Zverovanje – Intervju sa Zoranom Petrovićem

Postoji mitska grupa ljudi koja voli da ustaje pre 9h čak i vikendom (sekto!), a tu su i oni koje ni svo rujno vino, kupanje u krvi neprijatelja i obnažene device (mada ih je zbilja teško naći danas) ne bi isterali iz kreveta  pre  podneva. Pisac ovog članka spada u drugu grupaciju (stidim se, stidim se) ali i ona mora da ustane kad je u pitanju dužnost. I to najbolja dužnost na svetu.

Dana 22. meseca juna 2017. godine (izvinjavam se na kašnjenju, ispiti su jezivština) je AVKF dotrupkao u prostorije CET-a, u Knez Mihailovoj 6/6 da bi propitao Zorana Petrovića, autora serijala,,Praznik zveri“ (u izdanju ,,Portalibrisa“), uzduž i popreko o knjizi ,,Grehovi alijanse“, drugom delu njegove ,,bebe“. Pa da pređemo na pitanja.

AVKF – Autostoperski vodič kroz fantastiku, ZP – Zoran Petrović

AVKF: Kako stvarate kostur priče, odakle vam ideje i kako se snalazite sa time?

ZP: Pa, ,,Praznik zveri“ sam započeo kao psihološki triler, baziran na serijskim ubicama. Kao psiholog dosta sam toga izučavao, pisao neke naučne radove o počiniocima teških krivičnih dela silovanja i ubistva, ali s obzirom na moju ljubav prema fantastici, ,,Praznik zveri“ je vrlo brzo otišao u tom pravcu. Tu sam se osetio prilično komforno i nastavio u tom fazonu, uživao sa svakim novim pasusom, svakom novom stranicom, pa sam pri tome ostao i u drugom delu. Veliki sam protivnik plagijata u svakom obliku, pogotovo kada je neki oblik umetnosti u pitanju. Zato sam pokušavao da pozajmljujem što manje stranih i domaćih, često korišćenih motiva. Serijal ,,Praznik zveri“ je 90% izmaštan. Od mitoloških bića tu su, znači, vile, vampiri, duhovi, veštice, ali sa tom razlikom da na primer vile nisu obične vile, već su vile Bestidnice, zatim postoji vila Besnulja, jedna veštica se zove Stoletnica, neki duhovi su posebnog soja, Magluji. Svi oni imaju svoji „background“, a vampiri čak imaju i svoj jezik kojim govore i tako dalje.

AVKF: Pojam ,,zveri“ se verovatno odnosi na mitološka bića koja ste opisali u knjigama?

ZP: Prvenstveno se odnosi na zver u čoveku i na jedan animozitet prema svemu što je dobro od strane loših, zlih ljudi. Ne znam da li da ih etiketiramo baš tako ali mislim da možemo… pa onda, naravno, i natprirodno zlo, natprirodno protiv dobroga, i ta neka večita borba kao i u mnogim knjigama epske fantastike, borba dobra i zla, ali ne u onom klasičnom, tradiconalnom smislu, već dinamičnijem i modernijem. ,,Praznik zveri“ na različite načine i u različitim vremenskim i prostornim aspektima, često prikazuje realne ljudske osobine čak i u onostranim entitetima, pa stoga mogu da kažem da je ovaj serijal jedan spoj, možda i idealan spoj, fantastike i realnosti, ruralnog i gradskog, drevnog i modernog.

AVKF: Zanimljivo je da imamo razliku između evropskog i srpskog vampira. Evropski vampir je u književnosti, recimo, grof, uglađen. Srpski vampir je čovek koji je često prljav, čupav, i vi ste sjedinili ta dva . Napravili ste da je vampir više od zbunjenog čoveka u mlinu, ali istovremeno i dodali ste mu neku lepotu.

ZP: Da. Ovaj moderni vampir, da ga tako nazovemo, postoji u dve frakcije, čistokrvnih i nečistih. Sad, to što su nečisti ili čistokrvni, ne definiše njihovo poreklo, odnosno možda preciznije, njihovo poreklo li izgled, čupavost, kako si rekla malopre, neće definisati da li su čistokrvni ili nečisti vampiri. To uopšte nije važno u tom kontekstu. U prvom delu ,,Praznika zveri“ priča se vrti oko vampira i počinje u 20.veku. On nije aristokratskog porekla, ali je iz imućne porodice. Šta će od njega nastati potpuno je nebitno, znači, ta odrednica, a zatim i komparacija, evropski vampir/srpski vampir, izgled, najmanje su važni. Ono što je važno je to da umeju da osećaju , znači, klasična mržnja prema ljudskom rodu, i toga da im ljudi služe samo kao hrana i način za preživljavanje, ovde je podignuta na jedan viši , drugačiji nivo, gde je glavna komponenta da oni mogu da vole i da budu voljeni. Čak i oni zli. Mogli bi reći da je kod vampira u “Prazniku zveri” karakteristična bihejvioralno-emotivna komponenta i da se po tome razlikuju od mnogih drugih u stranoj i domaćoj književnosti.

AVKF: Da li ste ikada doživeli kreatorsku blokadu i kako ste se borili s time?

ZP: Kreatorska blokada kod mene ne postoji u vidu sindroma praznog papira, zato što ja, kada osmislim priču ona sama teče. Dok ne osmislim bazu, to može da potraje , ali onda kada osnova priče postoji, ona se sama vremenom razjašnjava i, ako tako mogu da kažem, sama piše. Pišem tako što vidim sve slike, čujem šta pričaju likovi. Često mi se dešava da idem kroz kuću i neko me pita što se smešim, a ja kažem da to pričaju “ovi moji”, jer ja ih zaista čujem šta pričaju i tako osmišljavam dalji tok radnje i dijaloge. Isto tako prepisujem i scenu, ono što vidim pretačem u opise. Kada imam kreatorsku blokadu, evo šta mi se dešava – na primer, vidim scenografiju, vidim likove kako otvaraju usta, ali ne čujem šta govore ili na primer, čujem šta pričaju ali je potpuni mrak, ne vidim scenu i onda ne mogu da pišem. Verovatno zbog toga svi kažu da su i prva i druga knjiga ,,Praznika zveri“, i moje priče uopšte, idealne za ekranizaciju jer čitalac može da, kao kroz oči kamere, posmatra svaku scenu.

AVKF: Pomenuli ste En Rajs. Imate li još nekog uzora?

ZP: Pa E.Rajs nije toliko uzor koliko je interesantan preokret koji je napravila u tom romantičarskom vampiru, koliko ga je otrgla od gotskog vampira na specifičan način, ali mi je literarni stil Gejmena i Pračeta, recimo, prijatan. Od fantastike uopšte, uzori su Murkok, i za stariju generaciju, Tolkin i to je to, ali ne kao nešto osnovno što treba da bude. Da kažem, na prvom mestu Pračet i to se vidi i kroz moju ljubavnu dramu sa fantastikom, gde se igram ljudskom psihologijom, gde su u mojoj svesti i podsvesti centralne radnje, psihologiju koristim, vidi se strah, rat, ljubav, i to jako liči na Pračeta. U ovoj istoriji ima i dosta psihologije.

AVKF: Da li biste hteli nešto da poručite čitaocima?

ZP: Čitaocima ne znam šta bih poručio… Prvo što mi pada na pamet je da čitaju, da čitaju sve, da čitaju domaću fantastiku i razveju zablude da nema kvalitetnih domaćih autora tog žanra. U proteklih nekoliko godina, video sam, ali neću da ih imenujem, strane autore čije pisanje zaista nije reprezentativno, a koji su na nekim top listama. Verovatno ima tu i loših prevoda, u to ne ulazim, ali daleko od toga da su superiorni u odnosu na sve naše pisce. Imamo fantastične domaće autore sa izuzetnom formom, stilom, i jako dobrim vođenjem priče.

AVKF: Pa recimo da je fantastika u Srbiji malo kao beba, treba da se nuna, tek je čeka razvoj, i zato se čini da je dečja, a zapravo nije. Treba samo da se razvije.

ZP: Apsolutno se slažem. Za početak, trebalo bi da se više reklamiramo.

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle intervjua smo, po već utemeljenoj tradiciji, produžili do kluba ,,Popara“ u ulici kneginje Ljubice na noćni deo promocije ,,Grehova alijanse“. Na ovom checkpointu smo opet malo češljali jezike (malo smo se zabavljali sa sinonimima, guilty as charged!), načuljili ušesa da saznamo nešto novo i lepo se proveli sa gostima  – glavnom urednicom ,,Portalibrisa“, Dubravkom Dragović Šehović i piscem Ivanom Brankovićem. Zahvaljujući našem fotografu, mi smo zabeležili svoje uspomene, a vi bacite okac na linku.

Facebook Comments

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar