Vodič u anketi: Čitate li i koliko čitate?

Bojan provodi anketu. Rezultati nisu baš zadovoljavajući.

Podela:

Svedoci smo u poslednje vreme ogromnom rastu popularnosti knjiga na društvenim mrežama. Sa svih strana iskaču stranice koje reklamiraju svoje naslove koje „ne smemo nikako propustiti“, preplavljeni smo grupama ljubitelja pisane reči u kojima se priča o bezbroj tema vezanih za knjige, blogeri vrše recenzije novih i starijih izdanja, ali… Koliko zapravo čitamo knjige?

Na uzorku od 200 mladih osoba, među kojima su većina studenti, odradili smo anketu i postavili par pitanja kako bismo se uverili koliko je izvesna „zaljubljenost“ u knjige, iako nam se kultura i vokabular nalazi na niskoj lestvici kulturnih merdevina. Zašto baš mladi i studenti? Jednostavno, na mladima svet ostaje i ako neko može da utiče na to da se popravi stanje na kulturnoj sceni i da se raširi navika čitanja i uživanja u knjigama – to su upravo oni. U odgovorima na upitnik učestvovalo je 200 ljudi od 18-30 godina, od kojih je 88 muškaraca i 112 žena. Dakle, pitanja su bila jednostavna i jasna, kao i odgovori koje smo dobili.

1) Čitate li knjige za „svoju dušu“?

Da li su predrasude prema mladim generacija čitača utemeljene ili ne? Da li je istina da je mladima mnogo bitnije da se provode svakog dana, igraju video igri ili lakše da odgledaju film nego pročitaju knjigu? Odgovori na prvo pitanje možda predstavljaju i realnost u našoj okolini. Malo manje od dve trećine ispitanika se izjasnilo da voli da pročita knjigu u slobodno vreme ili jednostavno, da se opusti. Dok je čak 72 osobe izjavilo da nema naviku da čita ili da im to jednostavno ne pričinjava zadovoljstvo.

Trebamo napomenuti da su čak 52 osobe od ukupno 72 koje su se odrično izjasnile povodom čitanja – muškarci. Na osnovu prvog pitanja, očigledno je da veću naviku čitanja imaju žene. Odakle dolazi toliki jaz između muškaraca i žena i fenomena da žene zaista više čitaju, ostaje da se bavimo u nekom drugom istraživanju. Kako su u nastavku pitanja bila fokusirana upravo na osobe koje čitaju, neminovno je da se uzimaju u obzir samo odgovori preostalih 128 osoba, od kojih su 36 muškaraca i 92 žene.

2) Koliko ste knjiga pročitali u poslednjih godinu dana?

Kako je nedovoljno dobiti potpunu sliku o tome da li se i koliko čita samo jednim postavljenim pitanjem, nastavak analize obuhvata količinu pročitanih knjiga u poslednjih godinu dana. Naravno, nije bilo reči o tome da se mora dati apsolutno tačan odgovor, već je fokus bio na realnoj proceni. Ono što je veoma zanimljivo jeste da je čak osmina ispitanika pročitala samo jednu knjigu u poslednjih godinu dana. Zašto? Postoje li danas opravdanja kao što su vreme i obaveze? Naravno. Ali to su samo izgovori. Ukoliko zaista volite da čitate i uživate u tome, nije problem umesto filma ili beskrajnog provođenja vremena na internetu uzeti u ruke knjigu i zaista uživati u njoj.

Skoro trećina ispitanika je pročitala između dve i pet knjiga i oni predstavljaju najveću grupaciju. Prati ih 35 osoba koji čitaju do deset knjiga godišnje. Malo više od četvrtine preostalih ispitanika nalazi se u zoni ljubitelja knjiga koji čitaju preko deset knjiga godišnje.

3) U kom žanru najviše uživate?

Žanrovi su uvek zanimljivi za razmatranje. Njihova tražnja se razlikuje od starosti čitalaca do same popularnosti žanrova u određenim vremenskim periodima. Naši mladi ispitanici su se u najvećem broju izjasnili kao ljubitelji trilera i misterija, dok su istorijski romani takođe u vrhu popularnosti. Za ta dva vodeća žanra izjasnilo se skoro polovina ispitanih. Upravo zato i ne čudi što su romani koji predstavljaju mešavinu ta dva žanra poslednjih godina veoma aktuelni, kako na domaćoj, tako i na svetskoj sceni.

Za fantastiku i ljubavne romane izjasnio se jednak broj ispitanika, od čega se mora uzeti u obzir da se 12 od 15 muškaraca izjasnilo za fantastiku, dok je nasuprot toga 14 od 15 žena uzela ljubavne romane kao svoj omiljeni žanr.

Svi ostali ponuđeni žanrovi spadaju u manje od 10% izabranih opcija od strane ispitanika, gde se ipak moraju pomenuti avanturistički romani i drame kao neke od opcija sa najviše glasova.

Otkrivši koje žanrove mladi najviše vole da čitaju, upitali smo ih na koji način dolaze do knjiga.

4) Na koji način odlučujete kom delu ćete dati priliku i uvrstiti ga u svoju biblioteku?

Više od polovine ispitanih najviše kupuje nove naslove tako što posećuje knjižare i kroz razgledanje aktuelnih naslova, kao i razgovor sa zaposlenima donosi odluku o budućoj kupovini. Takođe, većina ima pripremljen plan buduće kupovine i oni su u najvećoj meri tvrdokorni knjigoljupci koji prate dešavanja na književnoj sceni.

Ne treba da čudi što se osmina ispitanih odlučuje za kupovinu naslova na osnovu preporuke prijatelja ili rodbine, verovatno verujući u ukus koje njihovo okruženje poseduje.  Ostatak ispitanih koristi društvene mreže i sajtove izdavača i pisaca kako bi se informisala o naslovima i mogućim akcijama.

Dvoje ispitanih izjasnilo se kako ne kupuje knjige. Na osnovu dodatnog pitanja, dodali su da im kupovina knjiga predstavlja trošak i da u svom domu imaju knjige koje su dobili na poklon.

5) Planirate li da čitate više u budućnosti?

Na samom kraju postavljeno je jednostavno pitanje – da li smatraju da dovoljno čitaju i da li planiraju u budućnosti da čitaju više.

Definitivno jedan od najlepših delova ove anketa jeste što više od četiri petine ispitanika planira da poveća svoj fond knjiga ili da iskoristi više vremena u budućnosti za čitanje. Početni šok prilikom postavljanja prvog pitanja poslednjih odgovorom je ublažen i manje više se dolazi do činjenice da one osobe koje stvarno vole da čitaju, planiraju da koriste još više vremena za uživanje u knjigama.

Ostaje nada da će uspeti u budućnosti da privole svoju okolinu u svet knjiga i da rasplamsaju svoju ljubav prema književnosti na još dosta duša. Posle svega, to je i naš posao. Ali i ljubav.

Kakvo je Vaše mišljenje o rezultatima ankete i šta biste još voleli da saznate u nekim budućim istraživanjima?

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: