Crtani film je oduvek imao posebno mesto u kulturi, mesto koje je u najmanju ruku ambivalentno budući da se veliku broj kritičara, sociologa i antropologa i dalje češka zbunjeno po glavi i ne zna kako da odredi vrednost, značaj i istoriju crtaća, kao ni njihovo mesto u umetnosti. Taj problem najčešće se javlja jer su sa jedne strane crtani filmovi žigosani stereotipom da su medijum zabave namenjen deci, i shodno tome često se smatra da su oni tek puke pokretne slike, gotovo gegovi/vicevi lakog sadržaja u formi animacije. Sa druge strane, crtani film je vrlo slobodan umetnički prostor (još uvek), pa ne čudi što je ujedno i omiljeni izražajni metod satirika, kritičara, estetičara, filosofa, koji teže da izraze najmučnije zavrzlame u ljudskom mozgu i duši, a često i da u formi crtaća demaskiraju probleme koji se javljaju u društvu i koji se sistemski „zaboravljaju“. Dakle, crtaći su i ovakvi i onakvi, ozbiljni ili karikaturalni, i naravno da mogu imati vrlo visoke umetničke vrednosti (setimo se samo Dalijevog kratkog crtaća Destino), ali mogu biti i plitko, zabavno ostvarenje, što uostalom zavisi od konkretnog crtaća, njegove namene, stepena ostvarenja i samih sposobnosti umetnika.
Gledano iz današnje perspektive, na globalnoj kulturnoj sceni jedan od animiranih filmova koji se izdvaja ne samo kvalitetom, estetikom, idejom, grafikom i posebno samom pričom – i koji je svakako obeležio poslednje dve decenije animacije jeste crtani film Avatar, poslednji vladar vetra (u originalu Avatar The Last Airbender), koji je nastao još 2005. godine. Ovaj crtani ima svega tri sezone, i jedan je od retkih modernijih ostvarenja koja su akcenat stavila na kvalitet i zaokruženost priče, ignorišući mogućnost dobita od nastavaka. Drugim rečima, iako je čitav svet Anga i njegove družine upakovan u svega 61 epizodu koje traju oko dvadesetak minuta, kreatori su uspeli da ostvare neverovatno dobru ravnotežu između zapleta, konstrukcije likova i njihovih odnosa, težine drame, humora, ali i filozofskog aspekta kojim je prože ovaj crtani. Neverovatno, ali ne samo da nema nerazrešenih ili nasumice ubačenih detalja ili likova u čitavom animiranom serijalu, već je celokupna priča vrlo skladno ukonponovana i temeljno osmišljena.
Svet Avatara pomalo koncepcijski nalikuje na feudalno doba Kine i Japana, u kome susrećemo čudne životinje kao što medvedokljunar, lav-kornjača, leteći lemur i leteći bizon, i gde su borilačke veštine povezane sa metafizičkim shvatanjem sopstva i poretka u univerzumu, to je i svet u kojem pojedinci (vladari elemenata) imaju moć da kontrolišu jedan od četiri elementa, i uglavnom su grupisani u četiri nacije sa specifičnom kulturom i društvenim uređenjem (zasnovanim na osobinama vatre – pretežno vojnici, vode – lovci/ratnici, vazduha – monasi i zemlje – birokrate), ali to je prvenstveno svet u kojima se sudaraju spiritualno i fizičko na svim nivoima i gde duhovi mogu biti ili dobronamerni vodiči izgubljenima, ali i krvavi dželeti ako im nešto skrivite.
Osnovna potka priče kreće se u dva pravca – prvi, to je priča o dečaku Angu koji je inkarnacija Avatara, jedinog sposobnog da kontroliše sva četiri elementa i onog koji je most između sveta duhova i sveta ljudi, kojem pada u nasleđe da pokrpi ono što je njegov prethodnik Avatar Roku „zabrljao“, a Ang dodatno zakomplikovao kada je pobegao od avatarskih dužnosti. Naravno, kada zabrlja Avatar to nije mala stvar i za posledicu ima uništenje čitavog jednog naroda, destabilizaciju i provociranje duhova, kao i stogodišnji rat koji novi Avatar mora da okonča kako bi povratio ravnotežu između četiri nacije.
Drugi pravac zapleta govori o Zukou, izgnanom princu ratoborne i tiranske Vatrene nacije, koji mora da zarobi Avatara kako bi dobio pomilovanje od svog oca i povratio sopstvenu čast i identitet. U središtu priče gori poznati motiv sukoba dobra i zla, svetla i tame, ali pokazuje se kako nije svakome dato da lako razluči dobro od zla i da je potrebno mnogo uspona i padova, lične žrtve i postojanosti kako bi se dosegli unutarnji mir, pravo na slobodu, ljubav i prijateljstvo. Ovaj crtani je pomerio granice kad je reč o dubini junaka, a to je učinio kroz vrlo oštroumno poigravanje sa do sada ustaljenim i klišeiranim rešenjima zapleta u umetničkom svetu, pa tako npr. postoji jedan naizgled klišeirani trenutak kada Katara traži osvetu za smrt svoje majke i ipak odluči da ne oduzme život ubici. Međutim, umesto donekle tipskog motiva oproštaja i pozivanja na višu pravdu, smirenost i vrlinu, Avatar čini jedan zaokret i Katara svoj postupak proprati rečima kako to što nije oduzela život ne znači da je oprostila ubici i da ona nikad neće moći da istinski oprosti ubistvo svoje majke.
Ta replika pokazuje da Avatar svakako nije uobičajeni crtani koji deci servira didaktiku, već je reč i animiranom ostvarenju koje tematizuje najveće konflikte i najsloženije situacije čovekovog duha, što se i nadovezuje na vrlo snažno podvučenu dilemu glavnog junaka koji kao asketa monah odbija da počini nasilje, pa makar i nad tiraninom i krvolokom, ali ga na to primoravaju njegove dužnosti Avatara i vapaj za pravdom (priznajte da ta dilema asocira pomalo na čuveno pitanje o mandarinu koje postavlja Dostojevski u Zločinu i kazni).
Avatar je toliko pametno osmišljen crtani da je svaka epizoda istinsko fabularno blago, a čak i ona svima večno omražena tzv. „recap“ epizoda, u kojoj se vrte flešbekovi na večnu muku publike, ovde je genijalno sprovedena – data je u vidu parodijske predstave koju junaci kritički gledaju i gde se suočavaju sa svojim greškama, pohvalama i ismejavanjem na sopstveni račun. Svi junaci počevši od dominantnih protagonista i pratilaca Angove grupe (kao što su Katara, Soka, Tof Beifong ili Suki ratnica sa Kijoši ostvra) ili negativaca (Azula, Ozai, admiral Žao), pa do epizodnih junaka (sova-bibliotekar u Izgubljenoj biblioteci duhova, pirati, lukavi kralj Bumi, plaćenici, itd.) jesu savršeno osmišljeni i pojačavaju već ionako impresivno konstruisan narativ i idejnu širinu. Simetrija i brižljivo osvetljeni kontrasti između likova, njihova svrhovitost za kompoziciju priče, njihova psihološka dubina i metamorfoza, bogatstvo metafore, ideja i raznovrsnost radnje, duhovitost i bistrina dijaloga, maštovito konstruisan svet, slikovitost, pametno upotrebljena mitologija, kao i duboka priča koja govori o iskupljenju i neprolaznim vrednostima koje su od suštinske važnosti za ljudski rod jesu karakteristike ovog crtanog filma koje su ovaj mali animirani projekat stavile na tron vanvremenskih ostvarenja, ne samo u popularnoj kulturi, već i čitavoj umetnosti.
Avatar, poslednji gospodar vetra je krunski dragulj u svetu animiranog sadržaja koji zbog svojih karakteristika i visokog kvaliteta svakako dokazuje da crtani film ima veliki potencijal u sferi ozbiljnije umetnosti, a ne samo u domenu zabave.