Sofijino fantastičarenje – Intervju sa Mladenom Đorđevićem

Kad smisliš kako da otvoriš komšijin buđelar a da ti on sam zahvali na tome, to se zove ekonomija. Kada to isto radiš svojima, to se zove ,,nešto je trulo u državi Danskoj“. Uvek me je fasciniralo kako smo u mogućnosti da uvezemo sve potrebno i nepotrebno u sopstveni pašaluk, a da pritom i zaboravimo na sopstvene zlatne dukate. One zlatne dukate koje smo zakopali negde (ono čuveno „x“ na karti) za bolje sutra, ali to ,,bolje sutra“ nikako da nastupi. Zato danas iskopavam, tj.intervjuišem jedan zlatni dukat (*duva prašinu preko novčića*) poznatiji po imenu Mladen Đorđević, autor romana ,,Svetioničar“.

AVKF: Šta Vas je motivisalo da počnete s pisanjem kao profesijom?

MĐ: Iskreno, ne bih mogao da navedem jedinstveni i ključni razlog koji bi bio odgovoran da krenem sa pisanjem, ali bih mogao da pomenem da me je usađena sklonost ka ma­štanju od strane roditelja još iz samog detinjstva, potkrepljena prirodnom rad­o­z­n­a­lošću i ljubavi prema avanturama, nekako vodila i dovela do tog momenta kada sam primakao stolicu i otpočeo sa kucanjem.  Tek negde na polovini pisanja trilogije, pož­e­­leo sam da saznam, da li ja to zaista mogu da izguram do kraja, a kako je do trećeg dela Svetioničara ostalo još pola godine, izvesno je reći da sam u toj nameri i uspeo i zbog toga sam posebno zadovoljan. Naposletku, odgovornost za pisanje, kod sebe, a verujem i kod svakog iskrenog pisca, leži u stotinama „varnica” koje nužno prouz­r­o­k­u­ju plamen.

AVKF: Kako  motivišete sebe u svojstvu nastavljanja rada?

MĐ: Najčešće se motivišem istraživanjem tema koje me privlače, jer verujem da toliko to­ga postoji na svetu i oko nas, da u skladu sa profilom spisateljske mašte, može da se pr­onađe ono u čemu bi pisanjem voleli da se zagubimo. Takođe bih dodao da me i sopstvena želja prema razvijanju i produbljivanju već postojećih priča, sama po sebi golica, a ako se tome pridoda i želja čitalaca da zajedno sa mnom otkriju zamisli koje zajedno stvaramo, onda smatram da od svega pomenutog, nema većeg i iskrenijeg mo­t­iva.

AVKF: Kako vidite sebe kao autora i osobu?

MĐ: Sebe vidim kao, ni po čemu drugačijeg od ostalih; posedujem mane i vrline, strahove i žudnje, moralne padove i uspone, poroke i prezire… Kao jednog sasvim običnog mo­m­ka koji je poželeo ljudima da priča o onome što mu se vrzma po glavi. Ogorčen na bedu ovog sveta, ali sa druge strane, ohrabren lepotom njegove prirode koja prkosi čovekovoj destruktivnoj prirodi. Autorski, na sebe želim da posmatram kao čoveka ko­ji iskrenom pričom i stavom, želi da se bori protiv kiča i šunda. Težim negovanju čo­v­ekove mašte i želje prema otkrivanju, da zajedno sa čitaocima preskočim preko već vi­đenog i sa osećajem uzbuđenja, pomerim granice mogućeg. Svestan sam težine za­da­t­ka, ali da je lakši, pripao bi nekome drugom. Vreme će pokazati da li sam u svojim na­merama uspeo ili ne.

AVKF: Da li bi podelili sa mnom neke podatke o sebi?

MĐ: Huh, ne znam baš kakvi se podaci traže, ali ono što bi, verujem, moglo da interesuje ljude o meni, to je da sam veliki zaljubljenik u muzičke žanrove kao što su: “rock”, “he­avy metal”, “vocal trance” i “future garage”, “jazz” i “trailer music & soun­dt­ra­c­ks”. Volim da izučavam ratnu istoriju, a ponajviše temu svetske geopolitike. Takođe sam za­l­jubljenik u astronomiju i fotografiju. U slobodno vreme dušu ispunjavam “majkom sv­ih društvenih igara”, fantazijskim “Dungeons & Dragons”.

AVKF: Čime ste se vodili tokom stvaranja „Svetioničara“?

MĐ: Pre svega, vodio sam se idejom stvaranja simbola diskretnih heroja i belih vrana na­š­eg okruženja, koji uprkos problemima, odlučuju da ne posustanu, a svojim primerom, osvetljavaju put onima koji tek dolaze.  Želeo sam da pišem o pojedincu čije delo­v­a­n­je društvo i te kako može da oseti, što u pozitivnom, što u negativnom smislu. Tako­đe, sa druge strane, bavio sam se savremenim društvom i “plodovima“ promena nov­og sveta, na dr­u­š­t­vo kao ta­k­vo, u vidu neoverskih pokreta, mega-korporacija i gl­ob­a­l­n­og terorizma. Ako je “meso” trilogije distopija, duša joj je satkana od neo-noara, fi­l­m­skog žanra čiji pionir u literarnom stilu želim da postanem i tako prokrčim put za one koji bi, možda, sebe prepoznali u njemu.

AVKF: Nakon svega, šta dalje? Kujete li neke planove?

MĐ: Nakon distopijske i neo-noar trilogije „Svetioničar”, kao prve (celovite) knjige u sagi „Utočište”, uslediće jedna zasebna novela, smeštena van maločas pomenutog univ­e­r­z­uma. Ona je već napisana,a rukopis predat potencijalnim izdavačima. Radi se o ho­r­o­ru, sa po­džanrom u vidu ps­ihološkog terora, koja za ambijent ima predeo, nikada is­k­o­ri­š­ć­e­n­­im na našim pro­s­t­o­r­ima. Uveliko radim na novom romanu, čiji je avant­uri­s­t­i­č­ki žanr ovde, ta­kođe nezastupljen i o kome se malo zna. Namenjen je tine­j­dž­e­rskom uz­rastu, ali svakako da ni stariji neće imati nikakvih problema da uživaju u njemu. U zavisnosti od publike i kritičara, imaće mogućnosti da se razvija sam od sebe u vidu na­stavaka kao zasebnih priča. Nakon njega, imam u planu da napišem još jednu, zas­e­bnu horor novelu, a tek kada i ona bude izašla iz “književnog porodilišta”, prionuću na posao druge knjige iz sage Utočište, kao prirodnog naslednika Svetioničara. Nara­v­no, samo ako u međuvremenu ne iskoči koaturoski roman sa svojim imenj­akom, Mla­d­enom Stanisavljevićem (jednog od autora romana ,,Jezomor”).

Vala, Mladene, zaslužili ste da Vam skinem kapu (*dotiče nevidljivi cilindar*) . Iako Vas čekaju turbulentni putevi, smatrajte se peškirovanim, pa nemojte paničiti

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: