Marsonic 15

Miloš nam predstavlja zbirku erotskih priča

Podela:

Da li je Marsonic bez Mire Satarić moguć? Izgleda da jeste, ma kako to svima nama delovalo čudno. Pored odsustva Zlatnim Perom nagrađene autorke, ovaj broj izdvaja se i temom: erotika u fantastici! Po prvi put, časopis izlazi kao 18+ izdanje; sve ovo sa sobom nosi određene izazove. Kako su se autori snašli u pisanju škakljivih priča? Kakav je tretman seksualnosti? Da li su se bolje pokazale dame ili gospoda? Odgovor na ova pitanja najbolje ćemo dobiti ako se pozabavimo zastupljenim delima pojedinačno.

marsonic-15 AVKF

Profesor, Dragić Rebranović – Zbirku otvara priča spiritus movensa Refestikona, još jednog regionalnog festivala; u njoj, autor se vraća jednom od tipičnijih zapleta koji spajaju erotiku sa naučnom fantastikom. Šteta je što očiti talenat za pripovedanje nije pratilo temeljno uređivanje i lektura, koji bi potvrdili Profesorovu diplomu. Ovako, od brojnih gramatičkih, pravopisnih i slovnih grešaka, čitalac ne uspeva da se uživi u zanimljivu fabulu. Ocena ** i po.

Ménage à trois, Goran Skrobonja – Lepo iznenađenje za sve ljubitelje fantastike predstavlja prisustvo jednog od najpoznatijih domaćih autora. Kao i uvek, Skrobonjina proza je tehnički perfektna; priča je sklopljena bez greške, uglancana, i vozi nas pravo do cilja. Šteta je što je ovakvo, potpuno korektno delo izuzetak, a ne pravilo. Pored zanatskog umeća, trojka se sastoji još i od pristojno ispričane, ali već viđene fabule, kao i tipičnog Skrobonjinog stila – rafinirane verzije američkog žanrovskog pisanja. Ocena ****, i to samo zato što ovaj autor može bolje.

Individualni digitalni intergalatički optički tehničar, Damir Kerdić – Ako sledimo staru maksimu nomen est omen, mogli bi pomisliti da je ova priča rogobatna. Ne bi se prevarili, pošto ona spada u red najnejasnijih u zbirci. Vidljive su odlike početničkog pisanja, od kojih je najočiglednija zatrpavanje čitalaca informacijama koje su morale biti bolje uklopljene u strukturu priče; građenje sveta je nespretno. Zbog svega toga, poenta na kraju izmiče, iako bi uz prepravke ovo mogla biti dobra priča. Ocena **.

Bijeg u eden, Dinko Osmančević – Simpatična, ali donekle nevešto ispričana dosetka o stvarnosti i virtuelnim svetovima, Ova kratka (na svega pet strana!) priča pati od mnogih sitnih mana, jezik je nezgrapan,  ali ipak ne ostaje u lošem sećanju, možda baš zbog nevelikog obima. Ipak, ne mogu dati veću ocenu, pre svega zato što erotike skoro i da nema, što je u svetlu teme zbirke neoprostivo. Rado ću pročitati i druge radove ovog autora, za koje se nadam da su ozbiljniji i u zamisli i u realizaciji. Ocena **.

Vrt ekstaze, Andrina Pušić – Priča iz ove zbirke koja mi se najviše dopala. Andrina, svaka čast! Najzad autor sa intrigantnom, neobičnom primesom, koji se ne boji da odstupi od konvencionalnog. Po svojoj fabuli, Vrt pre svega nalikuje legendi. U skladu sa tim, pripovedanje je jednostavno – na momente i previše jednostavno – a formalnih eksperimenata gotovo da i nema. Uz malo uređivanja, stilski nedostaci lako bi se ispravili. Ocena ****.

Kletva, Elizabeta Zec – Sestra sa sela prethodne priče. A sad bez šale – po mnogo čemu, one su savršen double bill. Kao i Vrt ekstaze, Kletva se bavi legendarnom fabulom, evocira drevna vremena, i pripoveda o vreloj ljubavi i hladnim kipovima; iako debitantska priča, veoma je zrela i izdvaja se ozbiljnim tretmanom erotike. Opasno je blizu četvorke, ali ipak u ovom obliku u kojem je objavljena dobija ocenu *** i po.

Marsonic AVKF
Boris Vallejo – fantasy art

Fantastične priče, Nenad Pavlović – Priča koju je teško oceniti, jer u zavisnosti od stava prikazivača lako može da dobije i ocenu više, ali i niže od one koju joj dajem. Najveća vrlina je Pavlovićev solidan stil, kao i zanimljivi prizori koje sa lakoćom oblikuje, i zato je ovo jedno od tehnički najkorektnijih dela, uprkos pravopisnim greškama. Ipak, celina je problematična zato što odaje utisak da je pisana tako da se svidi što većem broju ljudi, i u suštini predstavlja samo – dobar vic. Ocena ***.

Neočekivana gozba, Stevan Šarčević – U fandomu znana kao priča s medvedom. Zainteresovano sam je očekivao, intrigiran tom perverzijom koja je zgrozila sve koji su je čitali; naravno, na kraju se ispostavilo da su problemi priče potpuno drugačiji od onoga o čemu se priča. Zoofilije gotovo da ni nema, i mistični elementi zapleta o Velesu u obličju medveda skoro su potpuno istisnuti prozaičnim, za zaplet nevažnim događajima. Cela priča građena je samo da bi se isporučio jedan infantilan pančlajn, koji me je ostavio da se gorko smejem. Shvatite, problem nije to što je ovo priča gde se neko seksualno opšti sa medvedom, već što je – loša priča. Ocena ** i po, za trud.

Izdajica roda, Vedrana Čolić – Kratko i slatko. Lepo je videti autora koji veruje svojoj premisi, i nema potrebe da od priče tera šegu. Zaplet je rudimentaran, a sve je opet tako lepo ispričano da to ne upada u oči. Cela priča odiše toplinom i jednostavnošću predanja, što, u zavisnosti od čitanja, može biti kako prednost, tako i mana. Ocena *** i po.

Bračna sreća, Dubravka Lerotić – Šta? Ova kratka priča bila mi je nejasna i ne preterano zanimljiva, iako ima uspelih slika. Da se autorka malo više potrudila, mogli smo dobiti sasvim solidno delo, jer mi se čini da dara ima. Nažalost, on ostaje zarobljen u pojedinostima, dok je celina neubedljiva. Ovako, čini mi se da mi i nije tako loše kao samcu… Ostaviću bračnu sreću drugima. Ocena: **.

Proximatu, Danijel Bogdanović (novela) – Delo koje me je oduševilo! Na prvu loptu, Bogdanović bi nestrpljivog čitaoca mogao odbiti mešanjem pripovednih lica i složenošću radnje, koja ima nekoliko tokova, ali se na kraju sve kockice savršeno sklapaju. Sama premisa sveta u kome ljudi teže da ukinu seksualnost izuzetno je hrabra i relevantna, fabula je osmišljena ingeniozno, a priča drži pažnju, pred kraj dosežući uzbudljivost krimi romana. Vredi pohvaliti i poštovanje teme zbirke – Bogdanović ne samo da je isporučio odlične erotske scene, već je stvorio delo koje je meditacija nad ljudskom seksualnošću. Jedina mana je donekle suv jezik; pravopisnih i gramatičkih grešaka ima na par mesta. Ocena **** i po.

Govor, Damir Stojnić (strip) – Nisam previše impresioniran ovim stripom. Za moj ukus, previše govori tekstom, a premalo slikom; pored toga, crtež ni izbliza ne crpi svoje mogućnosti, iako ima određenu naivnu draž. Uglavnom je statičan, i šteta je što erotika nije prikazana na neki vizuelno upečatljiv način, bez tirade u oblačićima o tome kako vanzemaljcima upravljaju nama. Ocena **.

Sve u svemu, uprkos nekolicini dobrih priča, čini se da je erotski Marsonic podbacio. Polovina zbirke je ispodprosečnog kvaliteta, i celinu vade pre svega Bogdanovićeva novela, kao i odlične priče Gorana Skrobonje i Andrine Pušić. Nadam se da će neki budući broj sa ovom temom biti bolji. Najveće mane ovog su neozbiljno tretiranje erotike u pričama nekoliko autora kao i nedostatak uredničkog rada i lektorisanja, tako da dosta priča predstavlja poluproizvod i ne odražava pune mogućnosti svojih autora. Uprkos tome, ovo je zanimljiv broj i vredan iskorak u nepoznato, i nadam se da će vredni ljudi iz Marsonica nastaviti u tom pravcu.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *