Znak Sagite 21

originalslika_ZNAK-SAGITE-BR-21-NOVO--101627045U februaru ove godine iz štampe je izašao 21. broj časopisa Znak Sagite, koji je posvećen Reju Bredberiju. Središnji deo broja je stoga posvećen Bredberijevom delu, Marsijanskim hronikama, a sadrži i intervju sa piscem.

Ovaj intervju zajedno sa predgovorom koji je za svoju knjigu Kratke priče i akvarijum za zlatnog karaša napisao Radmilo Anđelković, čini celinu koja će koristi svakom novijem autoru, a posebno onima koji svoje stvaralaštvo usmeravaju prema kraćim formama. Između ostalog, tu je i podsećanje na povratak pisanju kratkih priča ovog autora koje je započelo sa književnom radionicom na forumu znak sagite. Tu su i kvalitetni saveti čega autori treba da se drže u pisanju kratkih priča, a šta da izbegavaju.

Priče, kratke ili duže su i jedan od obeležja ovog časopisa, kojima je dodeljena skoro polovina sadržaja u ovom broju. Prva od njih nosi ime Semafori gospodina Pačulija, a autor je Saša Robnik. Priča veoma lepo integriše motive koji su uglavnom na naučnofantastičnoj strani spektra, sa blagom mističnošću koju u svoje sposobnosti unose sami likovi. Pored lepe kompozicije, priča ima i neobičnu, možda i malo skarednu dozu humora, koja je oličena u gospodinu Hakenpucu, i njegovim podlim izrugivanjem glavnom junaku priče.

Priča Muov pečat, mlade autorke Milice Banović, je stilistički izvanredna, mada ima manjkavosti u pogledu mogućnosti da čitaoci razumeju svet koji se opisuje. Jedan od svetova koji vidimo u ovoj priči je svakodnevni svet koji se lako da zamisliti. Drugi svet, u kome živi entitet Mu iz naslova je daleko drugačiji. Očigledno je iz načina pisanja da je autorka priče uložila priličnu količinu energije u stvaranje sveta, i da je za nju on jednako realan kao i onaj u kome se budi ujutru i ide do prodavnice. Takav efekat nije u potpunosti postignut za čitaoce, jer ima mnogo nedorečenosti oko toga kako taj svet izgleda. I pored nedostataka koji su primetni, ova priča je samo prva koju je autorka iznedrila i najavljuje jednu odličnu spisateljicu u budućnosti.

Simulakrum, Darka Sudžuma, je treća priča u nizu i ujedno najstrašnija, čak i pored Bredberijevog Ašera II koji je na kraju bloka sa pričama. Ni Stendalova sociopatija se ne meri sa određenim aspektima u ovoj priči. U pitanju je opit u ljudskoj psihi, i mogućnostima uticanja na nju. Pisana je u maniru koji je autor, čini se, preuzeo iz ruske škole pisanja, te čitava priča počinje i završava se u moskovskom parku sa građanima kojima se događaju neobične stvari. Ovo je jedna od onih priča za koje verujem da jedino ukoliko se ne pročitaju ne mogu preneti poruku.

Pred kraj bloka sa pričama stiže Veronika Santo sa pričom Uvijek nedjeljom. Ova priča je odlična, sa svih tehničkih aspekata. Jedina stvar koja se ističe je određena običnost koju ova priča ima. Nedostaje joj nešto što će biti samo i jedino njena odlika. Iako je savršeno napisana, ova priča deluje bezdušno…

Bredberijev Ašer II je već naširoko poznat, a bavi se reakcijom jednog dekadentnog čoveka na puritanističko društvo budućnosti, kome današnja civilizacija stremi. Iako će mnoge takva reakcija možda zgroziti, mislim da je gospodin Stendal sasvim opravdano postupio.

Sve priče su odabrane da budu prikazane jer su donele nekakav novi koncept u književnu fikciju kod nas, ili su usavršile stari. Svakako, nijedna ne manjka u kvalitetu, već se za ocenjivanje čovek može uhvatiti jedino svojih ličnih stilskih preferenci.

Za pričama sledi niz autorskih tekstova, koji imaju opseg od naučne analize određenih aspekata u delima Ursule Le Gvin do prikaza Džokera kroz istoriju njegovog postojanja i promene koje je doživeo kao lik. Ova dva teksta povezana su i svojom sadržinom. Naime, u prvom se autorka bavi pitanjem anarhije u ljudskom društvu, utopističke verzije u kojoj su zakoni odsutni jer nisu neophodni u društvu koje ne izaziva ratobornost. Sa druge strane, Džoker u jednoj od svojih inkarnacija je zapravo samo radikalni anarhista koji prezire zakon i svako njegovo delanje je isključivo motivisano tim prezirom. Pored ovoga, tekst o Le Gvininom delu Čovek praznih šaka se bavi i pomalo revolucionarnim posmatranjem vremena koji njeni likovi prikazuju.

Veliki deo časopisa je generalno posvećen stripovima, koji iako jesu poznati zaljubljenicima u strip, široj publici su možda malo opskurniji, posebno Inkal koji je nastao iz pera Žodorovskog i na čiji je razvoj direktno uticao raniji rad Žodorovskog na stvaranju filma Dina. Tu je i pregled fimskih projekata baziranih na stripovima koji nas očekuju u narednim godinama, koji zapravo zauzima veći deo ovog prostora. Te iako se čini da je strip zaposeo ovaj broj, izbalansirano je između priče o stripovima, ali i filmovima.

Poslednjih nekoliko stranica ovog izdanja posvećeno je fanovskim konvencijama, i u poslednjem od njih je iznesena i jedna kritika na račun podela koje danas postoje u fanovskim krugovima. Ove podele osim što su obesmislile koncepte tih udruženja dovele su i do jednog relativno visokog stepena neprijateljstva među onima koji su se priklonili jednoj ili drugoj grupi. Ove podele na forumu Znaka Sagite se dodatno ispituju kroz Sve srpske fanovske podele.

Ovaj broj Znaka Sagite  obiluje kvalitetnim tekstovima, neke čak nisam ni spomenuo ovde, jer treba da ostanu skriveni dragulji koje će čitalac sam pronaći. Novi broj je u pripremi i uskoro izlazi iz štampe. Oba, kao i svi prethodni brojevi i druga izdanja iste izdavačke kuće, možete poručiti preko sajta Znak Sagite.

Ostavite komentar