R2-D2 kolumna: Gubitak Civilizacije

Malopre sam naišao na neki članak u vezi sa tim kako je Džoan Rouling odgovorila na to što Džoni Dep i dalje glumi u Fantastičnim zverima. Stav samoga teksta je agresivan i nipodaštavajući prema odluci Roulingove da ne osudi činjenicu da je Dep i dalje glumac u filmu. Razlog za to je skorašnje optuživanje od strane sada već bivše mu supruge da ju fizički zlostavljao tokom njihovog zajedničkog života.

Jedan od komentatora je upitao da li je potrebno da Dep više ne može da glumi jer je optužen/osuđen/poravnao se vansudski za zlostavljanje. Ovo je jedno izuzetno važno pitanje i ceniću kada bi u komentarima ostavili svoje mišljenje na temu.

Na ovo pitanje odgovori su mahom bili zgražavajući. Od ljudi koji tvrde kako je osoba koja je postavila pitanje apologeta zlostavljača do onih koji su praktično hteli da Depa razapnu. I to je zabrinjavajuće.

Dosegli smo nivo u kome ideja pravde prolazi izvan ljudskog poimanja u istoj meri u kojoj šale prolaze pored Draksa. U poslednjih nekoliko godina pravda je toliko erodirana među ljudima, da smo došli do toga da za svako nepočinstvo treba da razapnemo krivca.

 

Zašto je to gubitak civilizacije? Zar ne treba zakon da bude oštar i precizan?

Zato što zakonu ne fali ništa.  Nećete verovati, ali sve države koje spadaju u modernu civilizaciju (Ne, Saudijska Arabija nije nijedno od ta dva pojma) imaju legislativu namenjenu kažnjavanju nasilnika. Koja je pritom prilično oštra. Ne, neće ubiti čoveka, ali to nije ni poenta. Uvek je poenta da krivac plati u svom vremenu, novcu ili čemu drugom to što je naudio društvu oštetivši jednu (ili više) njegovih jedinki.

Alternativa koja postoji – da se dvoje ljudi koji su u sporu dogovore van suda da to reše nije ni nova ni neuobičajena. I čak je i pravednija od suda. Da prikažemo na primeru:

Pera mlinar i Mara pekarka se spore oko toga što je Pera tokom rasprave o brašnu koje je doneo Mari on malo rasplinuo te je gađao novima koje mu je dala. Mara je odlučila da Pera treba da plati. Dogovorili su se da Pera Mari da 30 groša u zamenu za to da ga ne vodi na sreski sud. Pera je isplatio novce. Oboje su srećni.

Zašto je ovo iznad problem? Zašto u celu priču mora da se umeša selo koje će da kuka da je Pera loš čovek? Da li Pera ne treba da mlinar više zbog ovoga? Da li Mara ne ume sama da oceni koja je cena toga što ju je Pera gađao kovanicama?

Kao društvo napredujemo ka tome da se poštuju privatne stvari, koje uključuju vreme, osećanja i stavove. Zašto onda ljudi smatraju da imaju pravo da osude Peru, iako mu je Mara već presudila?

 

Mi kao civilizacija napredujemo i da budemo pristojniji! Prestupnici treba da budu kažnjeni od društva!

Svakako. Svakako. A ko to odlučuje šta je pristojno a šta nije? Narod? Dobro. Neka bude tako. Ako bismo pitali sto ljudi da li je pristojno da se žvaka baci na trotoar, koji bi odgovor bio? Kako to onda ima toliko žvaka po podu, majku mu? Padaju sa neba, pa se lepe? Iseru ih vrapci?

Društvo nema intelekt da kazni prestupnike. Ili da odlučuje o bilo čemu. (Obratiti pažnju na trenutnu političku situaciju u državi, možebiti da vam sine.) Zbog toga i imamo tu neku predstavničku demokratiju, gde bi trebalo da biramo bolje od sebe. (Hahaha) Ako ne možemo da odaberemo kvalitetne ljude da štite naše interese, odakle nam pravo da mislimo da možemo štititi tuđe?

 

Ali pravda?! Šta sa pravdom? Nije li pravedno da se počinilac kazni?!

„Nema ovde pravde, ovo je demokratija.“ Besramno ću ovo pozajmiti od menadžerke sa posla. Odlična rečenica. Pravda je mit. Jer pravda je individualna. Ne postoji neki univerzalni priručnik koji kaže koliko je pravedno razrezati kaznu kada neko ubije drugog čoveka, ukrade nešto, ili fizički nasrne na ženu.

Zato pravimo zakone i legislativu. I to one koji kažu da je scena sa Perom i Marom u redu. Jer smo se svi mi složili da je naše lično osećanje pravde isuviše oštro da bismo bili sudije.

 

Mi ne želimo da ga kaznimo! Mi želimo da se društvo distancira od njega!

Oh, zaista? Pa to je tako slatko! Procesiranje prevrtvljivih plačipičaka iz redova SJW je u kancelariji iza mog levog ramena. Taj tataratatarata zvuk koji čujete u pozadini je puškomitraljez koji Đoka mašinac opravlja u susednoj prostoriji. Ne, ne. Debeli zidovi, nema čime da se zabrinjavate, nema šanse da vas zalutali metak pogodi.

Sjajno, sjajno. Samo napred! *cika, vriska, eksplozija, zvuci mašinskog udaranja* Uh, jebem ti, zaboravio sam da je tamo i ED-209. Nema veze. Nije kao da su SJW iole korisni.

 

Ne, vi ne želite da se društvo distancira, vi želite da obojite lepim bojama to što ćete čoveka razapeti. To što biste mu oteli to od čega živi. Vi ste odlučili da ste veliki bastioni pravde. Ko od vas može da kaže da nikada nište loše nije uradio?

Pravda vam nije na pameti već želja razularene rulje da uništava. Svodite hiljade godina razvoja od „oko za oko“ do „smrtna kazna je nehumana“ na apsurd. Osporavate razvojni korak koji smo načinili 1800-ih kada smo ukinuli pravilo „Kriv dok se ne dokaže drukčije“. Više nije potreban ni dokaz da biste imali svog krivca, samo da neko šušne da se nešto dogodili.

 

Dvadeset i prvi vek je. Ova civilizacija je dobrano zakoračila u globalizam i visoku svesnost. A malograđani razapinju ljude jer nisu u skladu sa „moralom“. I postaju sve glasniji. Uskoro će preuzeti sve i ono malo što se civilizacije razvilo, će nestati kao da ga nikada bilo nije.

Komentarišite putem Facebook-a