Autostopom do bioskopa

Počeo je decembar, mesec Odmetnika-1, hteli mi to ili ne. Karte su u prodaji i film ćemo moći da vidimo od 15.12. U međuvremenu nam je stigao kritički hvaljen intelektualni SF Dolazak, dok za one kojima je fantastično zanimljivije od naučnog od četvrtka stižu Podzemlje: Krvavi ratovi, i animacija Hauard Lavkraft i zaleđeno kraljevstvo. Ljubitelji horora će od sredine decembra moći da gledaju i Oličenje zla.

Ko preživi, ili izbegne krađu planova za Zvezdu smrti, a nije kivan na adaptaciju kompjuterske igre Assassin’s Creed, krajem meseca može da pogleda još jedan zanimljiv SF naslov, Putnici.

Prethodna nedelja je bila malo oskudnija sa vestima, ali za vas ipak imamo sledeće zanimljivosti.

Dama u žiži dešavanja

sedam-minuta-posle-ponociMožda je za vas Džin Erso, možda je Siena Bruks ili Konorova mama, ali Felisiti Džouns je ove jeseni u medijskoj žiži. Dobrim delom to je zato što nam za koju nedelju stiže još jedan film iz sveta Zvezdanih ratova – Odmetnik-1, za koji su karte puštene u prodaju – a Dizni je zaključio da Džouns treba da bude osoba koja će da bude na čelu promocije. Ali za glumicu je ovo jedan od tri filma u kojima će biti viđena ove jeseni i zime.

Tim povodom je portal Dedlajn razgovarao sa Felisiti Džouns, osvrćući se na tok njene skorašnje karijere, motivaciju iza odabira uloga i reditelja, i doživljaju rada na filmu. I dok su se u intervjuu dotakli Inferna, čije je vreme na bioskopskom repertoaru pri kraju, i Odmetnika-1 o kome svi i ovako pričaju, portal je stavio fokus na film Sedam minuta posle ponoći (A Monster Calls, koji se iz nekog razloga više ne nalazi među najavljenim filmovima kod nas), koji bi u naše bioskope trebalo da stigne sredinom januara.

U pitanju je drama sa elementima fantazije, u čijoj pozadini je mračna priča borbe sa rakom. Film je rađen po istoimenom romanu koji je počela Šivon Daud, a nakon njene smrti od pomenute bolesti kompletirao Patrik Nes. U filmu Felisiti Džouns glumi Lizi, majku povučenog dečaka Konora (Luis Mekdugal), koji pored problema sa vršnjacima u školi pokušava da internalizuje svoje shvatanje mamine bolesti, koju vidi kroz čudovište. A onda se čudovište zaista pojavljuje i pomaže mu da se suoči sa neminovnom stvarnošću.

Film će u Americi početi da se daje nedelju dana nakon izlaska Odmetnika-1, pa je interesantno videti kako će gluma Felisiti Džouns u jednom uticati na drugi. Glumica je u intervjuu navela kako ju je izvorna knjiga emotivno jako dotakla, a da je reditelj Huan Antonio Bajona gledao da taj emotivni element priče preslika na bioskopsko platno.

Film je već krenuo sa prikazivanjem u Španiji i još nekoliko evropskih zemalja, i za sada ima pristojne ocene na IMDb (7,6) i Metacritic (76) portalima, kako od publike tako i od samih kritičara. Džouns je svakako zadovoljna sa svojom ulogom, koju je temeljno istražila razgovarajući sa ljudima koji su se borili i izborili sa rakom.

Ostaje pitanje kao će Džouns biti prihvaćena sa Odmetnikom-1, gde je njen odabir naišao na kritike, što zbog utiska koji je ostavila sa prvobitnim trejlerom, što zbog toga što je još jedna u dugom nizu brineta u franšizi Zvezdani ratovi.

Kako Džouns kaže, našla se u liku, a na pitanje da li možemo da se nadamo dodatnim filmskim pričama sa Džin Erso, samo je dala enigmatičan odgovor „videćemo“. Možda nam poslednji objavljeni segment iz filma (gore), prikazan u sklopu skorašnje Tviter promocije, bolje ukazuje na kvalitet njene glume.

Hronike o kraljoubici

hronike-o-kraljoubiciČovek malo nadgleda dizajn zvuka na trijumfalnom povratku Zvezdanih ratova u bioskop, napravi hit mjuzikl za Brodvej, i razvali blagajnu za Dan zahvalnosti sa Diznijevom Vajanom, i odjednom je tražena faca u Holivudu. Takva je sudbina Lin-Manuela Mirande, koji posle ređanja uspeha za uspehom dobija ključeve carstva koje je stvorio Patrik Rotfus.

Kako portal Dedlajn prenosi, Miranda će biti kreativni producent za filmsku franšizu i TV seriju rađenu po Rotfusovom serijalu Hronike o kraljoubici, a takođe će komponovati glavnu muzičku numeru za film i seriju, i pisati prateće pesme.

Patrik Rotfus takođe učestvuje u realizaciji celog projekta kao izvršni producent. Ideja je da knjige koje čine serijal budu adaptirane u filmove, dok će serija detaljnije razraditi širi svet knjiga. Miranda i Rotfus će takođe sarađivati na oblikovanju novih likova i priče za TV seriju.

Iza celog projekta stoji Lajonzgejt, a prvi najavljeni film će biti baziran na knjizi Ime vetra. Za scenario će biti zadužena Lindzi Bir, koja je deo tima scenarista koji treba da revitalizuju franšizu Transformersi (deo istog tima je i Kristina Hadson, kojoj je nedavno poveren scenario za solo Harli Kvin film).

Radnja knjiga prati junaka Kvouta, koji se predstavlja kao mačevalac, čarobnjak i muzičar (drugim rečima, fantazijski bard), što objašnjava odabir Lin-Manuela Mirande za ceo projekat, a njegovo poznavanje umetnosti scenskog pripovedanja bi trebalo da pomogne ekranizaciji Rotfusovih knjiga u kojima, pored motiva muzike imamo i pozorišne trupe.

Dodatnih detalja vezano za ceo projekat za sada nema, ali će svakako biti zanimljivo pratiti njihov razvoj. Lin-Manuel Miranda je trenutno osoba u usponu.

Svet klasičnog horora

mumijaU nedelju, 4. decembra, se očekuje pojavljivanje trejlera za film Mumija, koji u bioskope stiže početkom juna 2017. godine. Tim povodom se pojavo tizer za film (dole), koji nam je ponudio mrvicu priče koja nas čeka.

Film predstavlja Univerzalovo nastojanje da se vrati filmovima sa klasičnim čudovištima, a zvezde koje će da iznesu ovo ostvarenje su Tom Kruz, kao glavni junak Nik Morton, i Sofija Botel kao staroegipatska princeza Ahmanet. U filmu se pojavljuje i Rasel Krou, kao Doktor Henri Džekil.

Univerzal promoviše film uz slogan „Dobrodošli u novi svet bogova i čudovišta“, i planira da izgradi franšizu sa spodobama iz klasičnih horor priča i crno-belih holivudskih filmova. Svakako u budućnosti možemo da očekujemo pojavljivanje Rasela Kroa u filmu inspirisanom čuvenom novelom Roberta Luisa Stivensona, a Džoni Dep je kaparisan za H. Dž. Velsovog Nevidljivog čoveka (2018). Naslovi koji su takođe u igri su i Fantom iz opere i Stvorenje iz Crne lagune (1954).

Kako će tačno Univerzal da izgradi franšizu, ostaje da vidimo, ali sudeći po pojavljivanju Doktora Džekila u Mumiji, sasvim je moguća da će pokušati da izgrade svet u kome koegzistiraju inače nezavisni junaci, čudovišta i zlikovci.

Ono što je interesantno je da se lik Doktora Džekila pojavljuje u Foksovom filmu Liga izuzetnih džentlmena (2003), koji je baziran na istoimenoj stripovskoj seriji, a koja spaja protagoniste klasičnih dela viktorijanskog doba, poput Kapetana Nema, Mine Harker, Dorijana Greja, Toma Sojara i drugih.

Samu mumiju su kao čudovište oblikovali pisci poput Džejn Laudon (Mumija, 1827) i Artur Konan Dojl (Stavka br. 249, 1892), Doktor Džekil je nastao 1886, Nevidljivi čovek 1897, a Fantom iz opere 1909, što se sve približno poklapa sa viktorijanskim dobom.

Kako je Foks prošle godine najavio da planira ribut filma (i možda lansiranje franšize), izgleda da nam je na pomolu bioskopski rat između Univerzala i Foksa nalik onome koji već traje između Diznija (Marvel) i Braće Vorner (DC). Za sada ćemo da vidimo kako se Tom Kruz nosi sa duhovima prošlosti. Možda nađemo nešto da nam okupira pažnju bez da mora da obuče superherojski kostim.

Kineski Holivud

U poslednje vreme Kina figurira sve više u filmskoj industriji, a vodeći konglomerat na tom planu je Vanda grupacija. Ako obratimo pažnju na naslove koje njihova produkcijska kuća Ledženderi (Legendary) plasira, tipa Bitka za Pacifik (2013), Godzila (2014)  i Veliki zid (2016), videćemo da su to sve filmovi koji su po tematici i lokaciji dešavanja bliži istočno-azijskom tržištu nego anglo-američkom. Njihove poslednje najave, kada su filmovi u pitanju, podržavaju ovaj trend, sa vešću da će Rob Leterman režirati film baziran na popularnoj kompjuterskoj franšizi u Japanu, Pokemonima.

kineski-holivud

Međutim, drugim potezima, poput pribavljanja prava na Frank Herbertovu Dinu, afirmisanjem AMC bioskopskog lanca kao najvećeg na svetu, i kupovinom Dik Klark produkcijske kuće koja stoji iza mnogih specijalnih događaja, uključujući i nagrade Zlatni globus, ovaj kineski gigant izražava nesumnjivu nameru da dominira Holivudom.

Ovi poslednji potezi, pre svega širenje AMC lanca bioskopa i kupovina Dik Klark produkcije, su izazvali zabrinutost kod američkih političara, koji smatraju da kineska vlada koristi poteze svojih konglomerata da širi uticaj. Poslednji političar koji se oglasio po tom pitanju je vođa manjine u Senatu, Demokrata Čak Šumer, koji se nadovezao na slične stavove predstavnika Republikanaca i sveta filma. Problem leži u tome što Kina aktivno ograničava plasman američkih filmova na svoje tržište, dok kroz pravljenje i kofinansiranje filmova suptilno oblikuje javno mnjenje.

Marvel se već povio pred pritiskom Kine, sa eliminisanjem Mandarina kao zlikovca u trećem nastavku Gvozdenog čoveka (2013), Tonijem Starkom koji sada koristi kineske mobilne telefone, i Drevnim u Doktoru Streindžu koji nije Azijat već androgena belkinja, suprotno izvornom materijalu za film. Sam Kapetan Amerika: Građanski rat, najuspešniji ovogodišnji film, je samo na kineskom tržištu praktično uzeo četvrtinu od $745,22 miliona koje je zaradio van Amerika.

Kineski uticaj se vidi i u drugim filmovima, poput Marsovca (2015), gde je astronaut Mark Votni spašen zahvaljujući Kinezima, a za uzvrat Met Dejmon može da brani Kineski zid od najezde čudovišta u Velikom zidu.

U kojoj meri je nastup kineskih kompanija na američkom tržištu paravan za sprovođenje politike njihove vlade nije tema sa kojom se ova kolumna bavi. Ono što je izvesno je da se svet predstavljen okom holivudskih kamera menja u odnosu na ono što nam je američka filmska industrija decenijama servirala. Kao što hladnoratovski vic kaže, kada američki i ruski predsednici izađu pred Boga saznaće da nisu ni izgubili ni pobedili, već da svi pričaju kineski.

Uspeh van mejnstrima

dolazakVećina naslova koji nam stižu su mahom filmovi iza kojih stoje velike filmske kuće, dežurni krivci Dizni, Braća Vorner, Univerzal, Paramaunt i Foks. Međutim, u skorije vreme smo imali uspešne naslove nezavisnih kompanija.

Prošle godine nam je malo promovisan A24 servirao Eks Mašinu, dok nam ove godine Laps 21 nudi Dolazak. Oba filma su iz SF žanra, oba filma ne pretenduju na to da uspostave filmsku franšizu, i oba filma su se nametnula Američkoj filmskoj akademiji za Oskara.

Laps 21 trenutno kupi lovorike za svoj film, za koji se scenarista Erik Heiserer prvobitno namučio da nađe sponzore za svoju ideju. Inspirisan kratkom pričom iz Ted Ćiangove zbirke Priče tvog života, Heiserer je prvo morao da se afirmiše kao kvalitetan scenarista, koji je do tada bio poznat samo po horor filmovima, poput Stvora (2011), Poslednje ekskurzije 5 (2011) i Kada se ugase svetla (2016).

Tek sa filmom Sati (Hours) iz 2013, koji je i režirao, je mogao da nudi svoje scenarije van horor žanra. Pa opet mu je bila potrebna podrška nezavisne kuće kakva je Laps 21, da bi njegova ideja videla svetlost dana. Kako je u intervjuu za portal Dedlajn objasnio, u pisanju scenarija je morao oprezno da balansira između emotivnih i intelektualnih elemenata priče. Da je bilo kome posvetio manje vremena, ostao bi neshvaćen, a da je posvetio više, ostavio bi utisak da pametuje.

Kao nagradu za prihvaćeni rizik, Laps 21 su sa filmom pokupili silne nominacije na raznim festiivalima, a očekuje se i da budu u igri na predstojećoj dodeli Oskara. U međuvremenu je A24 posle svog oskarovca (tačnije svojih, pošto je pored Eks Mašine nagradu kupio i njihov film Soba iz 2015) odlučio da sam razvije i napravi film. Rezultat je bilo još jedno kritički hvaljeno ostvarenje, Mesečina (Moonlight), drama koja na Metacritic ima ocenu 99, i 8,7 na IMDb, a sam film je takođe u razmatranju za Oskara.

U moru velikih filmskih kuća koje nam serviraju filmove po proverenoj formuli, lepo je videti da postoje i manji igrači koji povremeno mogu da nam pruže drugačija filmska iskustva.

Malo o superherojima

Sa predstojećim praznicima, zahuktavanjem sezone Oskara i fiksiranim zvučnim filmovima za decembar, manje mesta je dato superherojkim filmovima i tu ima malo novina koje bi mogle da se uobliče u neku širu vest.

Diznijev fokus je na Odmetniku-1, tako da se o predstojećim Marvel filmovima minimalno priča. Izuzetak je Spajdermen (2017), gde se novine uglavnom vrte oko nagađanja ko bi mogli da budu negativci u njegovim nastavcima. Ista priča se provlači i za nastavak Doktora Streindža. Jedino što se očekuje jeste da sa izlaskom novog filma iz franšize Zvezdani ratovi dobijemo trejlere za pomenutog Spajdermena, kao i za treći Torov film (2017).

Braća Vorner i DC u međuvremenu drže karte uz sebe, sa jedinom vešću da će Akvamen, koji je prvobitno bio stavljen za jun 2018. godine, definitivno izaći 5. oktobra te godine. Za ostale filmove se ništa ne priča, a što se Betmena tiče, samo se zna da je Ben Aflekov film Živeti noću (Live by Night) deo oskarovskih priča. Tako da je sa Betmenom verovatno sve pod kontrolom.

Foks u međuvremenu, uz određena nedavna pomeranja rasporeda izlaska svojih filmova, takođe ne odaje ništa. Dedpul 2 je obezbedio svog reditelja i cilja 2. mart 2018. godine za izlazak, dok će skoro tačno godinu dana ranije, 3. marta, Logan obeležiti kraj franšize Iks ljudi.

Za sada imamo dovoljno zanimljivosti u svetu klasične naučne fantastike, fantazije i horora da bi nam ova superherojska bioskopska tišina smetala. Ali verujemo da će se sve ponovo zahuktati kada se završi sa hvalospevima (ili osipanjem drvlja i kamenja) za junake iz udaljene galaksije.

Do tada, uživajte u vašim fantastičnim svetovima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *