Sense8, sva lica i naličja sveta

Mladen o „Sense8“, kao društvenom fenomenu pre svega, a onda i kao fenomenalnoj seriji

Podela:

Jednom prilikom, jedan od otaca naučne fantastike, Artur Klark je rekao: „Postoje dve mogućnosti. Ili smo sami u Univerzumu, ili nismo. I obe su podjednako zastrašujuće.“ Na prenaseljenoj planeti, ironija je kako se nekada osećamo usamljeno. Informatičko doba je donelo individualizam kao prirodno težište kome stremimo, ali kada taj ideal suočite sa iskonskom ljudskom potrebom za bliskošću sa drugim ljudskim bićima, šta se desi sa našim egom? Da li nestaje ili evoluira u nešto više? Sve su to pitanja na koje su sestre Vačovski odgovarale milionima širom sveta svojom naučno-fantastičnom serijom „Sense8“.

Još od „Matriksa“, sestre Vačovski su pokušavale da odgovore kako tehnologija utiče na ljudsku psihu. U vremenu društvenih mreža, koje su zamišljene da olakšaju komunikaciju među ljudima, da li smo zaista postali bliži jedni drugima? Ili nas je tehnologija izneverila i udarila temelje još dubljim podelama? Zajedno sa Dž. Majklom Stražinskijem, sestre Vačovski su stvorile priču o osam individua širom sveta koji bivaju povezani na način koji će ih do srži naterati da preispitaju sve što znaju o sebi. Projekat je svoje prirodno stanište našao na Netfliksu, a „Sense8“ je polako dobijao svoj oblik, postavivši se kao platforma koju će autori iskoristiti kako bi poveli „umetnički dijalog“ sa gledaocima o mnogim pitanjima, uključujući i pitanja rodnog identiteta, seksualnosti i privatnosti, ali možda najvažnije pitanja o povezanosti među ljudima u modernom svetu 21. veka.

© Netflix

Osam junaka, čiju svakodnevnicu prekida „ponovno rađanje“, predstavljaju sva lica i naličja sveta u kome živimo. Ponovorođeni kao homo sensoriumi, iliti sensejti, osam junaka ove priče postaju telepatski povezani. Ova veza će im pomoći da se izbore sa svojom svakodnevnicom, ali i napraviti od njih mete kada otkriju da se sensejti smatraju pretnjom po svetski poredak. Veza, koja je tako naglo promenila njihove živote, tokom serije se produbljuje i mi, kao gledaoci, postajemo svesni jedne aksiomatske istine koja se nekako izgubila u modernom svetu. „Sense8“ nas podseća da, bez obzira na razlike u polu, rasi, veri i nacionalnosti, bez obzira na ko smo i odakle dolazimo, kakav smo život imali, svi smo zapravo deo nečega višeg. I koliko god mi cenili i isticali našu različitost, ono što nas spaja sa drugima – krv, vera, nacionalnost, ali i ono što prevazilazi i te razlike, to je zaista ono što nas čini ljudima.

I upravo je ta nit koju su autori „Sense8“ iskoristili. Jer kako drugačije povezati čikaškog policajca i islandskog disk-džokeja? Koja je veza između transrodne žene u San Francisku i zvezde meksičkih akcionih filmova? Poslovne Korejke i siromašnog Kenijca? Berlinskog mafioza i indijske farmaceutkinje? Razlike između ovih likova su ogromne i trebali bi nam dani da ih pobrojimo, ali ono što ih veže je daleko jače. I to je možda i glavna ideja ove serije – biti u tuđoj koži, osetiti najintimnije emocije, podeliti sa nekim sve ono što nas čini jedinkama i na kraju, nasuprot svemu što nas deli, osetiti povezanost.

Uklopivši elemente naučne fantastike sa izazovima modernog društva širom planete Zemlje, tokom dve sezone prikazivanja na Netfliksu, „Sense8“ je bila jedna od najoriginalnijih serija koje smo videli. Ako bismo razložili ideju na gradivne elemente, zaključak bi možda i bio drugačiji, ali sestre Vačovski kojima filozofski aspekt naučne fantastike svakako nije stran su uspele da, kao možda niko do sada, ujedine gledaoce i stvore doživljaj koji je nekako uspeo da nadmaši puki eskapizam ili pak obično gledanje televizije. Za ljubitelje „Sense8“ ova serija je dobila gotovo religiozan karakter.

A takvu inkluzivnost i strast, „Sense8“ duguje ne samo svojim autorima, već i glumcima koji su na male ekrane svojim individualnim pričama i međusobnom povezanošću doneli sinergiju kakvu smo retko kada imali prilike da vidimo u postavkama glumaca mnogih serija koje smo pratili. Upravo su ti likovi dali svakoj osobi na ovoj planeti glas. Osam članova grupe stvorene na početku su postali glas svih njihovih gledaoca iz svih krajeva ovog sveta.

Priča o Kasijusu, vozaču autobusa iz Najrobija, pokazala je da prave heroje možete naći i na najneuglednijim mestima. Religiozna Indijka po imenu Kala nam je pokazala da se ispod svake priče o tradiciji krije priča o ljudima koji su morali da naprave izbor. Kako voleti i živeti u društvu koje vas ne priznaje, na sebi svojstven način su nam pokazali Nomi i Lito, transrodna žena iz San Franciska i skriveni homoseksualac iz Meksika. Berlinski loši momak, Vulfgang je svojim postupcima pokazao da su ponekad onima čije su ruke najkrvavije, ponekad i najčistije. A kako da prebolite izdaju onih koje ste najviše voleli naučila nas je San, poslovna žena iz Seula. Na kraju, ljubavna priča između čikaškog policajca Vila i islandskog disk-džokeja Rajli je priča o dvoje izgubljenih mladih ljudi koji su pronašavši jedno drugo, pronašli i kolosek sa koga ih je život, kako to često biva, izbacio.

© Netflix

Ovih osam priča su toliko isprepletane da je nekada nemoguće odrediti gde se završava „ja“, a gde nastaje „mi“. Jer da je „Sense8“ više od skupa svojih činilaca i njihovih priča, fenomenalno pokazuju interakcije među likovima. Kada San Kasijusu donese preko potrebnog borbenog žara, a Vulfgang pomogne Litu da skupi hrabrost i suprotstavi se nasilniku, vidimo da njihova grupa nije samo grupa od osam individua. Svako od njih je dotakao živote ostalih sedmoro na mnogo načina, proširujući vidike, pružajući utehu i savet. Porodica, taj konstantno promenljivi koncept, dobija još jednu naučno-fantastičnu verziju, a u ovoj porodici su svi dobrodošli. I to je ono što su milioni videli, ali i osetili gledajući „Sense8“.

Kao što tu u ovom žanru uvek biva, sjajnu ideju i dobar koncept je uvek potrebno propisno razraditi, a Netfliks se pokazao kao dobar domaćin sestrama Vačovski. Produkcijski govoreći, serija je tokom svog emitovanja bila jedna od najskupljih, a novac potrošen se mogao videti na malim ekranima. Prva sezona se snimala u 9 gradova širom sveta, dok je druga postavila rekord sa 16 gradova. Logistika celokupne produkcije je bila noćna mora, u to ne treba sumnjati, ali rezultati su bili vizuelno savršenstvo kakvo se retko videlo na ekranima. Duh različitih kultura se mogao osetiti kroz svaki snimak i to je bilo ono što su autori serije preneli na ekran. Muzika koja je išla od hitova devedesetih kao što je „What’s Up?“ od 4 Non Blondes preko Depeche Mode, Nine Simon i Avicija sve do Ludovika Einaudija i Betovena, savršeno je pratila avanture junaka serije i verno prenosila emocije koje prevazilaze i puke reči.

Posebnu počast treba odati celokupnom rediteljskom timu i montažerima koji su uspeli da ukomponuju toliko različitih elemenata. Snimati jednu scenu prvo u jednom gradu, pa onda u drugom, pritom pazeći da se prelazak iz jednog u drugi grad ne oseća već da je to prirodno zbog veze među sensejtima, svakako je bio izazov. Međutim, celokupni tim koji je radio na seriji se zaista potrudio da to i bude tako. Još od prve montaže u koju su bili uključeni tek polovina grupe, a koja se bavila spasavanjem Nomi od BPO, organizacije koje lovi sensejte, pa sve do poslednje orgije je bilo pravo remek delo. Od pevanja „What’s Up“ u 8 različitih gradova, proslave rođendana do snimanja orgija i borbe između različitih grupa, svaka montaža je bila izvedena sjajno, a kontinuitet same scene nikada ni za tren nije bio narušen.

© Netflix

Imajući u vidu tematiku, produkciju i troškove, „Sense8“ je još jedna tužna priča o kraju originalnosti u Holivudu. Istinu nikada nećemo otkriti, ali zamena glumca koji je glumio Kasijusa zbog „umetničkih neslaganja“, napuštanje Stražinskog, ekstravagancija u vidu snimanja tokom Parade Ponosa u Sao Paulu dovele su do toga da Netfliks ugasi seriju nakon prikazivanja druge sezone. A onda je narod rekao svoje.

Peticije o vraćanju ukinutih serija su postale norma na američkoj TV sceni. Godinama se priča o nastavku „Firefly“, a ljubitelji mnogih drugih serija su pravili peticije sa istim ciljem. Nažalost ili na sreću, malo je tih peticija išta promenilo. A onda se desilo ukidanje „Sense8“. Ljubitelji serije su odgovorili i sa svih strana sveta poslali Netfliksu jasnu poruku. Sa preko pola miliona potpisa za manje od nedelju dana, ujedinivši ljude sa svih meridijana. U Netfliksu su mudro vagali, a onda je došlo obaveštenje o snimanju finala u trajanju od dva i po sata (tri regularne epizode) čime bi se priča na adekvatan način završila. Bila je to Pirova pobeda, ali ipak, bila je pobeda. I to je nešto po čemu je „Sense8“ poseban.

Jesmo li mi zaista sami? Kucajući poslednje redove ove recenzije, u mom stanu nema nikoga, a tišinu ove avgustovske noći prekida samo zvuk klima uređaja. Ali i pored moje fizičke samoće, znam da je na ovom svetu još osam milijardi onih čija je krv iste boje kao i moja, čije srce kuca gotovo isto kao moje. Koji veruju i koji vole baš kao i ja. Tamo negde je uvek neko. I dok god umemo da pružimo ruku i prihvatimo različitosti, nemamo se čega bojati. Jer kada se svedu računi, na kraju važi samo jedno – OMNIA VINCIT AMOR.

Srećan rođendan svim Homo Sensoriumima

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: