Sajamski specijal – Snežana Kanački

Oktobar je, po mnogim faktorima, jeziv mesec. Nakon poletnog septembra, meseca ispunjenog nadom u večnom patničkom perpetuumu mobile zvanom ,,’ajmo Jovo nanovo“, dolazi nam oktobar koji nam ruši raspoloženje i klimu Kromovim čekićem. Za svu tu patnju, oktobar Srbima, onima posrbljenima i onima dovoljno (ne)srećnima da se zadese u ovoj tački trećeg kamena od Sunca, odužuje se bonus satom testerisanja i sjajnim Sajmom knjiga. Pa, kad već ne radi bromazepam, neka radi bilo koje pisano izdanje. Izdanja nam svakako ne nedostaje, te sam porazgovarala sa novopečenom autorkom romana ,,Polaris, poslednji grad“, Snežanom Kanački (koja, pritom, nije zaboravila na peškir xD).

AVKF: Da li ste oduvek težili pisanju ili se ta želja odjednom pojavila? Da li bi sa mnom podelili nešto o sebi?

SK: Oduvek sam volela da pišem, počela sam sa pesmama još u srednjoj školi. Ubrzo se javila želja da napišem priču, a zatim i roman. Ideja o Polarisu kao poslednjem gradu mi se javila 7.7. 2007. godine. Sedela sam kod kuće i gledala televiziju, i samo mi je palo napamet da bih mogla da počnem da pišem o tome kako bi svet izgledao u 28-om veku. Tada sam studirala biomedicinsko inženjerstvo, i sam taj smer je bio futuristički i bilo mi je lako da zamislim budućnost nakon apokalipse.

AVKF: ,,Polaris – Poslednji grad” je Vaš prvenac. Kako se osećate povodom objave prvog romana ?

SK: Dva meseca pre nego što je objavljen, svakoga dana sam pričala o tome i zamišljala momenat kada će se knjiga naći u mojim rukama. Sama pomisao mi je terala suze na oči, jer sam taj momenat čekala 11 godina. Kada sam ga uzela u ruke, osećaj je bio neverovatan, ali nije bilo suza. Valjda sam shvatila da to nije ništa toliko veliko kako sam ja zamišljala. Svakoga dana neko objavi knjigu, a kod nas je to nekako i retro. Na primer, kad kažem svojim prijateljima da sam objavila roman, reakcija na to traje svega nekoliko minuta, i iskreno nisu mi ni pokazali neko interesovanje, niti bili iznenađeni, ali bilo im je drago. Čim kažem da je u pitanju naučna fantastika, interesovanje opadne i dobijam komentare tipa: ,,Ah, stvarno? Pa super…”  Mnogi vezuju taj žanr sa kosmosom, vanzemaljcima, teorijama… I ne shvataju da naučna fantastika može biti i na Zemlji.

AVKF: Kako je nastala ideja za ,,Polaris – Poslednji grad”
SK: Ideja je došla iz pretpostavke ,,šta bi bilo, kad bi bilo”. Oduvek sam volela da zamišljam kako bi svet izgledao u budućnosti, a smeštanje radnje u jedan grad mi se činilo zanimljivo i time sam želela da predstavim svoju viziju budućnosti nakon apokalipse.

AVKF: Koji autori Vas inspirišu?

SK: Strani autori poput Den Simonsa, Roberta Herisa, Kejleb Kar. Od domaćih bih izabrala Nebojšu Petkovića.

AVKF: Znate li šta sledi posle ,,Polarisa”?

SK: Nakon „Polarisa”, sledi ono što mu je prethodilo. Sledeći deo romana će biti o početku apokalipse, koja se dogodila u kobnom 23-em veku. Knjiga će se zvati ,,Projekat Polaris, 30.02.” Tu će biti objašnjenje o nekim pojmovima koji nisu objašnjeni u prvom delu.

 

Nestrpljivo ćemo čekati na dalja pojašnjenja, gospođice Kanački, a vi koji želite da saznate malo više o ovom romanu, dopešačite (da se ne bi ulenjio računar) do linka za Fejsbuk stranicu.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: