,,Usnuli zmajevi“ u SKC-u

Iako je decembar, Srbijanci su bili vrlo iznenađeni kad ih je belina snega isterala iz jutarnjih komi svakodnevnice. Može se reći da su se Srbijanci stvarno srodili sa  putarima Srbistana – svaki put im skoči kortizol čim vide sneg – ali ih za to ne možete kriviti jer, ako Srbijance ne ubije zimska bljuzgavica, poslednji koji će se smejati je vekovni neprijatelj Srba – Gradsko saobraćajno preduzeće. GSP-ov red vožnje je bizaran čak i po vedrim danima sa nebom bez oblačka, pa zamislite kako su pogubljeni kad pročitate članak na Njuz.net-u u kojima tvrde da će sve biti u savršenom redu sve dok ne bude snežnog pokrivača (šta bi tek radili da grane sunce leti, ne smem ni da pomislim.)

Proklinjući zimu, sneg, bljuzgavicu i bare veličine leskovačke reke Veternice (mada je po veličini sličnija potoku), uputila sam se ka Studentskom kulturnom centru u četvrtak 20.12.2018.godine. Nisam bila sama, jer je sa mnom drage volje pošao i najmlađi član AVKF-a. Taj određeni gospodin je vazda odenut u crni frak sa crvenom kravatom, belim džemperom i belim cipelama, a žene ga prosto obožavaju. Dostojanstvenim hodom, ušetali smo u knjižaru-kafić ,,Delfi“ i pridružili se kosplejerki Anji Belikov Zlatanović, tvorcu “Anung Un-Rama Cosplay“-a. Anja se obradovala mom pratiocu te ga je šetala kroz knjižaru sa posebnim zadovoljstvom dok sam razgovarala sa Milošem Petkovićem, Aleksandrom Petrovićem i Igorom Krstićem o objavljivanju njihovog  najnovijeg zajedničkog poduhvata, romanu ,,Usnuli zmajevi“.

Nakon uobičajenog ,,hvala na dolasku“, ,,da li ti se dopada šta radimo“, ,,pratnja ti je sjajna“, ,,poznajete li Anju“, ,,obavezno da dođeš na Džedajkon u Niš“, prešli smo na stvar. Rekli su sledeće: jesu, ponosni su; da, presrećni su; ne, nisu verovali da će im objavljivanje ,,Usnulih zmajeva“ poći za rukom. Ne, nisu mogli ni da pretpostave da će skup priča ispripovedanim deci pred spavanje prerasti u novi roman; da, vole to čime se bave te se nadaju da će imati uspeha i u budućnosti. Sa osmesima od uha do uha, trojac je odgovarao na sva postavljena pitanja, rukovao se i fotografisao sa svima prisutnima. Skup su dodatno oplemenili i Srđan Krstić, autor ,,Ratnika i usni“ i jedan od urednika u ,,Laguni“, kao i Dejan Stojiljković, autor ,,Konstantinovog raskršća“ i Aleksandar Tešić, autor ,,Kosingasa“.

Uživanje u prijatnoj atmosferi (promocija domaće beletristike), zanimljivom društvu (pomenuti trojac na kvadrat) u nadahnjujućem ambijentu (knjige, knjige, knjige) je trajalo do trena kad se moja u crno obučena pratnja unervozila. Naime, nikako se nisam bavila njime te je bio ljubomoran. Njegovih šesnaest kilograma me nije omelo pri dizanju u vazduh pa je pomenuti mogao da bude mažen i pažen kako mu i dolikuje, ali ovoga puta bez panike, dok je poznati peškir bio i ostao sa nama i u nama.

P.S. Zahvaljujem se autorskom trojcu na pozivu (kao članu LARP društva „Angeleon”) na njihovu promociju i kažem da ću im sledeći put doneti ovsene kolače, ako budu moji gosti.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: