Kralj je sedeo na tronu

Kralj je sedeo na tronu (ako drvenu stolicu sa sedalom od iscepane crvene kože i naslonom u koji je zabijena sekira – mrzelo ih je da je izvade nakon deset godina – možete da nazovete tronom) i tapkao prstima po naslonima za ruke. Vladar je, iako to niko nije hteo da prizna javno, imao artritis i apsolutni nedostatak sluha, pa […]

Opširnije

Žderači Sunca

Nigde oblaka, ni lahora. Gore, visoko iznad horizonta, pulsira plamteća zvezda sevajući zracima uporno i nemilosrdno. Dole, duboko u rupi doline, progutan ključa grad duhova. Podseća na zagoreli zalogaj lešine, presoljen tonama pepela i radioaktivne prašine. Talasi vreline uzdižu se iz asfalta, čađavih ruševina, zarđalih olupina i kontaminiranog černozema. Niko više ne pamti koliko dugo traje vanredno stanje, ali sigurno […]

Opširnije

U šumi

Mesec je već bio u svom punom sjaju, dok je on hodao sa sekirom u desnoj ruci. Bio je ogrnut samo crnim kaputom od nekog lošeg materijala. Na stopalima je imao iscepane cipele u kojima je gazio po ovom šumskom blatu. Lice mu je bilo izbezumljeno i besno. S vremena na vreme bi spustio pogled ka oštrici sekire, čiji se […]

Opširnije

Baksuz Bo i ubistvo u Spoljnjem gradu

  Kancelarija je smrdela. Opet. Bio sam suviše umoran da opsujem. Okačio sam šešir na čiviluk a mantil bacio na gomilu papira na kauču i strovalio se u stolicu.   Svetlo.- promrmljao sam.   Žućkasta svetlost se razli sa plafona.   Aaaa, gasi svetlo,- zakukao sam,-… i otvaraj prozor.   Svetlo se ugasi i žaluzine iza mene zaškripaše. Miris prženih lignji se ušunja i potisnu […]

Opširnije

Sila

Sumnjam da bi iko, čak i od moje vrste, mogao da razume ono što mi se desilo onog trenutka kada su me moja sabraća izbacili iz mog sveta. Jer Angband i Srednja Zemlja istinski bejahu moj svet, kojima sam ja vladao. Sumnjam da biste mogli da razumete tu vrišteću tišinu u mojim ušima, trenutke koji prolaze kao eoni i stoleća […]

Opširnije

Kraljevstvo Zemlje

„Xilai.“ Bile su to poslednje reči koje je promucala. Obrisao sam joj rukavom lice slepljeno od krvi, baruta i suza još jedan, poslednji put, i naterao sebe da ustanem. Odsjaj vatre plesao je po beživotnim telima, plamen je vitlao ka noćnom nebu, a pucanje drveta što gori, bio je jedini zvuk koji je ispunjavao dolinu Žute reke. Sve je bilo […]

Opširnije

Razmazano

Iz tame gledam u svetlost i nadam se da ću jednom dobiti nekoliko slobodnih časova. Ali onaj drugi, što je u svetlu, čini se uopšte ni ne spava. Kada je odsutan, tu je prisutna njegova… moja supruga, ili su tu ljubavnice, a često i sluge krišom koriste naš kamen, te stalno sputavaju moje kretnje. Hulno bi bilo reći da je […]

Opširnije

Samo odmetnut čovek je čovek

“Arheoandroidologija je sama po sebi nepotrebna, a još ta tvoja eksperimentalna…” Valbjorna nije žacnuo Vitnijev komentar, ali da je to rekao neko dugi perje bi uveliko letelo po sobi. “Ćuti ti, tvoj posao je kao bolji? Ti si običan vozač, eto šta si.” “Vozač najnovijeg spejs-šatla Akademije Nauka Ujedinjenih Svetova? Nema baš puno vozača koji se mogu pohvaliti da su […]

Opširnije
1 2