Baksuz Bo i ubistvo u Spoljnjem gradu

  Kancelarija je smrdela. Opet. Bio sam suviše umoran da opsujem. Okačio sam šešir na čiviluk a mantil bacio na gomilu papira na kauču i strovalio se u stolicu.   Svetlo.- promrmljao sam.   Žućkasta svetlost se razli sa plafona.   Aaaa, gasi svetlo,- zakukao sam,-… i otvaraj prozor.   Svetlo se ugasi i žaluzine iza mene zaškripaše. Miris prženih lignji se ušunja i potisnu […]

Opširnije

Kraljevstvo Zemlje

„Xilai.“ Bile su to poslednje reči koje je promucala. Obrisao sam joj rukavom lice slepljeno od krvi, baruta i suza još jedan, poslednji put, i naterao sebe da ustanem. Odsjaj vatre plesao je po beživotnim telima, plamen je vitlao ka noćnom nebu, a pucanje drveta što gori, bio je jedini zvuk koji je ispunjavao dolinu Žute reke. Sve je bilo […]

Opširnije