Daredevil S02E12

„Derdevil“ je u mnogo čemu iskoračio iz Marvelovih okvira i postavio nove standarde u Univerzumu. Ne samo da je prva sezona bio prvi MCU projekat „samo za odrasle“, već se i celi Netfliksov deo Marvelovog univerzuma tako gradio. Cela ta ideja je otišla možda korak previše kada je nasilje u „Derdevilovoj“ drugoj sezoni otišlo korak predaleko i od  efektnog se pretvorilo u gotovo bespotrebnu paradu krvavih scena.

Međutim, postavlja se pitanje šta je bila poenta takvih scena. Svakako da postoji argument da sa dolaskom Punishera, stvari su postale krvavije i da estetika prati i tematsku promenu u seriju. S druge strane, nasilje, samo po sebi, nije problem, koliko ponekada potreba za prikazivanjem istog. Jednostavno se ponekada ne može oteti utisku da su pojedine scene nasilja posebno bespotrebne i da čak svojim postojanjem narušavaju estetsku kohezivnost određenih scena koje iako nasilne i krvave, prvenstveno jesu svrsishodne. A ova epizoda nekako potpada u tu priču.

Epizoda počinje još jednom pričom o prošlosti, ovoga puta Elektrinom i njenim danima sa Stikom u njegovoj borilačkoj školi gde je trenirao ratnike za nastupajući rat. Elektra je još tada imala problema sa kontrolom besa i ubilačkih nagona, a njeni treninzi bivaju samo uvod u trenutni obračun sa Stikom. Elektra, željna osvete, je spremna da ubije Stika, samo da bi ih Met prekinuo i time pokušao da sredi stvar. Na sopstvenu žalost, nije daleko odmakao, jer upadaju Rukine nindže koje otimaju Stika a Derdevil i Elektra, svako iz svojih pobuda, kreću u potragu za svojim bivšim učiteljem.

Na dnevnoj svetlosti, Karen se suočava sa Punisherovom smrću kada joj pažnju na tren privuče jedan od leševa, samo da bi je Bret poslao kući da se konačno odmori. Fogi i Met se sastaju u staroj kancelariji a neprijatni trenuci se završavaju tužnim, ali gotovo prijateljskim rastankom između njih dvojice. Da su bračni par, parnica bi se završila pod karakterističnom oznakom „nepomirljivih razlika“ što je odnos koji Met trenutno ima sa svakom osobom u svom životu – Fogijem, Karen, Elektrom, Stikom.

Nakon što ga Fogi upućuje na napuštene železničke tunele ispod Đavolje kuhinje, Met se baca u potragu samo kako bi naišao na nindže koje su izgleda našle novi način da se bore protiv Derdevila – bez oružja koje Met može da čuje. Karen se vraća u redakciju gde je urednik ubeđuje da priča još nije završena, već da je postala nešto drugo. Shvativši da bi trebalo da napiše Kaslov profil, Karen posećuje pukovnik Šunovera kako bi imala bolji uvid u Kaslovu psihu. I dok razgovor kreće opušteno, Karen primećuje jednu od slika na kojoj su Kasl, Šunover i još jedan marinac koga Karen prepoznaje iz luke. Shvativši da je Šunover sve vreme bio umešan i da je on u stvari Blacksmith, Karen pokušava da ode ali Šunover vadi pištolj nameravajući da je ubije.

Derdevil u železničkim tunelima pronalazi sedište Ruke i kreće u još jedan obračun sa hordom nindži dok nedaleko od njega Stika muče zarivajući mu oštro drvo u meso ispod noktiju. Za to vreme, Stik, manje više priseban, daje instrukcije Metu kako da pobedi nindže i govori mu da se fokusira ne na prikrivene otkucaje srca ili oružje kog više nema, već na izdisaje.

Šunover naređuje Karen da uđe u auto a kada ona upali auto, poznata pesma se čuje sa radija. Shvativši da je Kasl ipak živ, Karen kreće da vozi gde joj Šunover naređuje samo da bi Frenk Kasl zalemao džip u njih. Frenk napada Šunovera dok Karen pokušava da pomogne Frenku kako god ume, terajući ga da joj kaže istinu o tome šta se desilo u Kandaharu. Kada Frenk odluči da ubije Šunovera ignorišući Karenine molbe, ona odlazi od njega a odnos koji su imali više ne postoji.

Met pronalazi izmučenog Stika gde ga oslobađa dok Stik po prvi put postaje emotivan govoreći Metu da je ponosan na njega. Elektra im se konačno pridružuje, a met ponovo staje između njih. I dok nam pisci inteligentno pokazuju da Elektra nije nazvana tek tako, i da njena ljutnja i bes na Stika su samo posledica nedostatka prave očinske ljubavi i povezanosti koju je imala sa Stikom. Nobu prekida ovu porodičnu raspravu, kada ih okružuje sa svojom bandom. Nakon još jednog flešbeka, Nobu otkriva da je Crno Nebo u stvari Elektra.

Postoji određena konfuznost oko toga šta zapravo jeste Crno Nebo. Da, Nobu otkriva da je to Elektra, međutim, u 10. epizodi prošle sezone, čini se da smo imali neko drugo Crno Nebo. Nije najjasnije da li je Crno Nebo u stvari individua, skup individua, nekakav duh koji pohodi odgovarajuće osobe ili šta već ne. Da li je Elektra Crno Nebo zato što je dečak iz prve sezone prestao da bude Crno Nebo ili je ubijen, ili postoji više Crnih Neba, apsolutno je nejasno. Očigledno je da ovu rupu u naraciji veličine Pacifika treba popuniti znanjem iz stripova, što stavlja veliki znak pitanja na celokupni zaplet oko Ruke i Crnog Neba.

Kada Elektra odbija Nobua i njegove nindže, ona, Met i Stik kreću u borbu samo da bi ona pobegla sa ranjenim Stikom dok se Met pobrine za ostale. Stik govori Elektri da Met suštinski ne spašava njega, već njenu dušu i da Met i dalje veruje da je ona vredna spasavanja. Met ulazi u još jednu borbu sa Nobuom kada ga baci preko ograde i beži od još jedne nadolazeće horde nindži samo da bi se nekoliko minuta kasnije Nobu ustao završavajući epizodu konstatacijom da Derdevil mora umreti.

Već drugu godinu zaredom, postoje neke stvari u kojima je ova serija briljirala. Jedna od njih je svakako montaža, kamera, scenografija i kinematografija. Tehnološka strana filmske umetnosti nikada se ne treba zanemarivati jer u sinergizmu kakav je film, svaki elemenat je vredan pažnje. Dakle, sve ono što je gotovo dve godine radilo kao švajcarski sat, u ovoj epizodi je potpuni promašaj. Epizoda je montirana na dosada stotinu puta viđen način. Serija koja je toliko puta bila avangardna u sopstvenom žanru, u ovoj epizodi je žrtva neidejnosti, neinvetivnosti i gotovo lenjosti. Flešbekovi koji prekidaju akciju kako bi nam dali kontekst više zvuči kao nešto iz prosečne epizode „Strele“, nego nešto što biste očekivali od autora „Derdevila“ čija je „priča o poreklu“ bila daleko uspešnija od ijedne koju je uradio bilo ko na malom ili velikom ekranu u ovom žanru. Jednostavno, cela epizoda je napisana i montirana sa nekarakterističnom lenjosti.

S druge strane, mora se i sama kompozicija ove sezone kritikovati. Dođete u taj trenutak kada se iza svakog obrta, krije barem po još jedan zaplet i nova peripetija sve do te mere kada sve počinje da se razvlači unedogled. Gotovo da nije problem što je Punisher poslat u zatvor, pa smo dobili suđenje, pa je Fisk bio umešan, pa je Punisher pobegao iz zatvora, pa se onda rešio problem Blacksmitha, već činjenici da je sve to pomalo neskladno ukomponovano sa isto toliko kompleksnom pričom te sve deluje nagomilano i bez odgovarajućeg vremena da se dopusti priči da bukvalno prodiše.

Sa izuzetkom koji dokazuje pravilo, ova sezona je barem dosada funkcionisala veoma dobro. Poslednje epizode zaista jesu niz obrta i peripetija bez trajnog zaključka, ali ne može se osporiti da „Derdevil“ sa svim ovim dečijim bolestima, zaista funkcioniše. Ostaje svakako da vidimo na koji će se način ovo privesti kraju i time imati konačni uvid u celokupnu sezonu.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *