Sajam knjiga u Nišu 2016

Završio se i 53. sajam knjiga i grafike u Nišu. To je sajam samo po imenu, ja bih ga pre nazvao buvljak, pijaca u najboljem slučaju. Zašto? Zato što NKC (Niški Kulturni Centar) kao organizator nije organizovao ama baš ništa. Da nije bilo Štek Hausa i entuzijazma pisaca iz Portalibrisa, Strahora i Nove Poetike, ovaj sajam ne bi ni bio vredan odlaska.

Što se knjiga tiče, moglo se naći sve što se može naći u velikim knjižarama ili preko interneta, retko koji štand je imao nešto „sajamski“ da ponudi, a i to je bilo potpuno isto kao prošle godine (kolekcija klasika, Andrić, Dostojevski, itd.), uz dodatak štandova koju su nudili knjige za 50, 100 i 200 dinara. Ukoliko ste ciljano išli na sajam, možda ste i mogli naći neku retku knjigu ali uz mnogo truda i strpljenja. Što se velikih kuća tiče, mnogo je isplativije mesečno kupovati knjige kod njih, ostvarićete veći popust nego što na sajmu ikada možete. Po nekim informacijama, na niškom sajmu cene su bile veće nego na beogradskom.

I tu sada dolazimo na pitanje zašto uopšte ići na sajam. Ove godina nije bila naročito bogata novim izdanjima koja bi bila nama interesantna, a i ako ih je bilo, loše su reklamirana. Glavna tema sajmova u Nišu i Beogradu su Tramp, Šešelj, Zorannah i slične knjige. Već četvrtu godinu zaredom, ukoliko želite neko novo žanrovsko delo morate otići do štanda Portalibrisa, Otvorene knjige, Nove Poetike a od ovog sajma i Strahora i Vrana. Uz njih, vredelo je posetiti i štand kuće Lom, gde je bilo moguće naći kvalitetna izdanja klasika našeg žanra, poput Orvela, upakovanih u lepe i primamljive korice, za razliku od Otvorene knjige, koja uporno gura tvrd povez i dizajn koji mi se nimalo ne dopada. Što se štanda Otvorene knjige tiče, mogao se naći pristojan broj knjiga od interesa, pre svega iz horor žanra, međutim sve je to moguće kupiti i online, cene vrlo slične.

Aleksandar Tešić, pisac serijala Kosingas, Kletva Kainova i Zmaj i ždral, odlučio je da unovči svoje ime, te je sa svojom ženom otvorio izdavačku kuću Strahor, na čijem štandu je bilo moguće kupiti Tešićeve knjige i strip Kosingas. Portalibrisov štand je bio prepun mladih i perspektivnih pisaca (Tešićeve knjige izdate za Portalibris se i dalje nalaze na tom štandu), počev od Miloša Petkovića (trilogije „Sedam mačeva“, „Perunov Hroničar“ i „Vukovi sudbine“) pa preko Ivana Brankovića („Prometejev Dnevnik“, „Projekat Herkules“), Nebojše Petkovića (trilogija „Poslednji grad“), Danice Bogojević („Tajna Iskre“), Ivana Drajzla („Vinča – Znamenje bogova“) i drugih, ne manje vrednih autora. Zaista, da nije Portalibrisa i Strahora (udruženi na sajmu sa niškom kućom Vrane) sajam ne bih ni posetio.

Što se dešavanja tiče, kao što sam već napomenuo, NKC se nimalo nije potrudio. Uz veliko zalaganje NVO Štek Haus, našeg saradnika i člana Štek-a, Nemanje Stevanovića, uz pomoć Miloša Petkovića organizovana je tribina „Mitologija u savremenoj književnosti“ 2. decembra, na kojoj su učestvovali profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu, Danijela Kostadinović, Miloš Petković, v.d. direktora zavoda za kontrolu i vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Branislav Ranđelović i Darko Stanković (moja malenkost), u svojstvu novinara portala AVKF, te ću malo o tome (koga ne interesuje, neka preskoči sledeći pasus).

Štek Haus je mlada NVO (kao i naš portal), koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života mladih u zajednici. Pre ove, organizovali su tribinu „Religija i LGBT+“. Nemanja Stevanović je uz veliki napor organizovao „Mitologija u modernoj književnosti“, uz pomoć Biljane Stanojević (što se prostora tiče, tj sale za prezentaciju, koja je ionako oštećena i užasno izgleda, ali ajde sad), bio moderator tribine, te fantastično povezivao govornike, čineći da sami govornici upotpunjuju odgovore drugih svojim pitanjima i vođenjem tribine. Profesorka Danijela nas je uvela u tematiku pričom o magičnom realizmu, budući da smo se fokusirali na modernu književnost, uporedila ga sa fantastičnim realizmom, objasnila nastanak i razvoj magičnog realizma u svetu i kod nas, kao i njegov uticaj na razvoj fantastike kakvu je danas poznajemo. Profesorka je potvrdila svoj kvalitet kao predavača i držala pažnju prisutnih, koju se kasnije raspitivali o knjigama koje je preporučila. Dala je ozbiljan ali i vrlo interesantan pečat ovoj tribini. Miloš je govorio o izazovima sa kojima se mlad pisac suočava kod nas, posebno ukoliko piše o slovenskoj mitologiji, nepoznavanju mitologije našeg podneblja i postavio pitanje (o kome se kasnije vodila diskusija) zbog čega deca znaju sve o grčkoj i rimskoj mitologiji a slovensku ne poznaju, te izneo svoje razloge za okretanje domaćim mitovima, legendama i pričama iz davnina sa ovog podneblja. Gospodin Ranđelović (inače magistar primenjene matematike, trenutno na doktorskim studijama, jedan od najboljih asistenata na Elektronskom fakultetu u Nišu dugi niz godina) postavio je publici ali i učesnicima pitanja vezana za ubacivanje slovenske i srpske mitologije u obrazovnu literaturu i nastavni plan i program, te dobio predloge i primedbe koje je zapisao i o kojima se vodila diskusija sa obe strane tribine. Gospodinu Ranđeloviću se mora čestitati na zalaganju za promene u obrazovanju (a on se za njih zalaže već duže vreme, tako je i došao na pomenuto mesto) i njegovu volju za učestvovanjem u trbini. Što se mene tiče, ja sam ukazao na neke probleme sa kojima se fantastika susreće kod nas, na nedostatak mesta u mejnstrim medijima za pisce koji se bave nekomercijalnim delima, nevezano da li svoja dela baziraju na slovenskoj ili drugim mitologijama, i na potrebe društva da prigrli fantastiku kao nešto svakodnevno, a ne da na nju gleda kao nešto čudno i samo za specifične grupe ljudi (što je delimično učinjeno filmovima „Gospodar Prstenova, „Hari Poter“ i serijom „Igra Prestola“). Ukazao sam na neke razlike između svetske i regionalne književnosti što se mitologije tiče, uporedio grčke, nordijske i ruske pisce sa domaćim, i dao gospodinu Ranđeloviću i profesorki Danijeli neke teme za razmišljanje po njihovim rečima. Generalno, tribina je okupila veliki broj ljudi, držala je pažnju publike a kasnije je bilo mini druženje sa posetiocima na štandu Portalibris/Strahoh/Vrane.

Kao što je već rečeno, Miloš se dodatno potrudio pa je organizovao i promociju knjiga i kolega pisaca u subotu, 3. decembra. Učestvovali su Miloš Petković, Ivan Branković, Danica Bogojević, Aleksandar Tešić i Dimitrije Stevanović, mladi pisac koji je za Novu Poetiku izdao roman „Ime Vatre“. Promociji nisam prisustvovao ali sam od kolega koji su joj prisustvovali dobio informacije da je bila izuzetno zabavna, da su pisci imali odličnu konverzaciju sa publikom, da je bilo dosta smeha, rasprave i da su se knjige na najbolji način prezentovale. Posle toga se prešlo na štand Portalibris/Strahor/Vrane, gde su se pisci družili sa publikom i posetiocima sajma, kojoj sam i sam prisustvovao. Nebojša Petković je bio najavljen ali nije bio u mogućnosti da prisustvuje iz privatnih razloga. Popričao sam sa Dimitrijem i Danicom o njihovim delima i jako su me zainteresovali, Dimitrije mi je čak i poklonio primerak svoje knjige, te uskoro očekujte recenziju. Iako ime zvuči dosta kliše, nemojte je otpisati samo zbog toga, iz razgovora sa Dimitrijem stekao sam određeni utisak da je knjiga kvalitetna, budući da je Dimitrije član Plamenih Vitezova (nezvanično najstarije LARP društvo kod nas) i vrlo iskusan fantastikus. Što se „Tajne Iskre“ Danice Bogojević tiče, ona se bazira na slovenskoj mitologiji taman toliko da se priča započne, ali se radnja ne dešava u drevnim vremenima. Spisateljica je sa velikim žarom govorila o svojoj knjizi ali je u isto vreme bila i realna, bilo je vrlo prijatno ćaskati sa njom o knjizi. Definitvno me je zainteresovala za istu, te ću se potruditi da do nje dođem u što kraćem roku. Ivan je prezentovao nastavak „Prometejevog dnevnika“, „Projekat Herkules“, čiju recenziju ste prvi u zemlji mogli pročitati na našem portalu. Tešić je govorio o svojim delima, stripu i ciljevima i planovima svoje izdavačke kuće.

Uz ova dva događaja, na sajmu je bila još jedna prezentacija, 1. decembra, gde su prezentovani „Dorijanovo Zaveštanje“ Nikole Jovanovića i „Petruški zmaj“ Milene Stojanović a gost je bio i Miloš, budući da je učestvovao na „Dorijanovom Zaveštanju“.

Utisak je da bi ovaj sajam bio čista propast bez Miloša, i to se mora naglasiti. Ukoliko kao nacija toliko volite i veličate Novaka Đokovića, Nišlije, morate poštovati svog Miloša Petkovića, koji na najbolji način prezentuje ovaj grad svuda gde ode, a čini mnogo i za fantastiku, što kroz svoje knjige, što kroz školu kreativnog pisanja.

I to bi bilo to. Zahvalio bih se Milošu, NVO „Štek Haus“, Nemanji Stevanoviću i gospođi Biljani. Bez njih ovaj sajam ne bi bio barem malo sajam, već čista pijaca. Velika zahvalnost ide i piscima koji su došli u Niš i uveličali nekada veliki praznik nas koji knjige volimo. Ostaje nada da će se u budućnosti raditi više na sajmu te da ćemo nekada dočekati i dešavanja poput onih u svetu.

Ispod možete pogledati neke slike sa sajma, tribine i druženja sa piscima na štandu. Veliki pozdrav svima.

sajam-knjiga-u-nisu-20161

sajam-knjiga-u-nisu-20162sajam-knjiga-u-nisu-20163sajam-knjiga-u-nisu-20164

sajam-knjiga-u-nisu-20165sajam-knjiga-u-nisu-20166

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *