Družina Dardaneli – Pavle Zelić, Dragan Paunović

Strip je u bivšoj državi imao takav kultni status da ko nije bio upućen u avanture i izraze omiljenih junaka, bivao je pomalo isključen iz svega, ali to su bili uglavnom italijanski, te francuski, belgijski i nešto malo američki strip heroji. A kad bih vas pitao za naš srpski strip? Stariji će pomisliti na Ket Klou, Baneta Keraca i Svetozara Obradovića, mlađi možda na Divlju magiju i Faktor 4, Milana Konjevića, a tek će oni pasionirani ljubitelji stripa znati nešto više da kažu.

Pa, evo jedne kratke istorije srpskog stripa, gde ću se držati ipak samo onih vezanih za žanr, kao i toga da ovo ne preraste u naučni rad koji bi zasenio strip o kojem ću pisati. Pre svih, valja spomenuti Đorđa Lobačova, autora stripova kao Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Gospodar smrti kao i mnogih drugih.I sama škola crtanja i stripa u Beogradu nosi njegovo ime, u kojoj je predavač Vladimir Vesović, još jedno značajno ime u svetu crtanja i slikarstva. Vsevolod Guljević nam je iza sebe ostavio takve naslove kao što su Mač sudbine i Nibelunzi. Branko Vidić i Nikola Navojev su autori prvog srpskog superheroja Zigomar koji je urađen po uzoru na Fantoma, a interesantna stvar u vezi sa tim je da epizoda „Zigomar protiv Fantoma“ donosi sukob njih dvojice i verovatno jednu od prvih crossover epizoda u svetu.

Sebastijan Lehner autor je Džarta i Zigfrida, te nekih pojedinačnih albuma od kojih valja izdvojiti Gospodar sveta, po romanu Žila Verna. Radomir Perica  je tvorac prvih satiričnih SF stripova u nas kao što su Put na mesec, San mladog Jocka i Doživljaji Đure pacova. Postoji i anegdota u vezi sa njim: pošto je uhapšen kao član JVUO, priča se da je istražitelju na suđenju odgovarao sa ’Verujem u Miki Mausa’.

Tu bismo mogli da pređemo na posleratna izdanja i autore. Radivoj Bogičević je stvorio Akant strip koji govori o starim Slovenima i do koga je bilo jako teško doći, imao sam priliku jedan da držim u rukama jedan iz edicije Nikad robom, ali se on, kao vrednosna hartija, vratio u vitrinu svog vlasnika. Petar Radičević nam je stvorio istorijsko-epsko fantastični strip Tajanstveni vitez koji, takođe, izlazi u ediciji Nikad robom i tek sa ponovnim pojavljivanjem u Yu stripu ga je bilo moguće dobiti u ruke. Istoričar Željko Fajfrić mu daje omaž istoimenim romanom i istom radnjom.

Aleksandar Hecl je autor stripa Feat, koji je jako značajan za našu fantazi strip scenu, kao jedan od prvih baš tog žanra. Laza Sredanović i Nikola Lekić, inače višegodišnji urednik Politikinog zabavnika, stvaraju verovatno najupečatljiviji srpski strip Dikan koji opet govori o starim Slovenima, ali na potpuno različit način od prethodnika i po ugledu na Asteriksa. Radmilo Anđelković i Askanio Popović su tvorci stripa Rambold, koji govori o svetu nakon nuklearnog rata. Boban Kneževć i Ratomir Petrović su stvorili epsko fantastičnog heroja Jasona nažalost u tek tri epizode, jer je serijal prekinut i važio je za retkost kod kolekcionara. Rade Tovladijac i Aleksandar Timotijević su nam doneli serijal sa tvrdom SF radnjom Ljudi za zvezde, strip koji je obeležio srpsku scenu sredinom osamdesetih i kasnije. Pomalo futuristički i dosta nalik na romane Artura Klarka.

Devedesete u našem kraju donose krizu, kako stvaralačku, tako i čitalačku, ali scena nije baš umrla. Miroslav Marić i Vujadin Radovanović tvorci su jednog od najznačajnijih srpskih SF stripova Čuvari zaboravljenog vremena. Priča se bazira na postojanju dve kulture, jedne tehnološke i jedne plemenske. Zoran Stefanović i Zoran Tucić stvaraju ono što sudeći po svemu, verovatno, možemo nazvati prvom srpskom grafičkom novelom, Treći argument. On ne podleže nijednom žanrovskom svrstavanju, a dovoljno je reći da je rađen po motivima priča Milorada Pavića.

Milan Konjević i Vojislav Vasiljević su pokušali da ožive srpsku strip scenu stvaranjem superherojskih timova Borci sumraka i Generacija Tesla, te još jednim herojem pod nazivom Romero. Sve to je pokušano u američkom tj. Marvelovom formatu sveske, u ful koloru. Isti pokušaj Konjević ima desetak godina kasnije, kada sarađuje sa Bojanom Vukićem na Divljoj magiji, mitološko-epsko fantastičnom serijalu i sa Branimirom Čolakom i Aleksom Gajićem na Faktoru 4, SF serijalu, a sve to pod pokroviteljstvom Luxor Comics-a. Borislav Stanojević (upravnik biblioteke Jugoslovenske kinoteke) i Siniša Radović su obogatili srpski superherojski svet sa Kapetanom Nitratom, jednim zaista originalnim herojem koji radi u filmskoj arhivi i čiji izvor moći su nitratne trake. Šteta što su izašla tek dva albuma.

Darko Grkinić i Aleksa Gajić autori su naučno fantastične avanture Tehnotajz, koju nisam imao prilike da pročitam, ali sam bio u prilici da odgledam prvi srpski dugometražni animirani film za odrasle „Tehnotajz: Edit i ja“, urađen po ovom stripu.

Novi vek, na sceni duvaju neki novi vetrovi, strip se opet čita, što donosi i nove radove i autore. Željko Pahek je autor Legije nepromočivih, pripovesti o IV svetskom ratu. Marko Stojanović je Autor stripa Vekovnici, fantazi serijala koji prati avanture jednog vampira i besmrtnog srpskog junaka. Dražen Kovačević, u saradnji sa francuskim kolegom, stvara mitološko-epsku sagu Valkira u kojoj vidimo priču o kraju sveta. Željko Obrenović u saradnji sa nekolicinom crtača stvara naučno fantastični strip album u formi omnibusa, Karton siti, gde je u svakoj od priča mračna vizija budućnosti. Aleksandar Tešić i Zoran Jovičić su autori stripa Kosingas u kome Marko Kraljević i Gavrilo biju drugačiju bitku od one na Kosovu. Strip je urađen po istoimenom serijalu Tešićevih knjiga. Valja napomenuti da su neki od najpoznatijih književnika srpskog fantastičnog žanra radili i kao scenaristi stripova, Boban Knežević, Radmilo Anđelković, Goran Skrobonja, Oto Oltvanji, Dragan R. Filipović, Aleksandar Tešić i Dejan Stojiljković. Sve to ne bi bilo moguće bez dobrih urednika, a jedna od takvih je bila Krinka Vitorović, koja je zaslužna i za veći deo prevoda imena Diznijevih junaka i koja je krstila Dikana, prvobitno zamišljenog pod nazivom Bikan. Treba pomenuti i ljude kao što je Zdravko Zupan, koji su celi svoj život posvetili srpskom stripu a koji se, iako je i sam bio autor, pre svega posvetio istoriji i očuvanju stripa u Srbiji. Pored ZZ-a još su neki ljudi zadužili srpski strip na načine koji se ne tiču samog autorstva, kao npr. Ilija Bakić književnik, strip publicista i kritičar.

Jedan od njih je i autor stripa koji ćemo vam predstaviti – niste imali sreće, on je merodavniji za ovakav uvod, ali eto završili ste sa mnom. Za kraj uvoda jedna zanimljiva činjenica – u ovoj našoj Srbiji postoje kolekcionari sa preko 30.000 stripova, a Marjan Matić, Vladimir Topolovački, Ilija Mirović (jedan od urednika Forme B) su samo neki od njih.

A sad pravac autori i strip.

Pavle Zelić, publicista i strip kritičar, autor je zbirke priča Poslednja velika avantura i horor romana „Peščana hronika“  i scenarista ovog fantazi-horor stripa.

Dragan Paunović je crtač koji je, pored ovog stripa, radio i na Konstantinovom raskršću a radi i kao tatoo majstor.

druzina-dardaneli-pavle-zelic-dragan-paunovic1Poljubac leptirice je prva epizoda serijala, u kojoj bi trebalo da dobijemo konture priče i likova. Uvodna scena je tako naša i lako je sroditi se sa njom. Kafana Dardaneli gde svraća kulturna elita na kafu, koju ljutu i trač partiju. Gazda za šankom govori čudnom triju da se brzo klone radoznalih pogleda i vodi ih u zadnju sobu, gde ih već očekuju.

Sledi predstavljanje tek okupljene družine: Vukašin Katić, jasno vam je ako ste čitali Vreme smrti i Korene da možete da očekujete visoko moralnu figuru, koja je spremna sve da žrtvuje za svoje ideale i često je zbog toga u sukobu i neshvaćen od svih. Stanko Aleksić, srpski rodoljub, ipak najviše poznat po izromantizovanoj verziji iz romana Hajduk Stanko, nešto što odlikuje njegov lik, pored velike ljubavi spram voljene žene i zemlje, je i neumerena mržnja prema zavojevačima i žeđ za krvlju. Koštana, ciganka iz istoimene drame, kojoj je glavni pokretač njena sloboda, u ovom slučaju srpska Vonder Vumen i, iako sa značajnom dozom sekspila, ona predstavlja izuzetan primer feminizma. Nikolaj Nikolajević Rajevski iliti Grof Vronski, bilo da je predložak fiktivni ili stvarni lik, najavljuje da nas očekuje vojnik prepun časti i ljubavi prema Srbiji, u kojoj je (bukvalno) ostavio srce. Ah ,da se Ana nije već ubila, sada bi to učinila, jer pogled ka ciganki nosi sjaj u oku.

Latifaga, zvani Karađoz (tursko pozorište senki), je neko ko je bio sa obe strane zakona, te je kao upravnik zatvora bio uspešan i mogao je sve saznati. Bio svuda, u svakom ćošku i svakoj raboti otud i nadimak, adekvatan jer senke nisu ni svetlo ni mrak. Sava Savanović je od posebne sorte vodeničara i recimo samo da će i  posle devedeset godina isto izgledati. On je neko ko će doneti strah u noći neprijateljima družine. Jazavac je životinjka koja je protiv svega stranog, ugnjetavačkog i nepravednog, a u družinu donosi i poseban smisao za humor i izniman je obožavalac kukuruza. Scena iznenada postaje napeta jer se oni u družini sa jačim čulima mršte.

A metak iz teške medvedovke prima jedan od članova. Tu vidimo i stranog agenta koji je pucao i saznajemo i ime Kara Ben Nemzi ili Old  Šeterhend što nam pokazuje da su i strani agenti pažljivo birani.  Za one koji ne znaju, ovog agenta odlikuje to da je nepogrešiv strelac i častan karakter, uvek u pratnji vernog sluge Hlefa Omara. U sveopštoj pucnjavi i gunguli, vidimo još agenata koji se dozivaju imenima Švejk i Jozef K. Očigledno da i stranci imaju svog satiričara i nekoga kome ćemo se smejati, u tandemu sa nadređenim mu, a pošto su to dva nespojiva lika, možete zamisliti  šta nas čeka. Pošto je to bila akcija udari i beži, u povlačenju saznajemo da je akciju osmislila dama Margerita Gotje, koja je iskusan agent i ostavlja za sobom kamelije.

Naši krpe rane i govore o ubrzanim pripremama. A svet špijunaže pokazuje kakav je i da tu svi imaju skrivene motive i namere. Družina ipak nema nameru da im to tek tako dopusti, pa imamo sukob u vazduhu. Koštana je u nevolji, ali skoro sve je to deo većeg plana. Dok tako služba prati službu, mi smo i dalje u očekivanju da saznamo šta to jedni štite, a svi drugi žele. Iznenađenje je podružnica u Valjevu, i kojoj su agenti su dva popa, mislim da svi znate koja, kao i prosjak Blagoja. Pošto su se opskrbili potrebnim, prate Savu koji ih vodi tamo gde stranci „nešto“ traže. Sledi borba sa čudovišnim protivnicima, te Katićeva konstatacija da ako ih sad ne spreče da će se celi svet suočiti sa ratom pred svojim vratima.

Pošto Jozef i Old beže sa mesta bitke zaboravljajući pri tom Švejka, družina ima izvor informacija. Samo su u problemu kako stići do željene lokacije, ali pomoć neočekivano stiže od ms Gotje, jer savezi se menjaju. Tu je i još jedan francuski agent, Žil Vern, koji im nudi mogućnost putovanja na veoma drugačiji način, pri tom sve pripisujući Tesli.

Dok Jozef maltretira Koštanu, Old se buni, jer ipak je on častan čovek i traži objašnjenje za sve. Tu su se, objašnjavajući, autori poigrali sa jednim našim filmom. Uglavnom, svrha cele akcije je stvaranje osvajačke vojske.

Upad u neprijateljsku bazu je bučan smeo poduhvat, dešavaju se izdaje i žrtve gde to ne biste očekivali, kao i uništenje baze. Na kraju, naši junaci su, zadovoljni što su sprečili rat, opet u svojoj kafani, do sledeće avanture.

druzina-dardaneli-pavle-zelic-dragan-paunovic2Zločin na svetskoj izložbi je druga epizoda serijala i počinje na svetskoj izložbi koju Pariz tad organizuje po peti put, a na kojoj će, između ostalog, biti predstavljen i Ajfelov toranj, zaostavština od prethodne izložbe, ali ovaj put potpuno gotov.

Pa ipak, uvodna scena je sa ulica Londona gde jedan monstrum čereči drugog spasavajući tako damu noći. Sa druge strane, u gradu svetlosti, Karađoz i Stanko uživaju uz tek pokoji apsint. Vronski ubeđuje Koštanu da uskoći u damske krpice zarad manjeg privlačenja pažnje budnih i motrečih očiju. Dvojac prijatelja je pripit a iz nevolje sa policijom ih izvlači Jovanče Micić veliki putnik, trgovac iz Jagodine sa tovarom avantura iza sebe, očigledno još jedan naš agent. U našem paviljonu, Micić odoleva Koštaninim vidnim čarima i otkriva im samo kuloarske priče da agenti svih službi nestaju netragom. Pošto im Katić ne otvara u dogovoreno vreme, provaljuju i vide ga vezanog. Ali to je zamka u kojoj gube Katića. Sledi jurnjava za grozomornim ubicom po ulicama Pariza i ispod njih. Usput im se pridružuje i Sava, a Jazavac se pokazuje kao vrlo koristan član družbe, jer samo zahvaljujući njemu uspevaju da prate ubicu kroz podzemlje Pariza.

Ubica se sreće sa ortakom i saznajemo da je to Fantom iz Opere., njegov ortak Rodin Romanović nezadovoljan njegovim učinkom ubija ga svojim omiljenim oružjem sekirom. Naši junaci odustaju od potere i vraćaju se šefovom telu, gde na videlo izbijaju razne nesuglasice i osećanja. Baš kada su emocije na vrhuncu, pojavljuje se Jovanče u društvu starog znanca družine, nesrećnog Švejka, koji ima neke informacije.

Sutradan, družina se ukrcava na Orijent Ekspres, vrlo drugačiji od onog za koji znamo. Koštana ima ideju da se u putu bolje upoznaju i slušamo priču svakog od njih, pa… skoro svakog. Neke su suviše neverovatne i za naše uši. U Beču se ukrcava lik po imenu Gregor Samsa, koga dočekuje sekiraš iz pariskog podzemlja i razgovaraju o likvidaciji naših agenata. Ali tu je i Švejk, tu sa šefom koji je nekako ostao živ. Nekako. Zabavićete se scenom u kojoj Koštana na vrhuncu strasti vidi nešto na prozoru i usklikne.

Sledeća stanica je Istanbul i potpuno novi izgled naših junaka. Naši junaci su napadnuti, ali sasvim spremni na borbu uzvraćaju žestoko. No, neprijatelj je moćniji nego što su mislili. Dok je borba u punom jeku, vidimo kadar čoveka sa specifičnim prstenom kako aktivira bombu. Naši heroji, potučeni i prebijeni su na okupu, čini se svi još živi. Idući kadrovi donose razgovor Rodina Romanovića sa šefovima, iz kog možemo zaključiti da je raspisana sezona lova na družinu i da najveće avanture i iskušenja tek slede u nekoj narednoj epizodi. To nije sve. I stari znanci žele osvetu i da izmire račune. Mnoga uzbuđenja nas čekaju, a ne sumnjam, i mnogi likovi iz raznih dela i priča.

Na manje od sto stranica dve epizode Družine Dardaneli videli smo likove iz srpskih, čeških, ruskih, francuskih, a i ostalih klasika svetske književnosti. Ali to je stvarno tek površinski i letimičan pogled na delo – ne, pogrešan izraz – na remek-delo domaćeg stripa. Alternativna Evropa sa svim onim što je moglo biti, ali samo slučajem nije. Scenarista vrlo dobro poznaje književnost i istoriju, te nas sa lakoćom uverava u to da su priče i legende stvarne bar na tih sat, dva dok čitamo strip. Crtač je majstor sa savršenim prelazima sa mračnog na svetlo, malo neobičan stil, ali ja mu ne bih našao zamerku.

Osnovna mana stripa je što je pretenciozan i nastoji konstantno da bude pametniji od čitaoca. To malo dovodi do prenatrpanosti, barem za one kojima nije teško da prepoznaju sve likove i koji malo više razumeju pozadinu istih. Ipak, može se ovo čitati i bez predznanja, autori su se pobrinuli da to bude pitka fantazi-horor avantura i za one kojih uvek ima, to jest ne-baš-obožavaoce knjige.

Ostaje mi samo da čestitam autorima, koji bi se, da ovo nije tekst o njihovom stripu, našli još u uvodu. Pomenuše negde da su se ugledali na Ligu izuzetnih džentlmena, Alana Mura i Kevina O’Nila, ali moja skromna procena je da su barem ravnopravni uzorima.

Srpski strip je ovim dobio ne samo veliki serijal, već i autore ravne onim svetskim i zato ljudi čitajte svetsko, a naše.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *