Autostopom do bioskopa

Približava se sredina novembra i sa njom nam se približava novi film iz čudesnog sveta Džoan Rouling – Fantastične zveri i gde ih naći, koji će biti u bioskopima od četvrtka, pa ćemo moći da vidimo kako se magija ovog filma nosi sa magijom Doktora Streindža. Tu su još i Trolovi, da pruže magiju mlađim gledaocima, a krajem meseca nas očekuje novo Diznijevo ostvarenje, Vajana.

Vredi napomenuti i da se Cineplexx lanac bioskopa proširio sa otvaranjem bioskopa u Nišu. A od ostalih prošlonedeljnih vesti i zanimljivosti vam izdvajamo sledeće:

Festival filma naučne fantastike u Trstu

ffnf-trstKada je film u pitanju, naviknuti smo da holivudska industrija dominira svakom pričom, a u kontekstu fantastike da to budu superherojske franšize, uglavnom iz ušate kuće Marvel. Za promenu, malo ćemo da odemo u komšiluk, u nekada susedni nam Trst gde se od 01. do 06. novembra održavao festival filma naučne fantastike.

Ono što je posebno zanimljivo vezano za ovogodišnji festival jeste da je na repertoaru bio i jedan domaći proizvod. U pitanju je film Procep (The Rift, 2016), reditelja Dejana Zečevića, za koji su scenario pisali Beri Kiting i Milan Konjević – duo koji je već sarađivao na filmu Mamula (Killer Mermaid) iz 2014.

Film je kod nas bio u bioskopima krajem aprila, nakon što je prvo debitovao na Festu, a na festivalu je promovisan kao spoj Kvatermasovog eksperimenta (1955) i Čoveka koji je pao na zemlju (1976). U filmu glumi Ken Fori, zajedno sa Slovenkom Katarinom Čas i našim Draganom Mićanovićem. Radnja filma se vrti oko CIA satelita koji je pao u Srbiju, nakon čega srpski i američki agenti hitaju ka olupini kako bi otkrili šta ga je oborilo.

Film je prikazan u subotu 05.11., u popodnevnom terminu (17:30), i bio je jedan od pedesetak naslova prikazanih na festivalu. Nagrade festivala su pripale sledećim filmovima:

  • Žeravice (Embers, 2015, Poljska/SAD) – ASTEROIDE nagrada za najbolji igrani film naučne fantastike.
  • Zbir istorija (Sum of Histories/Terug Naar Morgen, 2015, Belgija/Holandija) – MÉLIÈS D’ARGENT nagrada za najbolji evropski igrani film fantastike.
  • Ugojiti se na zdrav način (Getting Fat in a Healthy Way, 2015, Bugarska) – MÉLIÈS D’ARGENT nagrada za najbolji evropski kratkometražni film fantastike.
  • Ja nisam serijski ubica (I Am Not a Serial Killer, 2016, Irska/Velika Britanija) – NOCTURNO nagrada za originalnu viziju.
  • Pod senkom (Under the Shadow, 2016, Velika Britanija) – STARS’ WAR nagrada veb kritičara za najbolje debitantsko ostvarenje. Film je takođe britanski kandidat za Oskara za najbolji film na stranom jeziku.
  • Mesečari (Moonwalkers, 2015, Francuska) – Nagrada publike.
  • Džin Tonik (Djinn Tonic, 2016, Italija) – CINELAB nagrada za najbolji italijanski kratkometražni film.

Luk Besonov novi SF spektakl

valerijan-i-lorelajnKada smo već kod evropskog filma, u četvrtak je objavljen trejler za film Valerijan i grad hiljadu planeta (Valerian and the City of a Thousand Planets), koji je novo ostvarenje francuskog reditelja Luka Besona.

Beson nam je poznat po nekoliko svojih filmova, ali što se tiče naučne fantastike Peti element (1997) je njegovo najpoznatije ostvarenje. Ovaj film nam je ostao u sećanju sa svojom dovitljivo slikovitom vizijom budućnosti, kojoj je svoj doprinos dao ekscentrični modni dizajner Žan Pol Gotje uz pomoć upečatljivih glumaca poput Brusa Vilisa, Garija Oldmana, Mile Jovović, Ijana Holma i komičara Krisa Takera.

Sudeći po trejleru, očekuje nas nešto podjednako uzbudljivo. Nosioci akcije ovog puta su Kara Delevin (koja je igrala Enčantres u ovogodišnjem Odredu otpisanih), Etan Hok, Dejn Dehan i Džon Gudman, a kao poslastica za oči tu je Rijana.

Još jedno poznato glumačko ime koje se pojavljuje u filmu je i Rudger Hauer, svima poznat kao replika Roj Beti iz Istrebljivača (1982), a koji je na već pominjanom Festivalu filma naučne fantastike u Trstu dobio nagradu za životno delo, imao tribinu sa publikom, i prikazao jedan od svojih predstojećih filmova (autor nije uspeo da otkrije koji) kao iznenađenje.

Što se samog Valerijana tiče, on predstavlja adaptaciju francuskog stripa Valerijan i Lorelajn, koji se izdavao od 1967 do 2010, a prati avanture titularnih junaka koji kao agenti rešavaju slučajeve putujući kroz prostor i vreme. Inače, vizuelne elemente ovog stripa je Luk Beson već koristio za Peti element, a strip je delom poslužio i kao inspiracija Džordžu Lukasu za njegove Zvezdane ratove (1977).

Kada smo već kod Zvezdanih ratova, postoji rizik da vizuelno dobijemo nešto nalik prikvalima, ali Luk Beson se potrudio da to izbegne tako što je dve godine posvetio razradi dizajna za film, pre nego što je krenuo sa snimanjem. Navodno je kreirana filmska „biblija“ od 600 strana koja pokriva stotinak rasa koje se pojavljuju u filmu, a Kara Delevin i Dejn Dehan su morali da je pročitaju i nauče kako bi znali kako da se ophode sa svim stvorenjima u filmu, bilo da su oni praktični efekti, delimična animacija ili u potpunosti kompjuterski generisani. Luk Beson je takođe kontaktirao nekih 2000 grafičkih škola da bi došao do 5 vodećih ilustratora sa kojima će oživeti svet stripa.

U eri kada bioskopima dominiraju franšize i filmski svetovi, Beson se od istog ogradio time da će film biti zaokružena priča, tako da u slučaju da ne prođe najbolje publika bar neće biti ostavljena sa nerazjašnjenim pitanjima. S druge strane, snimanje nastavaka nije isključeno, a Beson ceni da će do izlaska filma imati razrađen scenario.

Ono što može da utiče negativno na film jeste odabir titularnih glumaca, gde Dejn Dehan ne odaje utisak svemirskog junaka, dok se Kara Delevin nametnula kao antipatična svojim dosadašnjim ulogama. Mnogo ozbiljniji problem od ovoga je što film, paradoksalno, može da izgleda kao kopija već viđenih sličnih ostvarenja. Možda sam stripski serijal jeste poslužio kao inspiracijama tim istim ostvarenjima, ali u kolektivnoj svetski Zvezdani ratovi su bili prvi.

Ipak, navijamo da pored dominantnih avantura džedaja i hrabrih istraživača koji idu tamo gde niko ranije nije kročio dobijemo još jednu zabavnu i vizuelno impresivnu svemirsku sagu. Valerijan 21.07.2017. stiže u bioskope.

Iks faza u Foksu

iks-ljudiU ratu superherojskih studia izgleda da je Foks odlučio prvi da trepne i krene sve ispočetka (po drugi put) sa svojom skupinom superjunaka. Kako više izvora prenosi, Iks ljudi će da krenu od nule. Razloga ima više, ali glavni motiv za ovo je Brajan Singer koji napušta franšizu.

Singer je u svemu bio od početka, kada nam je davne 2000. godine predstavio Iks ljude. Kao nosioci franšize su tu bili Patrik Stjuart, Ijan Mekelan i Hju Džekmen. Nažalost prvi problemi su se pojavili već sa trećim nastavkom, Poslednjim uporištem iz 2006, koji Singer nije režirao. Ključni trenutak ovog filma je bila smrt Sajklopa, od kada cela franšiza pati od problema kontinuiteta.

Iks ljudi su na neki način krenuli iz početka sa Prvom klasom (2011), koji Singer takođe nije režirao, da bi postigli veliki uspeh tek sa njegovim povratkom i Danima Buduće prošlosti (2014). Ali sa poslednjim filmom, ovogodišnjom Apokalipsom, franšiza je opet posrnula, a Singer je poput Nolana odlučio da krene svojim putem.

Pored Singera još dva faktora igraju veliku ulogu u tome kako će filmovi sa Iks ljudima dalje da se razvijaju. Do sada je jedina konstanta franšize koja ima 9 filmova bio Hju Džekmen kao Vulverin, a jedan od dva filma u kojima se on nije pojavljivao, Prva klasa, je ozbiljno posrnuo na blagajni – pretposlednji po zaradi, gledano i na američkoj i na svetskoj blagajni.

Drugi faktor je fenomen Dedpul, koji je zvanično najuspešniji film franšize. U pitanju je niskobudžetno ostvarenje koje studio nije hteo da napravi, ali se pokazalo daleko uspešnije od visokobudžetskih filmova koji jesu napravljeni. Konkretno, Apokalipsa je bila tek sedma, skoro $100 miliona iza svog prethodnika Dani buduće prošlosti na trećem.

Džekmena čeka još jedno, poslednje, pojavljivanje kao Vulverin, čime će praktično biti stavljena tačka na dosadašnje Iks ljude. Pored Džekmena, glumačkoj trojci koju čine Džejms Makavoj (Profesor Iks), Majkl Fasbender (Magneto) i Dženifer Lorenc (Mistik) ističu ugovorne obaveze prema franšizi, a svo troje su dovoljno afirmisani glumci da i na drugim projektima mogu da nađu uhlebljenje.

Sve ovo daje mogućnost Foksu da za skromniji budžet ponovo lansira Iks ljude, a usput ih bolje uskladi sa onim što hoće da postigne sa Dedpulom i budućim Vulverinom. Ovo im takođe daje mogućnost da isplaniraju kako će da nastupaju sa ova dva lika kojima filmovi za odraslu publiku daleko više odgovaraju od tinejdžerskih spektakala kakvi su mahom superherojski filmovi.

I dok Dedpul i dalje rešava problem reditelja za svoj nastavak, Logan početkom marta sledeće godine privodi kraju franšizu koja je u poslednjih 16 godina prihodovala $4,38 milijardi. A onda idemo ispočetka.

Očekivana zarada sve uslovljava

svemirski-vojniciNedavno se pojavila vest da je u planu rimejk kultnog filma Svemirski vojnici (1997), rađen po čuvenom i pomalo kontroverznom romanu Roberta Hajnlajna, i kao i većina najava rimejka, ova vest nije dočekana sa velikim oduševljenjem.

U pitanju je film koji je na neki način ugasio karijeru Pola Verhovena – reditelja koji nam je priredio hitove poput Robokapa (1987), Totalnog opoziva (1990) i Niskih strasti (1992) – time što je odstupio od izvornog koncepta svemirskih vojnika iz Hajnlajnove knjige, zaobišao ozbiljnu društveno-političku polemiku koja se u njoj provlačila, i dao nam naizgled besmisleni film sa plastičnim likovima i skupim specijalnim efektima. Bilans je bio $121,2 miliona zarade ($54,8m u Americi i $66,4m u ostatku sveta) na budžet od $105 miliona.

Ipak, film je doživeo kultni status i čak izrodio dva nastavka, što je današnjem Holivudu bio dovoljan motiv da razmotri mogućnost pravljenja rimejka. Argumenti i za pristalice i za protivnike filma mogu da budu logični – film je toliko loš da je dobar i ne treba ga dirati (protiv), tj. bilo bi lepo ispoštovati originalno delo i sada, kada za to postoji tehnologija, napraviti film sa autentičnim svemirskim vojnicima (za).

Na žalost, argumenti finansijera rimejka najčešće imaju veze samo sa jednim aspektom filma –zaradom, i to onom za koju može da se pretpostavi da je sigurna. Zarada je bio motiv za rimejk već dva Verhovenova filma, Robokapa (2014) i Totalnog opoziva (2012), od kojih ni jedan nije doživeo uspeh na nivou originala, a usput su jedva pokrili svoje budžete.

Ono što se za sada pominje kao ekipa koja će da radi na filmu nije ohrabrujuće. Scenaristi Čuvara plaže (2017) sa Dvejn Džonsonom bi trebalo da se pozabave scenarijom, što na papiru isključuje bilo kakvo bavljenje ozbiljnijim elementima knjige. Kao producent se pominje Nil H. Moric, koji je stajao iza Paklenih ulica (2001), ali ni on nije garant uspeha filma, posebno što je producirao i rimejk Totalnog opoziva, koji je na američkoj blagajni zaradio duplo manje od Verhovenovog prethodnika.

Iz navedenog sledi da studio samo želi da obrne zaradu sa intelektualnom svojinom za koju očekuje da će da ima prođu kod publike. Nažalost, gola zarada ostaje motiv i za mnoge druge filmove koji su se pravili ili se prave.

Dovoljno je baciti pogled na bioskopski repertoar i videti da je većina filmova nešto već viđeno. To su ili pojedinačni filmovi koji su svojevremeno doživeli veliku slavu, poput Sedmorice veličanstvenih (2016) i Pobesnelog Maksa: Autoput besa (2015, rimejk Pobesnelog Maksa 2 iz 1981), ili su to filmovi koji se nastavljaju ili prethode nekoj afirmisanoj franšizi poput Zvezdanih ratova, Zvezdanih staza, Hari Potera i Pirata sa Kariba. Čak je i Dizni odlučio da od manje-više svih svojih crtaća napravi igrane filmove, o čemu smo na ovim stranama već pisali.

Razlog što holivudska industrija ovako funkcioniše jeste što je ona već dugo ozbiljan biznis u kome se vrte ogromne pare. Mi kao publika možemo da vidimo film kao sedmu umetnost, ali za Holivud je to proizvod jasnih specifikacija sa definisanom maržom koju mora da ostvari da bi se smatrao profitabilnim.

Epizoda VII je napravljena zato što je publika bila gladna filma iz franšize Zvezdani ratovi koji liče na originalnu trilogiju, i upravo takav film smo i dobili (i ne mnogo više od toga). Braća Vorner su smelo najavili pet filmova smeštenih u svet Hari Potera, od kojih prvi (Fantastične zveri i gde ih naći) tek treba da se pokaže i dokaže u bioskopima. Ali studio zna da iza sebe ima 8 filmova koji su ukupno zaradili isto toliko milijardi dolara. Konačno, Marvel nam je za 8 godina izbacio 14 filmova koji uprkos oslanjanju na istu formulu nekako uspevaju da zadovolje apetite publike, dok konkurencija grca sa postavljanjem svojih sličnih franšiza (Braća Vorner sa DCEU, Foks sa Iks-ljudima, Soni sa Spajdermenom).

Poenta je da se sa razvijanjem biznisa nameće potreba standardizacije proizvodnje i specifikacija proizvoda kako bi se očuvala zarada i uklonio rizik. Nažalost, svaka umetnost, uključujući i sedmu, se ističe onda kada rizikuje i uspeva da dotakne nešto u nama zalazeći u svoje nepoznate i riskantne sfere. Kada ste odvojili $250 miliona da bi ste napravili film, nešto niste voljni da eksperimentišete sa nepoznatim i riskantnim. Zato je film poput Dolaska (01.12.2016) retki predstavnik izumiruće vrste – filma koji nije baziran na uspešnom filmu, knjizi ili franšizi.

Možda će do svog konačnog pojavljivanja, o kome nema nikakvih detalja, nova verzija Svemirskih vojnika konačno biti primerena Hajnlajnovoj knjizi, ali kada ubuduće vidite vest za neki rimejk poput ovog film ili Velike frke u kineskoj četvrti (1986), znajte da je očekivana gola zarada, a ne kreativni naboj, glavni pokretač projekta.

Čak i Maks Landis, renomirani scenarista koji želi da se afirmiše kao reditelj u Holivudu, vidi rimejk očevog proslavljenog Američkog vukodlaka u Londonu (1981) kao način za ostvarenje tog cilja jer može da se nada sigurnoj zaradi. Takva je priroda holivudske industrije.

Sa ovim zaokružujemo ovonedeljni pregled vesti, a do sledećeg druženja uživajte u svojim fantastičnim svetovima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *