5 istaknutih ženskih likova fantastike

Srećan 8. mart. Pa, ne. Kako da vam kažem, ne zanima me šta mislite o ovom prazniku. Da, slažem se da žene treba slaviti i kad nije Osmi mart, ali ‘ajd da na ovaj dan pozdravimo pet fantastičnih žena koje su obeležile filmove, knjige, stripove, igre koje volimo. Možda kao uzore, možda kao sjajne likove, kako god hoćete.

Velečasna Majka Gajus Helen Mohajam

„Stavi desnu ruku u kutiju!”

U svetlu pobune publike da novom filmu Dina nedostaju, citiram „snažni ženski likovi”, želeo bih da se osvrnem na Velečasnu mati, predvodncu galerije „snažnih ženskih likova” – šta god to za koga značilo.

Prvi put se pojavljuje u romanu „Dina”, a zatim u nastavku „Mesija Dine”, da bi u romanu „Preludijum za Dinu” (Prelude to Dune), Brajana Herberta i Kevina J. Andersona (opet, šta god ko mislio o njihovom… poduhvatu) ponela glavnu ulogu.

Mnoge kulture prepoznaju različite stadijume u životnom razvoju žene, poredeći ih sa mesečevim menama. A gotovo sve kulture se sa strahopoštovanjem odnose spram arhetipa mudre starice, bezmalo po pravilu im nadevajući epitete opasnosti, veštičluka. Majka Mohajam je upravo ta staramajka veštica, careva savetnica, carski Istinozborac, slobodno možemo reći najmoćnija žena u univerzumu (Dine).

Sara Konor

„Ne postoji sudbina, osim one koju stvorimo.”

Ženski likovi često su veoma trapavo napisani, uglavnom stoga što muški autori osvetle jednu njihovu dimenziju. Razvoj i promena ženskih likova posebna je vrsta izazova, a jedan od najsvetlijih primera u tom smislu jeste – Sara Konor.

Sara se isprva pojavljuje kao dama u nevolji u filmu „Terminator”, ali vrlo brzo raste u prekaljenu ratnicu, majku lavicu, zatim mentorku koja sprema svog potomka za veliku ulogu. Pojavljuje se u svim filmovima i serijama iz franšize „Terminator”, a njenu ulogu predstavljaju odreda fantastične dame, Linda Hamilton, Lena Hedli, Lesli Hamilton…

Njen lik je složen, baš zbog promena koje joj se dešavaju. U njoj se prepliću ženski arhetipovi majke koja žrtvuje sve za svoje dete, lude žene (ona je i heroina, ali i antiheroj, paranoik s razlogom), tvrdoglave žene koja čvrsto grabi svoju sudbinu.

Čudesna Žena

„Borba te ne čini herojem.”

Čudesna žena je nastala u čudesnim okolnostima, iz pera psihologa Viljema Marstona i trija u kome su bile i Marstonova žena Elizabet, kao i njihova zajednička životna saputnica Oliva Birn koja se navodi kao neposredno nadahnuće za ovu superheroinu. Dijana Prins, Čudesna Žena, takođe svoje izvorište ima u ranim feministkinjama, a posebno u liku Margaret Sanger koja se borila za prava žena iz oblasti tela, seksualnosti i kontrole rađanja.

Čudesna Žena se pojavljuje prvi put priči „Pojava Čudesne Žene” iz osmog izdanja stripovskog magazina „All Star Comics” 1941. godine. Od tada je glavni lik u stripovima izdavača DC Comics, ali kao njihova zvezda prikazivana je i u TV serijama, na filmu, u knjigama i drugim medijima.

Čudesna Žena je zrela žena, predvodnica, ali i složena utoliko što se u njoj prepliću i teme seksualne dominacije i pacifizma, pa je i feministička i ikona LGBT pokreta, ali i seks bomba bez tipičnog fetišiziranja. Često osporavana zbog svega što predstavlja, upravo dokazujući koliko je neophodna i dečacima i devojčicama.

Katnis Everdin

„Mora da je to neki vrlo krhak sistem kad može da ga sruši samo nekoliko bobica.”

Katnis je neobičan lik, ponajpre po tome što uprkos tome što je roman iz koga dolazi veoma loše napisan, sama vrlo složen lik koji je kasnije izrastao izdigavši se iznad spisateljičine zamisli.

Pojavila se prvi put u knjizi „Igre gladi” autorke Suzan Kolins, a kasnije ju je maestralno odigrala Dženifer Lorens u ekranizaciji. Spisateljica je u ranom detinjstvu čitala o običaju žrtvovanja mladića i devojaka Minotauru, pa je Katnis uobličena kao futuristički Tezej.

Ona je sve samo ne slatka omladinka. Zahtevna je, otrovna, promenjivog raspoloženja i naredbodavnog stava, hladna i proračunata, snalažljiva i praktična. Ali ipak je drag lik baš zato što kao i mnoge devojke, a nasuprot Beli Svon iz serijala „Sumrak” sa kojom je ponekad porede, traga za sobom, otkriva svoja osećanja i menja se kako se njen svet pretumbava iz položaja sirotice u situaciju gladijatorke, da bi na posletku postala gerilac i aktivistkinja.

Njena najveća vrednost kao ženskog junaka jeste ponajpre u tome što pokazuje da može da postoji heroina koja ima ljubavne nedoumice, ali nije pasivna, baš kao što nije ni opsednuta momcima. Katnis najpre otkriva sebe, a zatim bira partnera, nasuprot mnogim likovima njenog doba koje pisci bacaju na talase sudbine koju im kroje muškarci.

Eli Vilijems

„Do kraja svemira i nazad. Izdrži i preživi.”

Došli smo i do arhetipa devojčice. I to junakinje serije računarskih igara „Poslednji od nas” (The Last of Us). Za razliku od drugih devojčica u igrama, koje obično predstavljaju demone, jeziva bića i uopšte služe kao element horora ili pak devojčica koje su sporedni likovi, smetala, neko o kome glavni junak mora da se brine, Eli je sasvim drugačija.

Pojavljuje se prvi put u igri „Poslednji od nas”, kako u prvom i drugom delu tako i u priči koja im prethodi, tako i u stripovskoj adaptaciji „Američki snovi” (The Last of Us: American Dreams). Odrasla je usled apokalipse i kao jedninu inficiranu koja je imuna na infekciju, glavni junak dobija zadatak da je prošvercuje pobunjenicima. U serijalu igara od deuterogoniste postaje protagonista. Izgled joj je isprva zasnovan na glumcu Eliotu Pejdžu (tada još glumici Eli Pejdž), ali je zbog sličnosti sa njim, kao i likom iz druge računarske igre kasnije promenjen.

Eli je odrasla u surovom okruženju, prerano dozrela, ali ipak devojčica opsednuta svime što je prikladno njenom uzrastu (13 u stripu, 14 u prvoj igri) – muzikom, stripovima i pop kulturom sveta koga više nema. No, ona nije nevinašce niti teret na plećima igrača. Jaka je i slaba, dovitljiva, impulsivna i naivna, nežna i gruba istovremeno. Traume su ostavile žestoke posledice na nju, ali do kraja serijala odrasta u sjajnu mladu damu.

A Ripli, Lilu, Mandalorijanka, Lara Kroft, Kapetanica Marvel?

Naravno, hvala bogu da je pop-kultura prepuna divnih i različitih ženskih likova. Ipak, odlučio sam se za ovih pet, kao što ste videli ponajpre zbog toga što svaka predstavlja važan ženski arhetip, od staramajke do devojčice pokazujući nam koliko ženski likovi mogu biti složeni, vanserijski. Štaviše, nadam se da će mladi autori i autorke shvatiti ovo lično i kao zahtev da svoje ženske likove grade onako baš kao što žene i jesu – složene, delikatne i nadasve – fantastične.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.