In memoriam: Grozdana Olujić (1934-2019)

Oproštaji počinju žaljenjem. Napuštanjem. Za odlazak velike dame književnosti reći ćemo: nedostajaće nam. Njena dela ostaju kao uteha koja istiskuje žaljenje. Napustila nas je samo fizički, njena dela ostaju da kroz njih živi zauvek naša draga Grozdana Olujić.

,,Sedefna ruža je školjka izuzetne lepote koja je živela u jednoj uvali na dnu mora. U sebi je nosila nemir i nespokojstvo jer se osećala zarobljenom u tom mračnom i siromašnom svetu morskog dna u kome se nikada ništa ne menja. Čeznula je za nekim drugim svetom, novim i nepoznatim, u kome će biti više susreta, doživljaja i radosti……..Od trenutka stvaranja prelepog sjajnog bisera život Sedefne ruže nije više bio pun nezadovoljstva i mašte. Dobio je jedan viši smisao i postao ispunjen jer je ruža shvatila da je iznedrila nešto što će iza nje ostati, nešto što ima savršen oblik, sjaj i lepotu koja će kod drugih izazvati divljenje i čežnju. To malo Sunce skriveno u njoj, ispunilo je Sedefnu ružu neizmernim zadovoljstvom i vratilo joj mir i spokojstvo….“

Grozdana nije dozvolila da je sputa svet u kome je živela njena Sedefna ruža. Upisala je sebe u večni spomenar našeg odrastanja. Stvarajući bisere neprocenjive vrednosti. Doživela je jedan viši smisao, iznedrivši nešto savršenog oblika što će iza nje ostati. Ona je stvarala u spokojstvu, znajući da deci ostavlja neizbrisiv deo njihovog detinjstva. Hvala joj za susrete, doživljaje i radosti.

Školjku iz njene priče otkida tragač za biserima. Pronalazi je dečak kome je takva kakva je, prelepa.

,,Susrele su se dve čežnje koje spajaju i sjedinjuju one koji znaju da se dive istinskog lepoti.”

Draga Grozdana, susreli smo se tokom našeg detinjstva. Vaša čežnja da nam prenesete toplinu ljudskog srca i pouke koje smo kačili kao bedževe na revere dok smo hrabro odrastali susrela se sa našom potrebom da čitamo. Gladno upijamo svaku reč Vaših dela. Vi ste se divili deci i kada su to zvanično prestajali da budu, mi se divimo istinskoj lepoti Vašeg bića. Možda Vas je nesretna okolnost koja se pojavljuje tamo gde život završava odvela za ruku da pišete bajke svoj onoj deci koja izistinski nisu stigla da odrastu pa nećemo biti sebični i žaliti. Ne brinite ništa,  mi ne mislimo da ste nas Vi napustili. Jer, Vi to ne biste nikada. Znamo sa koliko ljubavi ste stvarali za nas.

Nedostajaćete. To sigurno. Sedećemo iznova i iznova po haustorima zgrada, na usamljenim klupama, ispod pokrivača sa baterijskim lampama, zamišljeni nad velikim vodama,…

Izvlačiti ćemo iz svojih srca sve ono što ste svojim perom punim ljubavi prema nama u to isto srce urezali.

Hvala, predivna vilo našeg detinjstva. Za sve one svetove koji su nam otvorili umove da vidimo šire i dalje. Za sve one skrivene ljubavi koje smo znali da prepoznamo kad su se pojavile. Za naše odrastanje. Dvorišta, dečije sobe i školske klupe  koje su otvaranjem Vaših knjiga prestajala da budu to. Postajala rakete, neistraženi predeli noseći najvažniju pouku koju ste nam ostavili. Dolazimo u miru.

Zato se od Vas opraštamo samo fizički jer Vi ste predodređeni da živite zauvek u svojim delima.

Od svih malih-velikih ljudi kojima ste obeležili živote, svih onih koji danas grade jedan fantastični univerzum koji ste nam naslutili. Od nas za Vas, poslednje zbogom, srešćemo se u nekom od fantastičnih svetova. Od Vas za nas….i previše lepog. Večno zahvalni na tome. Slava Vam.

Rođena je 30. Avgusta 1934. Godine u Erdeviku kod Šida. U rodnom mestu završava osnovnu školu. Pohađala je gimnaziju u Bečeju gde počinje da stvara svoja prva književna dela. Njeni rani radovi su objavljivani u časopisima ,,Stražilovo“ i ,,Mlada kultura“. Nakon srednje škole, upisala je engleski jezik i književnost na Filozovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1953. je na konkursu koji je organizovao časopis ,,Borba“  dobila nagradu za najbolju priču i tako sa samo 19 godina ušla u svet književnosti.

Dve godine kasnije, objavljuje svoj prvi roman za mlade pod naslovom  ,,Izlet u nebo“ . Prvenac je doživeo i pozitivne i negativne reakcije. Ipak, izborio se da bude preveden na više svetskih jezika i da ga prilagode izvedbi u pozorištu. Po ovoj knjizi, snimljen je i film ,,Čudna devojka“ u režiji Jovana Živanovića. Sa Grozdanom na scenariju radio je i Jun Guzelj. Špeli Rogozin, Voja Mirić i Zoran Radmilović, doajeni našeg glumišta izneli su ovo čarobno delo na velikom platnu. U produkciji ,,Avala“ filma, premijerno je prikazan 1962. godine.

U međuvremenu, 1959. godine, izdavačka kuća ,,Mlado pokolenje“ objavila je zbirku književnih razgovora sa savremenim jugoslovenskim piscima, među kojima je našla i mlada književnica Grozdana Olujić. Godine 1963. beogradska ,,Prosveta“ objavila je njen novi roman pod naslovom ,,Glasam za ljubav“. Zagrebački političko-kulturološki časopis  ,,Telegraf“ joj te iste godine dodeljuje nagradu za najbolji kratki roman. Taj roman je, takođe, doživeo filmsku i pozorišnu adaptaciju. Ovaj put film po njenom književnom delu režira Toma Janić i zajedno sa njom potpisuje scenario. Film je objavljen 1965. godine u produkciji Hidajeta Čalkića i ,,Bosna filma“. Glavne uloge poverene su Slobodanki Marković, Branislavu Miladinoviću, Dragi Mitroviću, Hermini Pipinić i Vukosavi Krunić.

Grozdana nastavlja da piše za mlade ljude. Godine 1964, izdavačka kuća ,,Prosveta“ objavljuje njen roman ,,Ne budi zaspale pse“, a tri godine kasnije  ,,Divlje seme“. Roman ,,Divlje seme“ ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu, a engleska verzija pod naslovom ,,Wild seed“ uvršten je u obaveznu lektiru pojedinih univerziteta u Americi. Ovaj roman je svojevrsna prekretnica u savremenoj književnosti za omladinu, jer su u fokusu nedoumice, problemi, ljubavi i urbani život mladih ljudi. U to vreme dovršava i roman ,,Preživeti do sutra“, ali ga ipak ne objavljuje do 2017. godine.

Umesto romana u ovom, naizgled praznom, periodu počinje da piše bajke. Godine 1979, objavljuje knjigu ,,Sedefna ruža i druge bajke“. Već sa prvom zbirkom doživljava veliki uspeh, koji je krunisan nagradom ,,Politikinog zabavnika“. Pet godina kasnije, objavljena je zbirka ,,Nebeska reka“, a ubrzo nakon toga i ,,Dečak i princeza“. Godine 1984. objavljuje zbirku ,,Afrička ljubičica“ a mnoge od priča iz te zbirke uključene su u antologije u Izraelu, Indiji, Rusiji i Francuskoj. Priča ,,Igra“ koja je objavljena u ovoj zbirci osvojila je nagradu za najbolju svetsku priču na festivalu u nemačkom gradu Arnsberg. Godine 1987, objavljuje roman-bajku ,,Zvezdane lutalice“, koji publika i kritika ocenjuju kao uspeh. Usledile su zbirke ,,Zlatni tanjir“, ,,Kamen koji je leteo“, ,,Snežni cvet“, i druge. Zbirka ,,Princ oblaka“ štampana je 1990. godine. Njeni sabrani romani u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona objavljeni su u šest knjiga 2018. godine.

Osim bajki i romana za decu i mlade, objavila je i brojne eseje o književnicima Francu Kafki /František Kafka/, Tomasu Vulfu /Thomas Wolfe/ i Marselu Prustu /Valentin Louis Georges Eugene Marces Proust/. Objavila je i studiju ,,Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf“.

Diva književne umetnosti nije samo iznedrila plodonosan talenat za pisanje. Bavila se, takođe, i prevodilačkim radom. Prevela je dela engleskog pisca Arnolda Veskera /Arnold Wesker/, japanskog književnika Jukija Mišime /Yukio Mishima, 三島 由紀夫  / i američkog nobelovca Sola Beloua /Saul Below/. Osim toga, prevela je romane ,,Taj čovek” i ,,Kostur”, indijske autorke Amrite Pritam /Amrita Pritam/, te roman ,,Korov” za koga je američki pisac Vilijam Kenedi /Wililiam Kennedy/ dobio Pulicerovu nagradu.

Grozdana Olujić prevela je i priredila pesme za antologiju savremene indijske poezije ,,Prizivanje svetlosti” koju je 1980. godine objavila izdavačka kuća ,,Rad”. Pripremila je i ,,Antologiju ljubavnih bajki sveta” koju je 2001. godine objavila Srpska književna zadruga. Ovo je prva knjiga takve vrste na svetu. U njoj su se našle ruske, kineske, japanske, indijske, estonske, brazilske, havajske, škotske i srpske bajke, među kojima su i dela Šarla Peroa /Charles Perrault/, Hansa Kristijana Andersena /Hans Cristian Andersen/, te čuvene braće Grim /Jacob, Wilhelm Grimm/

Njen neosporan talenat i uvođenje novog književnog stila nisu osporavali ni brojni kritičari. Svaka od epoha u kojoj je stvarala, od 60-ih godina, do današnjih dana, uživo je oslikana u njenim romanima i bajkama. Upravo ta prilagođenost vremenu pa i razmišljanju čitalačke publike čini je jednim od najomiljenijih pisaca za decu i mlade. Njene bajke nisu negde daleko, preko sedam brda i sedam mora već ovde. Kod nas i u naše vreme. Zato su nam toliko bliske. Zbog njenih dela mnogi od nas su se odvažili da se i sami late pera. Ostali smo deca u svojim bićima. U njenom beskrajno velikom srcu koje je prigrlilo i razumelo tihu patnju mladog čoveka, maštu deteta i sa puno pažnje zagrlilo svakog ko je ikada pročitao neko od njenih dela, svi smo imali svoje mesto tokom odrastanja.

Njen stil koji je pomerio granice tadašnje književnosti se oslikava u fantastici i stvarnosti koje se prepliću. Zlo i dobro, smeh i tuga,… Naravno, dobrota uvek pobeđuje kao i humanizam, plemenitost i ljubav prema ljudima. Njene priče nisu samo inovativne već  mudre i zabavne, nove i klasične, a elemenata narodnih pripovetki joj nikada ne nedostaje. Kroz stil narodne priče prikazala je sadašnja pitanja. Od rođenja, odrastanja, napuštanja, seljenja, progonstva, gladi, ljubavi, nerazumevanja do ekoloških pitanja kao aktuelne teme celog čovečanstva. Zato su njena dela danas deo školske lektire u regionu  i pojedinim državama sveta.

Njeno nesebično deljenje brižnosti i pitkog slova nije ostalo nenagrađeno. Zapravo, ona je jedna od najnagrađivanijih književnica sa ovih prostora. Dva puta dobija nagradu koju dodeljuje ,,Mlado pokoljenje” i to za zbirke bajki koje je objavila od 1980-1984. godine. Nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. Dobitnica je povelje Zmajevih dečijih igara i Stara maslina 2002. Za svoj prvi roman ,,Izlet u nebo” osvojila je nagradu ,,Narodne prosvete”, a za roman ,,Glasam za ljubav”, objavljen 1962. godine nagradu ,,Telegram”. Za roman ,,Glasovi u vetru” 2009. godine dobila je NIN-ovu nagradu za najbolji roman.

Nisu samo domaća priznanja nalazila svoj put ka njoj.

Dobijala je i prestižne međunarodne nagrade. Godine 1994. pPriča ,,Varalica” koja je objavljena u zbirci ,,Sedefna ruža” osvojila je nagradu za najbolju modernu bajku sveta koju dodeljuje Svetski kongres za umetnost i kulturu /World Congress od Art and Culture/.

Ostavila nam je neprocenjivo blago. Njena pisana dela, filmove i igrane predstave koje su interpretirane po njima. Po bajkama snimljene su ploča i kaseta ,,Sedefna ruža“ u interpretaciji Mije Aleksića uz muzičku pratnju Laze Ristovskog. Ista zbirka dobila je i svoju televizijsku adaptaciju u vidu serije do devet nastavaka sa Radmilom Savićević , Žikom MIlenkovićem  i decom iz dečije radio grupe Radio-televizije Srbije /RTS/.

Grozdana Olujić je počasni građanin norveškog glavnog grada Osla, te nosilac danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge u polju književnosti. Njene knjige su prevedene na 36 svetskih jezika.

Nosilac je povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije koje joj je dodeljeno 2004. godine. Svoju biblioteku je poklonila udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju ,,Aglikat” . Oba udruženja su pokrenula inicijativu da večno spava u aleji velikana u Beogradu.

Grozdana Olujić preminula je 16. marta 2019. godine u svojoj 84 godini.

BIBLIOGRAFIJA:

Izlet u nebo – 1957, Glasam za ljubav – 1962, Ne budi zaspale pse – 1964, Divlje seme – 1967, Sedefna ruža i druge bajke – 1979, Nebeska reka i druge bajke – 1984, Afrička ljubičica – 1984, Zvezdane lutalice – 1987, Mesečev cvet – 1998, Svetlosna vrata – 2002, Kamen koji je leteo i druge bajke – 2002, Snežni cvet i druge bajke – 2004, Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke – 2007, Glasovi u vetru – 2009, Preživeti do sutra – 2017, Bili su deca kao i ti – 2017, Vilina kutijica, Belutak.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: