In memoriam: Stiven Hoking (1942-2018)

Ovih dana izgleda nikako da stanemo sa stavljanjem novih lica u ovu rubriku. Nažalost, ne lepim povodom. Napustio nas je još jedan velikan, možda i najveći ljudski um poslednjeg veka, poznati teoretičar fizičar i kosmolog, Stiven Hoking.

Napisati tekst o Hokingu i u njega staviti sve njegove zasluge na polju nauke, pa… Recimo samo da bi to bio ogroman poduhvat, pa ćemo se samo ukratko setiti ovog briljantnog uma.

Najveći doprinos je dao na poljima kosmologije, kvantne gravitacije, posebno u teoretisanju da crne rupe zrače radijaciju, koja se često naziva Hokingova radijacija. Bio je jedan od najcenjenijih akademika današnjice i njegovim odlaskom ostala je rupa koju će teško biti popuniti.

Trideset godina je bio profesor matematike na Kembridžu, od 1979. do 2009. kada je otišao u penziju. 1988. izdao je knjigu Kratka istorija vremena, koja je provela 237 sedmica na Sandej Tajmsovoj listi bestselera, prevedena je na 35 jezika do 2001, a prodana u preko 10 miliona primeraka. U njoj Hoking priča o svemiru i svemu vezano za njega, jezikom koji je prilagođen laicima i ljudima željnima znanja o kosmosu bez neke naučne pozadine.

U 21. godini mu je dijagnosticiran spori oblik amiotrofične lateralne skleroze, bolesti motoričkih neurona. Doktori su mu dali dve godine života. Prevario ih je za 53 godine. Zbog napretka bolesti, vremenom je gubio kontrolu nad telom te mogućnost govora, ali je dobio kompjuter preko koga je mogao pričati.

O njegovom životu je snimljen film, Teorija svega, a osim brojnih naučnih dostignuća, za njega kažu da je bio divlji vozač kolica.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com