morate ovo nabaviti, a naravno System Comics je to upakovao u odličan papir i tvrdokoričeni uvez. Moj naklon za dame i pozdrav za gospodu do sledećeg stripa.

Komentarišite putem Facebook-a