Belgarijada – Dejvid Edings

Sedim u svojoj sobi pred zatvorenom poslednjom knjigom ovog serijala, koji sam po ko zna koji put pročitao, te osećam potrebu da napišem par reči o njemu. Iako ovaj Edingsov serijal prvenstveno pripada žanru epske fantastike, može da se svrsta i u tinejdžersku literaturu. Poslednjih godina smo, doslovno, bombardovani tim žanrom, i to vrlo sumnjivog kvaliteta. Jedan od primera je „Lavirint”, koji ne liči ni na šta. Petnaest strana mi je bilo suviše, no o problemima tog žanra neki drugi put. Da se vratimo na temu.

Priča prati petnaestogodišnjeg dečaka Gariona koji živi u zabačenoj Sendarskoj zajednici sa svojom Tetkom Pol. Njih povremeno, tokom Garionovog detinjstva, posećuje stari pripovedač Stari Vuk, sve dok jednom ne dođe po njih kako bi mu pomogli u poteri za jednim lopovom koji je ukrao najdragoceniju stvar na svetu. Usput im se pridružuju drugi saputnici poput Baraka, Svilenog, Leldorina, Hetara i drugih. Dečak postepeno shvata da nije sve kako se čini. Niko od njih nije ono za šta se izdavao, pre svega njegova draga Tetka Pol. Stari Vuk je njen otac, strahoviti čarobnjak Belgarat, a ona Polgara, legendarna čarobnica stara tri hiljade godina.

Tako počinje epska priča koja će vas rasplakati, nasmejati do suza i sve u svemu ostaviti bez daha. Serijal ima sve što bi jedan serijal epske fantastike trebao da ima. Edings majstorski vodi priču o bogovima, čarobnjacima i običnim smrtnicima, koji uglavnom izvuku deblji kraj, što bih naš narod rekao.

Priča nas vodi kroz razne zemlje i predele, od ravnice Sendarije preko močvara Njise pa sve do Ostrva vetrova. Stranice se same okreću.

Likovi su mu fantastično opisani. Lik Svilenog, princa koji je u stvari hohštapler, lopov i špijun izdvaja se zbog svog sarkastičnog humora koji je prosto uživanje za čitanje. Zna sve i svakoga u svim kraljevstvima. Nevolje u koje upada mladi Leldorin su prava poslastica. Njegova želja za pravdom je slepa za mnoge stvari, a sve probleme i nepravde rešava mačem. Belgarat, čarobnjak star sedam hiljada godina je toliko kompleksan lik koliko milenijuma i ima. Njegova posvećenost cilju je apsolutna. Daleko od toga da nema saosećajnosti. Štaviše, ima je na pretek. Znate li koliko je teško napraviti istoriju za lika starog sedam hiljada godina? Edings je to uradio besprekorno.

U ovaj serijal je Edings uložio mnogo truda. Godinu dana je samo smišljao ovaj kompleksni svet, a tek onda je došlo na red pisanje. Godinu dana zamišljanja praznika, običaja svake rase pomenute u serijalu, verske dogme i more drugih stvari. Ogroman trud se isplatio. Dobili smo delo koje ne samo da je dobro nego je, po meni, bezvremeno. Ovaj serijal treba da bude zvezda vodilja piscima tinejdžerske fikcije jer čovek je objasnio kako se piše jedno takvo delo. Od svega, postigao je ono najvažnije, a to je stil, koji je fantastičan i lak za čitanje, za razliku od mnogih novijih dela tinejdžerske fikcije.

Nećete se pokajati ako odmah krenete sa čitanjem ovog serijala. Uživajte i BEZ PANIKE molim.