Sa Vodičem na čaju sa Ivanom Brankovićem

Elizabeta Zec u razgovoru sa Ivanom Brankovićem

Podela:
Ivan na radnom mestu

Iskoristili smo priliku da, nakon druženja na „3. somborskom festivalu stripa i fantastike“, pozovemo još jednog autora na AVKF-ovu čajanku. Reč je o Ivanu Brankoviću, piscu IK „Portalibris“, kome se zahvaljujemo na vremenu izdvojenom za nas.

  • Reci nam nešto o svojim budućim planovima, projektima, promocijama i sl.
Hajde da prvo krenem od onoga što je završeno ali se samo čeka da izađe. To je moj prvi roman na engleskom The Uncommoner’s gene koji treba da izađe u okviru franšize Lightstep chronicles. Roman je završen još prošle godine, ali je cela franšiza na čekanju.
Drugo je nastavak Prometejevog dnevnika koji, ako sve bude kako treba, izlazi do ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga. Ideja za treći deo bila je gotova još ranije, ali tek sada imam vremena da ga i napišem.
Treće je ono na čemu mi je potpuni fokus, a to je video igra Crimson City Blues, point&click avantura u noar okruženju, koju radim sa jednom divnom ekipom ljudi i za koju jedva čekam da izađe, što bi trebalo da bude krajem godine. Inače video igru će najaviti kraći roman The Man Who Mocked, moj drugi na engleskom jeziku.
Lightstep Chronicles, strip u čijem je svetu smešten Uncommoner’s Gene, Brankovićev roman na engleskom jeziku
  • Oprobao si se i u dužoj i u kraćoj formi. Šta je po tebi teže i izazovnije?
Po meni nema mnogo razlika, u stvari, moj neki stav je da je osnova svega ista, samo je materijal koji je unutra ubačen glomazniji. Duža forma traži više „fizičkog” posla, mnogo više osmišljenih scena i sporednih delova priče. Ja lično, kada mi padne ideja na pamet za neku priču, pokušam da procenim da li je ta ideja bolja za kraću ili za dužu formu. To dosta pomaže u trenutku kada se od ideje pređe na realizaciju.
  • Gde sve nalaziš inspiraciju za pisanje?
Inspiracija je svuda oko mene. Pokušavam da razne detalje i situacije koje vidim pretočim u ono što pišem. Inspiraciju za neke delove i Prometejevog dnevnika i Projekta Herkules sam našao na mestima gde sam šetao psa. Ponekad je to atmosfera u nekom kafiću, ponekad je to neki prolaz, ili dvorište zgrade. Postoje tu i ljudi i događaji iz mog privatnog života, naravno upakovani tako da se ne prepoznaju na prvu ruku. Jednostavno, ono što vidim pokušam da prebacim u svoj univerzum, a da pri tome što manje bukvalno kopiram stvari.
  • Koja je razlika između pisanja scenarija za igre i romana? Koliko se razlikuje kreativni proces? Tvoj pristup istom? Ima li uopšte razlika?
U osnovi, prva neka faza svakog pisanja je pravljenje okvirnog kostura priče i u tome nema preterane razlike između romana, video igara i stripova. Važno je samo imati od starta ideju šta će se desiti sa tim kosturom.
Kada dođemo do razrade same priče, tu postoji dosta razlika. U video igrama, krajnji korisnici (igrači) su aktivni učesnici priče za razliku od romana ili stripova. Najočigledniji primer je dijalog. U igrama na kojima ja radim igrač može da bira između više odgovora tokom dijaloga. Samim tim, dijalozi su razgranati, i svaka ta grana mora da se detaljno razradi. To kao rezultat ima da je količina teksta u igrama ogromna, iako prosečan igrač ne vidi ni polovinu.
Sa druge strane, dijalozi i monolozi su 99 procenata teksta u igrama, što nije slučaj u romanima ili pričama. Tu se opisi scena ili događaji dočaravaju vizuelno, što ne znači da se sve to ne mora tekstom opisati u pretprodukciji.
  • Kako pronalaziš ideje za igre, pošto se često poigravaju s mitologijom i legendama sveta?
Pa kada se dogovorimo kakav tip igre radimo, prelazimo na proces istraživanja koji podrazumeva „pretresanje” po mitologijama sveta u potrazi za onom koja bi nam legla uz priču. Ja se lično trudim da ako već se pominje nešto što je deo ne samo mitologije, nego i istorije, kulture ili čak geografije bude pravilno pomenuto i navedeno, mislim da to daje na autentičnosti kako video igre, tako i bilo čega što pišem.
  • Pretpostavljam da si ljubitelj i stripova. Koji su ti omiljeni junaci i zašto?
Uh, to je malo opširno pitanje, jer stripove čitam od kako znam za sebe. Samim tim i omiljeni likovi su se menjali godinama. Kao klincu su to bili junaci iz Bonelijeve ‘kuhinje’ poput Zagora, Komandanta Marka, Bleka Stene ili Nika Rajdera. Kasnije sam otkrio Dilana Doga, Alana Forda, Sendmena, i još neke stripove koje danas čitam sa uživanjem. Fascinantno mi je koliko stripove poput Alana Forda drugačije shvatam što sam stariji.
  • Koje još sfere fantastike voliš i voleo bi da ih vidiš na festovima?
Sve je manje vise pokriveno, možda bih ja napravio veću saradnju sa domaćim gaming kompanijama i studijima, jer su video igre i fantastika neraskidivo povezani.
  • Opšti utisci o stanju fantastike na našoj književnoj sceni.
Ja sam lično jako zadovoljan. Stojim pri tvrdnji da je današnje vreme jako dobro za sve vrste umetnosti, jer nam brz internet omogućava da vidimo sve i da svoje radove plasiramo daleko većem broju ljudi nego što je to bio slučaj ranije. Postoji mnoštvo festivala na kojima ima mesta za svakoga ko želi da se bavi fantastikom. Takođe, izdavačke kuće poput „Portalibrisa” su kod sebe okupile čitave grupe pisaca fantastike. Sve u svemu, mislim da danas imate mogućnosti, samo treba malo da se potrudite.
  • Tvoj savet za mlade autore, koji se tek oprobavaju u vodama fantastične književnosti.
Prvo napravite koncept toga što želite da pišete, onda ga razradite do nivoa da imate opise svih celina. E, onda sedite i radite svaki dan. Ako vam deo na kome ste trenutno ne ide, pređite na sledeći. Pisanje traži konstantnu vežbu i ja sam shvatio da postajem sve produktivniji kada radim svakog dana.
  • Ko je Ivan Branković u stvarnom životu?
Jedan jako dosadan tip. Ja sam osoba koja ne voli da ustaje rano ujutru (mada me sada beba tera na to), možda sam malo više opsednut poslom, ili možda dizajniranje video igara takav posao da vam ideje padaju na pamet u raznim situacijama. Slobodno vreme provodim uglavnom sa porodicom, tako da me često možete sresti u šetnjama po Kalemegdanu. Da, takođe sam veliki ljubitelj auto i moto trka, mislim da je jedina stvar zbog koje sam srećan ustajao u 6 ujutru bila Formula 1.
  • Savet za ekipu koja vodi Autostoperski vodič kroz fantastiku.
Samo nastavite da radite to što radite, jer to radite fantastično. Ja se divim ljudima koji su spremni da nešto toliko ozbiljno kao što je vaš sajt rade potpuno volonterski. Taj nivo entuzijazma je neophodan u ovom okruženju.
Intervju radila:
Elizabeta Zec
Saradnik
Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com