Pathfinder: Kingmaker – švedski sto za ljubitelje hardcore RPG igara

Delovalo je da se situacija konačno popravlja za ljubitelje RPG igara. Posle solidnih naslova poput Pillars of Eternity i Divinity: Original Sin dobili smo i vrhunski Divinity: Original Sin 2, a onda i najave da prave stvari tek dolaze. Pillars of Eternity 2, Tyranny, Torment: Tides of Numenera, Bard’s Tale IV, sve ove igre obećavale su da će vratiti izgubljeni sjaj nekada jakom žanru. Nažalost, ispalo je “obećanje, ludom radovanje”: ni jedan od ovih naslova nije ispunio očekivanja i ostavio ljubitelje “pravih” RPG-a gladnim ili sa neprijatnim ukusom u ustima.

Trejleri za Pathfinder: Kingmaker nisu pak obećavali mnogo. Igra je najavljena kao izometrijski RPG sa Pathfinder (sistem nalik na Dungeons&Dragons) RPG pravilima, sa akcentom na taktičke borbe i malo city building elemenata (takođe, ovo je jedna od retkih igara koja na trejleru izgleda neuporedivo gore nego u stvarnosti). Očekivali smo laku zabavu a la IceWind Dale 1&2; niko nije mogao ni da pretpostavi da ćemo dobiti jednu od najboljih igara tog žanra u istoriji.

Ono što je jasno odmah po pokretanju igre je da je ona prvenstveno namenjena veteranima što stonih što kompjuterskih RPG-a. Igra nije prosto inspirisana Pathfinder pravilima, nego ih koristi sva do jednog, što je “u sitna crevca” pristup kakav nije viđen još od igre Temple of Elemental Evil. Ovo je dobro jer nudi maltene beskonačno opcija, ali će sigurno odbiti mnoge igrače, jer su pravila i statistike toliko komplikovani da ni veterani čak ni uz čitanje opisa svake veštine i magije ponekad neće razumeti sve.

I posle pola sata provedenih u kreiranju lika (gde ćete birati osobine i veštine, a ne podešavati razmak između obrva), avantura počinje.

Mala ali moćna vlastelinska kuća nudi zadatak svim avanturistima željnim slave i bogatstva: da odu u divlji predeo između kraljevstava poznat pod nazivom Ukradene zemlje (Stolen Lands) i “oslobode” ih tiranije lokalnog vođe bandita. Ko prvi uspe u tom cilju, dobija vrednu nagradu – titulu de facto kralja te zemlje! Da to neće biti lak zadatak jasno je odmah na početku, kada nepoznata frakcija izvršava napad na zamak pre nego što su avanturisti i krenuli na svoj put. Ovaj uvod je sjajno izveden jer upoznaje igrače sa pravilima, sistemom borbe, pričom i svetom u kome se ostatak igre odvija, a služi i kao odličan test moralnog poravnanja (alignment) igrača jer ga određuju na odnosu njihovih postupaka, a ne čistim odabirom ili odgovaranjem na nebulozna pitanja (kao u nekim inferiornijim igrama).

Nakon toga, vi i par pratilaca čiji se pogledi na svet slažu sa vašim, odlazite u malu trgovačku ispostaju u bespućima Ukradene zemlje, gde bivate ostavljeni na milost i nemilost divljih životinja, bandita, čudovišta i ostalih neobičnih stvorova koji tamo obitavaju. Kada uz mnogo muke uspete da konačno pobedite vođu bandita i postanete sultan umesto sultana, shvate da vaše muke tek počinju. Jer mnogo njih je uspelo da zauzme Ukradene zemlje, ali niko nikad nije uspeo da ih zadrži. Mitovi i legende kažu da ispod nje leže ruševine stotina kraljevstava, kiklopa (koje je istrebio kataklizmički pad meteora), vilenjaka, patuljaka, ljudi i mnogih drugih koji su se ikad drznuli da sebe proglase vladarem ovih prostora. Priča se da su granice između sveta ljudi čudesnog sveta vila tu naročito tanke, a mnogi tvrde da je taj deo sveta jednostavno uklet…

Brzo će vam biti jasno da ima istine u svim ovim pričama. Vaše kraljevstvo će konstantno biti u krizi: napadaće vas osvajačke horde trolova i varvara, misteriozne bolesti desetkovaće vaše stanovništvo, susedna kraljevstva će stalno dovoditi u pitanje vaš suverenitet, a najužasnija čudovišta će stalno udarati na kapije vaših naseobina. Kako se intenzitet i surovost ovih problema pojačava, počećete da sumnjate da ovo nisu samo nasumični događaji već da iza njih stoji neka organizovana, maliciozna sila.

Priča Pathfinder-a je jedna od njenih najjačih strana. Počinje sporo, jednostavno i nepretenciozno da bi se završila epskim klimaksom i twist-om koji će vas ostaviti zatečene.
Jedan od najbitnijih elemenata dobre epske priče je dobar negativac, a Pathfinder ima jednog od najkompleksnijih negativaca u istoriji žanra. Ovaj antagonista nije zao čisto da bi bio zao, niti samo želi dominaciju i moć, već je jedna detaljno razrađena ličnost koja sa određene strane čak deluje tragično i simpatično jer je i sama žrtva posledica svojih ambicija.

Drugi po redu najbolji element igre su likovi. Svi likovi koje sretnete su trodimenzionalne osobe sa živopisnom prošlošću, karakterom i motivima. Svaki od njih ima svoju priču u kojoj ćete aktivno učestvovati u vidu quest-ova iz više delova, a zajedničko im je to da svi beže od nečega ili nekog iz svoje prošlosti: Linzi, narator cele igre, je hobit-bard koji je napustio korumpirani fakultet u potrazi za epskom pričom za svoju knjigu; Valerie je lepotica koja je pobegla iz reda paladina jer joj se smučilo što svi u njoj vide samo lutku; Amiri je snažna ali lažljiva varvarkinja proterana iz svog pleme navodno samo zbog toga što je žena; Jubilost je gnom avanturista/intelektualac koji pokušava da reši misteriju prokletstva svog naroda; Nok-Nok je goblin koji želi da dokaže da u njemu leži veliki heroj, itd. Sve ove likove možete pozvati da se pridruže vašem cilju, ili ih pak oterati i zameniti lično dizajniranim plaćenicima. Takođe, ako uradite nešto suprotno njihovim moralnim ubeđenjima ili ih uvredite, oni će se naljutiti i sami napustiti vaše kraljevstvo!

Sa sobom možete povesti najviše pet pratilaca, dok će vam ostali služiti kao savetnici na dvoru. Sa njima možete pričati, a u noćima oko logorske vatre oni će ćaskati i međusobno, što je naročito lep detalj.

Najveći deo igre se sastoji iz lutanja ogromnom mapom zemlje koja deluje sve veća što je više istražujete. Golarion, svet u kome se igra dešava, donekle je tipičan fantasy setting, ali ipak uspeva da bude unikatan, sa svojim pričama o zavađenim bogovima, strašnoj zveri zatočenoj u dubinama zemlje i svemirskim brodom nepoznatog porekla koji je pao u zaleđene zabiti varvarskih zemalja. Stolen Lands takođe nikad ne deluju kao nešto već viđeno: to je jedna divlja, negostoljubiva zemlja, sa močvarama prepunim otrovnih gmizavaca, neprohodnim planinskim vencima i beskrajnim pustim stepama.

Igra koristi izometrijski pogled sa ograničenim zumom, a (sjajne, ako i katkad preteške) borbe odvijaju se u realnom vremenu sa pauzom za izdavanje naredbi. S vremena na vreme ćete naići na situaciju koju ćete rešiti izborom akcija i bacanjem kockica za proveru uspeha vaših sekundarnih veština (diplomatija, zastrašivanje, poznavanje istorije, atletika…). Ova fora, već viđena u Pillars of Eternity igrama, ovde je razrađena do perfekcije. Sekundarne veštine likova će doći na probu i u mnogim drugim prilikama, omogućujući vam da neke probleme rešite na drugačiji/lakši/mirniji način ili ih čak skroz zaobiđete.

Kingmaker iz naslova odnosi se delimično na ključni motiv priče, ali i na deo igre u kome upravljate vašim kraljevstvom. Nažalost taj aspekt igre nije sasvim uspešno izveden. Momenti kada, poput pravog vladara, donosite presude i odluke u ime vaših podanika, veoma su zabavni i uverljivi. Međutim, kasnije se sve to pretvara u blago monotonu i neshvatljivu rutinu budženja statistika za koje ne znate šta tačno predstavljaju niti zašto su/da li su bitne, samo da biste na kraju popili game over ekran ne znajući čime ste to zaslužili. U tim situacijama vam ostaje samo da učitate mnogo stariju poziciju, ili da u opcijama smanjite težinu ili (još bolje) deaktivirate ceo taj deo igre.

Iako podseća na klasične Infinity Engine igre (Baldur’s Gate, Icewind Dale…), Pathfinder napušta vremešni Infinity u korist modernijeg Unity-a i samim tim izgleda mnogo bolje, na momente čak i prelepo. Zvuk u igri takođe zaslužuje sve pohvale: glavna tema će vam se zauvek urezati u pamćenje, vokalna tema u glavnom gradu daje dozu slovenske mistike, efekti su uverljivi a, kao u starim Infinity igrama, čarobnjaci baju na “izmišljenom latinskom” kada bacaju čini, što nikad ne prestaje da zvuči kul.

Bitno je napomenuti i da je Pathfinder: Kingmaker veoma teška igra. Dok ćete kroz najveći deo igre proći bez većih problema, pojedine deonice će preznojiti i tabletop veterane, pogotovo na većim težinama, a sam kraj igre je jedna potpuno nefer sadistička golgota koja će vas gotovo sigurno naterati da smanjite težinu ne biste li došli do kraja priče.

Jedan od razloga za relativno slabu popularnost ove igre je gomila bagova koji su je prožimali u momentu izlaska. Srećom, izdavači nisu samo sedeli guzicama nego su se svojski potrudili da ih isprave i čak dodaju nov sadržaj u vidu DLC-a (koji i dalje pristižu). Od ostalih mana vredi navesti i veliku kompleksnost i težinu, kao i duga učitavanja između mapa, ali to su sve sitnice koje ljubiteljima žanra neće smetati.

Ako ste gladni pravog, iskonskog RPG-a, Pathfinder: Kingmaker je zaista švedski sto za vas. Muve su oterali, a nedokuvanu lignju (kingdom sim deo) možete preskočiti ako je ne želite. Samo pazite da ne polomite zube na neke tvrđe delove!