Himera, biće koje ne postoji. Ali kada su je ljudi, ipak, zamislili, dodelili su joj glavu lava, zmiju umesto repa, zadnje noge zmajske, a trup koze. Često se himerom naziva neskladan sklop, jer čak je i frankenštajnovo čudovište kvrgavo, ali funkconalna celina.
Prikladan naslov za igru koja je smeštena u povečerje oslobodilačkog rata u kome ste bili u ulozi Komandanta (Commander) u igri XCOM 2: Rat odabranih. Čak i posle pet godina od poraza Drevnih (Elders), do mira je teško doći. Na Zemlji su ostali brojni vanzemaljci, a tu su i hibridi koji traže svoje mesto pod suncem. U tom smislu, naselje nazvano Grad 31 (City 31) predstavlja eksperiment u kome sve rase žive zajedno.
S obzirom na to da je XCOM bio paravojna formacija, osnovali su Agenciju za popravke (Reclamation Agency) koja bi trebalo da pomogne lokalnim zajednicama (i njihovim policijskim snagama) da uspostave miliciju, jedinice koje bi živele u gradovima u kojima operišu. Naravno, tu počinje drama. Baš u trenutku kada u Grad 31 stiže Odred Himera, kao probna jedinica milicije, izbija talačka kriza u gradskoj većnici. I pored uspešne akcije Odreda, gradonačelnicu ipak ubijaju nepoznati teroristi.
Iz cele ove priče slede veoma lepo skrojena pravila igre. Naime, kao predvodnik odreda vaš zadatak biće da od jedanaest ponuđenih izaberete osam agenata koji će služiti kao specijalci, istražitelji i pomoćno osoblje u jedinici koja se trudi da nađe ubice gradonačelnice, podrži policiju i umiri rastuće tenzije u gradu.
Agenti su ljudi, klonovi-hibridi, muton, sektoid i guja. Ono što je važnije, njihove uloge su raznovrsne. Verdž i Šelter su psionici, ali dok je jedan pogodniji za sputavanje protivnika (crowd control), drugi je bolji u potpomaganju saveznika (buffer). Premda tim nema snajperistu, onaj revolveraš iz XCOM-a 2 pojavljuje se u liku Blublada. Dakle, neke sposobnosti su preuzete iz prethodnih igara ovog serijala, neke su prebačene iz neprijateljskog tabora (npr. Tork je guja koja može da davi protivnike, a videćete i sami nije baš prijateljski nastrojena prema XCOM-u).
Drugi važan deo pravila, a koji proističe iz uvodne priče, jeste način na koji se upravlja misijama. Naime, pojedini zadaci proističu iz istrage koja teče nad jednom od tri osumnjičene organizacije. Određene misije ne podrazumevaju borbu, već samo pomeraju potez za jedan dan. No, ima i onih koje su deo kriminalnih aktivnosti koje ugrožavaju mir i bezbednost, a koje policija ne može sama da reši. Ukoliko igrač hitro i vešto upravlja krizom, grad će ostati srazmerno miran. Ako se, pak, situacija otme kontroli, najčešće stoga što igrač mora da preskoči potez, onda izbijaju neredi, što uzrokuje hitne misije, te vodi ka opštoj anarhiji. Razume se, ako je ceo grad u plamenu ustanka, Odred Himera biće rasformiran.
Pomenuo sam preskakanje poteza. Da bi odred mogao da prihvati misiju, neophodno je da ima četiri slobodna člana. Kako je spisak agenata veoma ograničen, borci ne mogu da poginu, ali ukoliko se dogodi da tokom terenske akcije (tactical mission) agent iskrvari (bleeding out), po povratku u bazu čeka ga povreda. Svaka povreda ozbiljno umanjuje borbenu efektivnost agenta, tako što mu smanjuje pokretljivost, preciznost, hrabrost, itd. Ukoliko se povrede nagomilaju, nećete želeti da u borbu šaljete osakaćen odred. Povrede se leče u rehabilitacionom centru koji takođe otključava nove sposobnosti boraca.
U bazi možete da uposlite agente i tako što pripomažu u otključavanju novih tehnologija, koje zapravo donose novu opremu. Agenti mogu da pomažu policiji tako što sprovode tajne operacije koje donose resurse ili smanjuju nerede u gradu ili pojedinim gradskim kvartovima.
Kad dođe vreme za akciju, tim se sastoji od četiri člana. Svaki član ima primarno oružje, sa najviše dva dodatka, oklop, sa jednim dodatkom, opremu za prodor (jedan predmet), te 1-3 dodatne alatke, od kojih samo jedna može biti granata.
Akcija je ponešto različita od prethodnih igara iz ovog serijala. Najpre se, naime, odabira način prodora. Zavisi od mape i vrste misije, borci mogu da se ubacuju jednostavnim otvaranjem vrata, ali i hakovanjem kodiranih vrata, razvaljivanjem zidova, spuštanjem niz uže ili šunjanjem kroz ventilacione otvore. Svaka tačka prodora ima svoja mikro-pravila, pa je korisno imati alate koji su neophodni za upotrebu dodatnih tačaka. Posle ulaska, agenti imaju mogućnost da iznenade protivnike, eliminišu ih ili ubace razne vrste granta. Tek zatim ide bitka. Umesto da prvo igraju svi agenti, pa potom svi protivnici, potezi se smenjuju naizmenično.
Ova promena donosi veoma zanimljive probleme i nove taktičke zagonetke, ali i niz pravila koja omogućuju agentima da se smenjuju na spisku inicijative, da dobijaju dodatne akcije i tome slično. Premda su borbe brzog ritma, u suštini nisu naročito opasne. Dok vam je u igrama XCOM i XCOM 2 bio neophodan terenski lekar, ovde je koristan ali nije neophodan. Ukoliko misija zahteva nekoliko uzastopnih bitaka, a izgubili ste saborca, na njihovo mesto uskaču roboti koji, naravno, nisu mnogo dobri, ali vremenom mogu postati pristojna zamena.
Najzabavniji element igre jeste priča i način na koji saborci razmenjuju pošalice. Svaki lik je pomalo ćaknut. Dobro su napisani, dijalozi ističu karakter agenata. Terminal govori slengom mladih, pa zvuči gotovo kao omladinka, Aksiom je brutalan, Tork je otrovna, baš kao što biste to i očekivali od jednog mutona, odnosno guje. Pisanje nije maestralno, ali jeste zabavno i što je (meni) najvažnije, lepo je ukrojeno u pravila igre.
U tom smislu, igra zaista zavređuje deset dolara, koliko je veoma dugo koštala na popustu, ali kada se vrati na dvadeset, nisam siguran da će opravdati cenu. Vidi se da je na igri radio nekakav tim podmlatka studija Firaxis. Kvalitet produkcije ševrda, igra je prilično kratka i ne obećava previše u smislu ponovnog igranja. Budući da je izdavač već objavio da neće biti dodataka, dvadeset dolara je previše za nešto što, istina deluje ljupko, ali zapravo nije XCOM 3.
About Author
