ŽANR: naučna fantastika / distopija
ORIGINALNI NAZIV: Gogol’s Disco
IZDAVAČ ZA REGION: Hangar 7
AUTOR: Pavo Matsin
ZEMLJA: Estonija
PREVODITELJKA: Snježana Husić
GODINA IZDAVANJA: 2015.
OCENA: 
Veoma mali broj izdavača u regionu se bavi isključivo spekulativnom fikcijom, a Hangar 7 je jedini koji to radi kao profitna firma. To ne znači da njihov rad nije posledica ljubavi prema žanru, naprotiv, samo je emocija evoluirala u posao. Donekle je to vrlo hrabar potez, jer nasuprot mišljenju da su čitaoci fantastike verna publika, avaj, oni su ponekad samo neutemeljeno zahtevna grupacija. Stoga je jako teško izdavačima koji se opredele da se uokvire u fantastiku da opstanu na sceni duže vreme ukoliko sve čine legalnim putem. Sve košta – od prava do dizajna, neobjašnjivo mali delić zarade ide izdavačima na našem malom tržištu. To je jedan od razloga što je trenutno zamrznuta edicija u kojoj su objavljivana dela domaćih autora. Jednostavno, domaći autori ne mogu povratiti uloženo, nije toliko ni do kvaliteta, nego konzument diktira koja se roba proizvodi za tržište. Tako je kako je, ne vredi tugovati, kupac koji bira između domaćeg i stranog autora uvek će izabrati potonjeg. Takvo stanje jako brzo može dovesti do štancanja jednog te istog štiva, jer da stvar bude teža, čitaoci su navikli na prevode anglosaksonskih pisaca i potražnja je uvek stotinjak istih imena koja se vrte u krug. Tako da su rizični prevodi sa jezika koji nije engleski. No, upravo u to se upustio Hangar 7 u saradnji sa Kreativnom Evropom – u proteklom periodu je objavio niz dela evropskih književnika. Što je hvale vredno, jer zapitajte se koliko znate žanrovskih literalnih magova sa starog kontinenta.
Možemo ustvrditi, čak i veći poznavaoci bi se zadržali na imenima koja svi znamo. Kao što su na primer Murkok, Tolkin, Vels, Sapkovski, Lem i braća Strugacki. Iako, kad bismo bili strožiji Englesku i Rusiju uopšte ne bi trebalo uključiti u taj popis, uprkos tome što teritorijalno pripadaju Evropi oni su svet za sebe. To nije zato što ostatak kontinenta nema dobrih megdandžija ili pera za mačevanje, problem je najviše upravo u neisplativosti objavljivanja tih knjiga. Čak i pomenute bi bilo teško suprotstaviti američkim autorima da spletom raznih okolnosti nisu ušli u začarani kružok zvani fantastični mejnstrim. Stvari tek odnedavno idu nabolje za kontinentalne stvaraoce i treba tom putu dati podstrek i krila. Budućnost nije u iscrpljenim nalazištima, da se tako izrazimo, treba početi kopati i ispirati tamo gde do sada nismo kročili.
Pavo Matsin – estonski književni kritičar i eksperimentalni pisac. Njegova dela su: Doktor Švarc. Alhemija 12 poena i Plava garda, te poslednje Gogoljev Disko za koje je osvojio nagradu EU za književnost.
Pripovest se dešava u malom estonskom provincijskom gradiću koji je već neko vreme pod patronatom Carske Rusije. Distopijska postavka romana nije u potpunosti takva, poseduje sve odlike sajberpanka samo joj nedostaju mašine i nauka iz budućnosti. Naime, likovi u priči su jadne bedne efemernosti, talog ljudskog postojanja, pioni priče. No, zavolećete njihove snove prepune apsurda i fantastike, iliti način na koji postaju junaci, a sve se pojačava sa pojavljivanjem živomrtvog mesijanskog pisca Gogolja. Da li je snoviđenje ili Čekina podvala, saznajte čitanjem. U stvari, moraćete više puta da čitate, sve je ostavljeno vašem promišljanju i rezonovanju.
Stilski i narativno ova knjiga je nasleđe ruskih klasika, posebno Gogolja, izuzetan uticaj zaista. Sa druge strane, junaci apsolutno pripadaju kasnijoj eri, i autorima poput Džozefa Škvoreckog, Zvonimira Majdaka, Milana Oklopdžića i Čarlsa Bukovskog koji uzdižu muziku na religijski pijedestal kroz reči onih što se nikad uzdići neće, sa odsustvom vulgarizama koje pobrojani darežljivo koriste. Burleska tragikomičnosti, onih predodređenih da ne uspeju, kojima se nada javlja u nizu sekvenci apsurdističke fantastike. Jedini problem priče može biti što ne daje odgovore na zašto i kako, sve ostavljajući čitaocima na promišljanje i zaključke. Prevod je na trenutke brilijantno prilagođen duhu naših jezika. Naklon dami koja je uradila više nego dobar posao i nadamo se još mnogobrojnim njenim prevodima.
Ukoliko želite upoznati Gogolja otiđite do Inverzije, portala Hangara 7, i poručite primerak. Pošto nam je poznat problem i neprolazna boljka svih ljubitelja pisane reči kada je u pitanju kupovina u ’regionskom inostranstvu’, a to je visoka cena poštarine. Savetujemo da se odvezete na jedan od festivala fantastike iliti konova u Hrvatsku i napunite gepek. Ili pak, izrazite interesovanje u komentarima i ukoliko zanimanje bude dovoljno veliko možda vas iznenadimo. Do tada, đuskajte uz Gogoljev disko.