ŽANR: naučna fantastika/borbeni seinen/sajberpank/postapokalipsa/akcija
ORIGINALNI NAZIV: 銃夢, Ganmu, Gunnm
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
MANGAKA: Jukito Kiširo
PREVODITELJKA: Nevena Komadina
ZEMLJA: Japan
GODINA IZDAVANJA: 1990-1995.
OCENA: 
Ono što je donela Čarobna knjiga sa edicijom Manga je uvid u potpuno novi svet. Filozofsko i životno ustrojstvo Dalekog istoka predstavljeno kroz table unutar tankobona. Da bismo vam predočili koliko to samom izdavaču znači, moramo spomenuti novogodišnju Stripomaniju kojoj su dali naziv i Mangomanija, što i te kako ima smisla kada se uzme u obzir količina započetih serijala, njihova redovnost i popularnost u konstantnoj ekspanziji.
Nije u potpunosti jasan niti određen činilac koji u ovoj meri utiče na porast popularnosti (postaje gotovo sinonim za strip uopšte) japanskog stripa u našoj zemlji. Već smo pisali o ovome, ali svaki fenomenološki slučaj ima više uglova za razmatranje. Jedan od uglova je nažalost vrlo prizeman, to jest ekonomski momenat u celom momentumu. Mange su svima cenom dostupne, sa obzirom na to da su na tržištu dostupna tek dva-tri luksuzna toma i sve se svodi na takoreći tankobonska ‘kiosk’ izdanja. Verovatno je taj put i najbolji, jer mlađa publika može ovo sebi da priuši, a to je jedan od važnih ciljeva svakog izdavača, osvojiti publiku budućnosti. Iako zdravorazumski razmatramo tezu da su knjige i stripovi postali ozbiljan luksuz, u podsvesti se nadamo da je mnogo buke ni oko čega, te da je fama oko mangi zato što obiluju specifičnom stilizacijom, dinamičnog su kadriranja sa kratkim ili čak povremeno odsutnim dijalozima, odnosno, u neku ruku korespondiraju sa današnjicom, pogađaju tempom u živac način života mlađe populacije. Naravno, i tematike su poprilično usklađene sa stilom i doprinose da mange budu istinski namesnici
stripskog sveta. Ne iznosimo ovo kao tvrdnju, već kao suvu činjenicu. Naime, postoje još francuske manfre, korejske manhve i kineske manhue, nastale, naravno, po ugledu na mange i svi skupa nemaju ni upola toliku produktivnost i zastupljenost širom šara planete Zemlje, možda i dalje.
Jukito Kiširo – mangaka poznat po delima: 灰者, Haisha, 水中騎士, Akua Naito, 霧界, Mukai, kao i po još tri serijala o Aliti.
Nekako smo se navikli na mrgodnog kontrolora, a već je zamenjen nesnađenom kontrolorkom. Alita u jurnjavi za arhizlikovcem Novom doživljava unutrašnje preobraženje. U okolnostima konstantne borbe, maršira plejada likova, koji često uopšte nisu ono za šta se predstavljaju. Od starih znanaca, pa do potpuno novih učesnika drame. Na prvu loptu neke će i zavoleti, jer šta je junakinja bez slomljenog srca, makar bilo i mehaničko. Cela ujdurma je vodi preko teških eksplozivnih borbi, do oltara, da bi na kraju završila u potpunoj neizvesnosti.
Ovaj tankobon je ponajviše vojna fantastika, čime se povećava broj upotrebljenih podžanrova naučne fantastike. Autor uspeva održati priču autentičnom i zanimljivom, umešan je to mu se mora priznati. No, ovaj deo ima svojih problema. Premda je u pitanju dugogodišnji serijal koji mi čitamo namah. Ipak, brzina je prerano ubačena u petu. Pa tako Kiširo ponesen time pravi grešku koja je veliko NE u književnosti i stripu. Naima, opet uvodi nove bitne likove, za razliku od prethodne sveske ovde se čini da mu je priča iznudila rešenje. Prekasno uvedeni protagonisti imaju problem konekcije sa čitaocima, jer su zapravo kulisa pripovesti, a ne likovi. Dešava se to autorima češće nego što mislite, ako ne paze u dovoljnoj meri, priča ode svojim putem, ma koliko bio u pojedinim slučajevima nelogičan. Preostala su još dva tankobona i Kiširo je verovatno dobrano popravio stvari u njima sa obzirom na status serijala, pa mi imamo sreće što je ta budućnost tek pred nama.
Znamo da ste više-manje svi pomislili, kako biste oženili Alitu, bez obzira na pol. Sada dok je u venčanici imate šansu – pa barem ćete vi izustiti DA i vezati se za sedmi tankobon. Ne žalite novac za dijamant, samo jednom u životu zaklinjete Aliti na večnu vernost.