Ustoličenje sajberpanka – Neuromant

„Sanjao sam da sam leptir. Sada više nisam siguran, da li sam čovek
koji je sanjao leptira ili možda samo leptir koji sanja da je čovek.”

Podela:

„Sanjao sam da sam leptir. Sada više nisam siguran, da li sam čovek
koji je sanjao leptira ili možda samo leptir koji sanja da je čovek.”

Vilijem Gibson, „Neuromant”, IPS, Beograd, 2008.

Jedna od najosnovnijih polemika koja se susreće u dodiru sa naučnofantastičnom literaturom je njeno definisanje u okviru nauke o književnosti. Osnovni problem sa kojim se savremeni čitalac i književna kritika susreće je koji deo ove oblasti uključiti u književnost, a koji svrstati pod hiperprodukciju pop-kulture. Svakako da ovaj problem ne treba shvatati olako, jer površne ocene mogu neminovno dovesti do pogrešnog etiketiranja koji se susreće u književnonaučnoj kritici danas.

Dobro pozicioniranje jednog naučnofantastičnog romana, podrazumeva njegovo sagledavanje kroz sinhronijsku i dijahronijsku liniju razvoja književnosti, kao i kroz prizmu arhetipskih simbola koje ova literatura nosi. Iako se, kada se govori o ustoličavanju ove literature, prvenstveno misli na 19. i 20. vek, njene korene treba tražiti još u antici (Lukijan, poznoantički satiričar u 2 v.p.n.e. opisuje u „Istinitoj istoriji” putovanje na Mesec, elemenata naučne fantastike ima i u „Hiljadu i jednoj noći”; u 17. veku Bekon piše „Novu Atlantidu”, Beržerak „Drugi svet ili države i carstva na Mesecu”). Moderna naučna fantastika započela je delima Žila Verna i H. Dž. Velsa. Tokom svoje razvojne putanje ova književna vrsta nauci o književnosti podarila je niz pojmova, kategorija i vrednosnih kriterijuma kojima se danas književna kritika služi u rangiranju i pozicioniranju dela u savremenoj svetskoj (kao i nacionalnoj) književnosti.

Roman „Neuromant” pojavljuje se u okviru dominantne naučnofantastične podvrste – negativne utopije. Međutim, doprinos Vilijema Gibsona odlazi za jedan korak dalje. Taj korak se ogleda u tome da je „Neuromant” roman koji je doprineo da se u okviru negativne utopije ustoliči podžanr – sajberpank (cyberpunk) .

Danas termin sajberpank podrazumeva literaturu koja kao svoju književnu građu ima pesimističke vizije sveta budućnosti u kojima su ljudi žrtve vlastitog tehničkog i informatičkog dostignuća. Književni karakteri bore se za povratak čovečanstva na normalnu liniju života gde je čovek u skladu sa svojom telesnom, duhovnom i prirodnom stranom. Sajberpank literatura opisuje svet u kome vladaju mašine, dok je čovek samo evoluciona karika u razvoju veštačkih inteligencija, otelotvorenja materijalnog kao dominantnog u poretku sveta.

„Neuromant” je podeljen na dvadeset i četiri poglavlja raspoređenih u četiri zasebne celine, „Bluz Čiba sitija”, „Pohod u kupovinu”, „Ponoć u ulici Žila Verna” i „Operacija Strejlajt”. Roman donosi galeriju likova – Kejs, Linda Li, Džulijus Din, Moli, Armitraž, Fin, Ravnolinijski, Piter Rivera, Terzibašijan, Neuromant i drugi. Karakteri se kreću kroz sajber prostor (cyberspace; altenativni prevod – kiberprostor) i donose viziju mračnog sveta budućnosti kojim vladaju multinacionalne kompanije, kriminal i mašine.

Glavni lik, antiheroj, jeste Kejs, prevarant koji povezuje svoju svest sa softverom u sajber prostoru, trgujući važnim informacijama za bogate klijente. Onog trenutka kada prevari pogrešne ljude doživljava užasnu sudbinu. Oni mu se svete na najsuroviji način uništavajući njegov nervni sistem. Kejs biva zarobljen u svom obamrlom telu, sve do onog trenutka dok ga ne angažuju misteriozni poslodavci koji mu nude potpuno izlečenje. Jedini uslov je da prodre u matricu (matrix), neverovatno moćnu veštačku inteligenciju kojom upravlja poslovni klan Tezje-Ešpul.

Pesimistični prikaz sveta budućnosti koju je Gibson doneo „Neuromantom” pred čitalačku publiku još 1984. godine, posmatrana iz današnje perspektive, jasno pokazuje da ovaj vid literature, kao i umetnost uopšte, nosi sa sobom jedan vizionarski karakter mračne budućnosti, koja se može shvatiti kao opomena. Naravno da autoru angažovanost nije bila na prvom mestu pri stvaranju ovog dela, ali se ni takva vrsta čitanja ne sme isključiti iz vida. „Neuromant” je predvideo ono što je usledilo godinama kasnije – internet revoluciju, procvat globalističke privrede u vidu multinacionalnih kompanija, genetski inžinjering, kao i neverovatan razvoj informatičkih tehnologija.

Ono što je najznačajnije u okviru naučnofantastičnog žanra, jeste to da je „Neuromantom” Gibson ustoličio arhetipsko sajberpank delo. Zbog toga je i „Neuromant” i ovenčan najznačajnijim nagradama u žanru naučne fantastike. To su nagrade Hugo, Nebula i Filip K. Dik, kao i počasnim mestom na listi 100 najbolje ikad napisanih romana na engleskom jeziku od 1923. godine magazina Tajm. Takođe, neverovatan je lingvistički uticaj koji je „Neuromant” doneo žanru naučne fantastike, popularizujući termine kao što su, sajber spejs, veštačka inteligencija, matrica. Termin sajber spejs je tek upotrebom u romanu postao relevantan za svetsku internet mrežu (World Wide Web- WWW) i za širu upotrebu u okviru samog žanra u književnosti.

“Matrica ima korene u primitivnim arkadnim igrama’’, reče nasnimljeni glas, “u ranim grafičkim programima i vojnim opitima sa kranijalnim priključcima. “Na soniju je dvodimenzionalni rat izbledeo u prašumi matematički sazdanih paprati, pokazujući prostorne mogućnosti logaritamskih spirala; upalio se ledeno plavi vojni film, laboratorijske životinje uključene u probne sisteme, šlemovi spojeni sa kolima za kontrolu paljbe i borbenim avionima. “Kiberprostor. Svečulna halucinacija, svakodnevno doživljena od milijarde legitimnih operatera, u svakoj naciji, kod dece koja uče matematičke postavke… Grafički prikaz izdvojenih podataka iz svake kompjuterske banke u ljudskom sistemu. Nezamislivo složeno. Linije svetlosti pružene kroz neprostor uma, jata i sazvežđa podataka. Poput svetlosti grada, koje gasnu…’’ (str.51)

Lingvistička osnova romana je izuzetno zanimljiva zato što pokazuje neverovatan talenat uspešnog transponovanja subkulturalnog rečnika i kompjuterskog slenga u književnu građu. Preko anglo-saksonske literature rečnik sajberpanka vrši poslednjih godina neverovatan uticaj na ostale književnosti u svetu, prelazi njene okvire i zalazi i u druge vrste umetnosti, naročito film. Time je poslednjih godina 20. veka stvoren niz vrednosnih kriterijuma i posltulata kojim će se pisati u ovom žanru, a u čemu je Gibsonov udeo veliki.

Roman „Neuromant” pored njegovog nesumljivog značaja u ustoličavanju podžanra i niza vrednosnih termina, nosi pregršt ideja o večitim pitanjima čoveka. Čitalac krećući se kroz roman, egzistencijonalno drhti i nalazi se u neprekidnom stanju upitanosti za svrhom svog postojanja i ljudske civilizacije. Otvorenost romana ostavlja mogućnost za različite perspektive čitanja.

Vreme hiperprodukcije je naučnu fantastiku danas uglavnom pretvorilo u vid komercijalizovane i lake književnosti. Međutim, treba praviti oštru razliku između literature i pop-kulture. Roman „Neuromant” je reprezentativni uzorak te diferencijalnosti. Obilje inovatnih ideja, ogroman doprinos samom žanru, ustoličenje novog naučnofantastičnog podžanra, izvanredna dinamičnost u fabuliranju, vizionarski karakter dela… Sve to ovaj roman dovodi u sam vrh naučnofantastične literature i književnosti uopšte.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: