Autostopom do asteroida B 612 – elementi fantastične priče u „Malom Princu“

Bez obzira da li ste ljubitelji pisane reči ili ne, za neke književne junake su svi čuli. Drakula, Doktor Džekil, Mister Hajd, Šerlok Holms, Hari Poter i mnogi drugi su junaci, prvenstveno potekli iz pera nekog književnika da bi kasnije dospeli u različite medije i vidove umetnosti.  Ipak, po meni je književnost broj jedan u svim sferama zbog ličnog doživljaja junaka. Na primer Džonatan Harker iz Stokerovog „Drakule“ je mnogo drugačiji u mojoj viziji, nego u Kopolinoj filmskoj verziji (tu ima malo i toga da ja ne volim Kijanu Rivsa). Elem, jedan od književnih junaka za kojeg su svi čuli je svakako Mali Princ. Mislim da ne postoji osoba na svetu koja ne zna za ovog plavokosog dečaka.

Zbog junaka poput Malog Princa književnost je po meni fantastična grana umetnosti. Svet knjiga nas vodi na ona mesta do kojih nikada ne bismo stigli. Kroz sudbine svojih junaka književnost nas upoznaje sa životima ljudi koje nikada ne bismo upoznali. Kada bi smo mi čuli za asteroid B 612 da nam nije Egziperija i Malog Princa. O ovom delu se vode razne polemike. Ljudi ga ili vole ili mrze, premda svi znaju bar jedan citat iz romana ne vezano s tim da li su knjigu čitali ili ne (Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati).

„Mali Princ“ je definitvno knjiga za sva vremena i za sve uzraste. Svako ponovno čitanje daje nam drugačiji doživljaj i ostavlja novi utisak na nas. Prvo čitanje ove knjige u dečijem uzrastu karakteriše „Malog Princa“ kao priču o dečijoj mašti, liku zmijskog cara koji je pojeo slona, ovci u kutiji i neobičnom dečaku sa druge planete. Čitajući ovu knjigu dete ne shvata sve njene poruke i značenja, njenu kompletnu suštinu. Kasnije čitanje predstavlja priču koja nam svakim novim čitanjem otkriva svoja nova značenja i pokazuje kako je moguće stvoriti književno delo koje će na neuobičajen i zanimljiv način privući pažnju svim generacijama. Ponovno čitanje „Malog Princa“ u odraslom dobu donosi i nove zaključke: Mali Princ nas uči da je umerenost ključ sreće; prevelika količina ljubavi dovodi do oholosti, ne oplemenjuje nas; manje prijatni događaji u životu omogućavaju nam da lepe trenutke upamtimo i cenimo. Deca u „Malom Princu“ mogu da vide pustolovinu i da nauče mnoge stvari o život, a odrasli kada zađu u suštinu, u knjizi mogu da pronađu mudrost, suštinu ljubavi i prijateljstva. Po meni ovo je knjiga namenjena istovremeno i deci i odraslima. Knjiga koja pokušava da u pronađe dete koje se krije u svakoj odrasloj osobi i koja pokušava da nam pomogne da pronađemo izgubljeni smisao za nevino i naivno doživljavanje sveta koje Egziperi ovde opisuje. I deca i odrasli će svakako uživati čitajući „Malog Princa“, a posebno deca koja žele što pre da odrastu i odrasli koji bi se radije vratili u detinjstvo i još jednom proživeli onu nevinost i čistoću koje detinjistvo kao takvo sadrži.

Šta je „Mali Princ“? Romna, bajka, fantastična priča ili miks svega? Fantastična priča, kao i bajka, počinje realnošću, ulazi u svet čudesnog, a nakon što junak obavi zadatak koji je proistekao iz čudesnog vraća se u realni svet. Tako i u „Malom Princu“ radnja počinje sećanjem na detinjstvo i padom pripovedačevog aviona u pustinji, dok je prebacivač u svet čudesnog susret sa neobičnim dečakom sa druge planete. Povratak u stvarni svet dolazi sa odlaskom Malog Princa sa Zemlje i popravkom aviona. Egziperi se koristi elementima fantastične priče u „Malom Princu“ tako što iz dečije perspektive govori o svetu odraslih, kritikuje savremeno društvo i događaje koji ga ugrožavaju. Susret Malog Princa sa pilotom stavlja,  jedno naspram drugog, stvarno u odnosu na nestvarno i decu u odnosu na odrasle. Ovde se čitalac poistovećuje sa pilotom koji razmišlja o svom malom prijatelju sa kojim se prvi i jedini put susreo na sred pustinje Sahara u koju se srušio njegov avion. Vodeći se time, nameće se misao da je Mali Princ zapravo samo fatamorgana koja se priviđa pilotu. Događaji koji se dešavaju nakon njihovog susreta podsećaju na san, fikciju, fantastičnu priču: putovanje univerzumom na nekoliko planeta, razgovor sa njihovim stanovnicima, razgovor sa životinjama, biljkama, raspevani bunar sa vodom. Ovi događaji će kod nekog stvoriti utisak da čita fantastičnu priču, dok će drugi smatrati da je susret pilota i neobičnog dečaka zapravo samo pilotovo priviđenje dečaka koji silazi sa neba, priča neverovatne priče i postavlja čudna pitanja. Fantastična priča nam omogućava da zanemarimo pravila realnog sveta, da ne prihvatamo postojeće i ustaljeno.

U razmatranju „Malog Princa” kao fantastične priče trebalo bi osvrnuti se i na naučnu fantastiku. Naučna fantastika podrazumeva književni žanr u kojem su zbivanja zasnovana na trenutno postojećim naučnim teorijama ili izmišljenim naučnim otkrićima, vanzemaljskoj invaziji, istraživanju svemira, veštačkoj inteligenciji… Česti likovi u delima naučne fantastike su bića iz svemira i sa drugih planeta. Jedan od najzastupljenijih motiva naučne fantastike je susret čoveka sa bićima iz svemira. Osnovna tema romana Egziperija je upravo takav susret. Međutim, za razliku od većine knjiga SF žanra, u „Malom Princu“ biće koje je stiglo na Zemlju nije neki zastrašujući vanzemaljac, već je to dečak sa udaljenog asteroida i koji sam nedvosmisleno kaže da dolazi sa druge planete. Biće iz svemira koje je došlo na Zemlju da ljudima otkrije drevnu tajnu, da ih upozori, nečemu nauči…

Ova slojevita i duboko simbolična knjiga govori o prijateljstvu, ljubavi, smrti, nerazumevanju, taštini, vernosti i gluposti. Ona je duhovita, tužna i optimistična. I ako se karakteriše kao dečija knjiga, s vremena na vreme trebala bi je se prisetiti svaka odrasla osoba. Na kraju možemo da zaključimo da ova knjiga oplemenjuje svakog ko je pročita i u ljudima budi oni dobro na koje često zaboravimo.

Na neki čudan način, dečak zlatne kose, sa druge planete uspeo je da nađe put do skoro svake police sa knjigama i do srca svih koji su ikada pročitali ovo delo. I to je suštinski deo njegove magije…

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: