Kuća Jaguara, U sjeni

Mira nam govori o žadu iz Hangara 7.

Podela:

Kuća_Jaguara_de_Bodard_AVKFNaziv: Kuća Jaguara, u sjeni

Autor: Aliet de Bodard

Žanr: Space opera

Izdavač: Hangar 7, d.o.o.

Zemlja: Hrvatska

Godina izdanja: 2018

Prošle godine, izdavač iz komšiluka, Hangar 7, obradovao je svoju čitalačku publiku još jednim, ovoga puta jedinstvenim u svetu, žanrovskim izdanjem. U pitanju je (prva i za sada jedina) zbirka priča autorke Aliet de Bodard, „Kuća Jaguara, u sjeni i druge priče iz Xuya svemira“, koja sadrži hrvatski prevod 11 pripovedaka, prvenstveno objavljivanih po časopisima.

Autorka, po profesiji je softverski inženjer, živi i radi u Parizu ali piše na engleskom jeziku. Oprobala se u raznim žanrovima fantastike i od kada se pojavila na sceni 2007. godine, njene priče i romani su uvek u najužem izboru za neku od žarnovskih nagrada. Bila je prvi autor koji je osvojio iste godine BSFA nagradu i za kratku priču i za roman (2015).

Ljubav prema istoriji i mitologiji se ogleda i u izgradnji samoj Ksuja univerzuma, koji predstavlja osveženje u onome šta se nudi na sceni, prvenstveno jer nudi dašak Dalekog istoka. Ciklus polazi od premise da su Kinezi prvi otkrili Ameriku i proširili svoj uticaj na ceo svet a potom i na galaktička carstva koja neguju konfučijanska uverenja. Španci nisu osvojili Asteke, koji su pre njihovog dolaska u kontaktu sa Kinezima razvili imunitet na većinu bolesti, posebno boginje. Kineska imperija je odlučila da ne seli prestonicu u Peking već je, usled uspeha pomorskih ekspedicija, ostavlja u Nankingu i mnogo su otporniji na zapadne uticaje. Uspostavljaju se dva velika carstva – Ksuja i Meksika. Dakle, podela sveta izgleda potpuno drugačije i u dalekoj budućnosti ove alternativne istorije, u 22. veku, Kinezi, Vijetnamci i Asteci su potukli Evropljane u svemirskim istraživanjima i raširili se svemirom. Xuya univerzum, predstavlja autorkin glavni ciklus priča i obuhvata skoro 30 priča i novela, koje imaju neke zajedničke odlike, poput umobrodova – jedinstvenog spoja mašina i ljudi, tj. ljudske inteligencije rođene i usađene u mašinu. Tradicija čini veoma bitan aspekt svake od priča a preci preko određenih implanta potomcima prenose svoja znanja.

Priče obrađuju razne teme, autentične su i životne, i pojedinima se ogleda poseban autorkin upliv, reflektovan načinu kako prikazuje ratove, porodične ali i one obične, međuljudske odnose, pa se tako u priči „Pjesma zvijezda“ provlači motiv problema sa kojima se u društvu susreće devojka koja je različitog, odnosno mešanog porekla, kao i sama autorka.

Kuca-Jagura-u-sjeni AVKF

Od pomenutih 11 pripovedaka, izdvojila bih dve koje su ostavile poseban utisak: naslovna, „Kuća Jaguara, u sjeni“, nominovana i za Nebulu i za Hjuga i „Meštra od čaja i detektivka“, dobitnica Nebule za 2018. godinu.

„Kuća Jaguara, u sjeni“, je hronološki prva pripovetka, iako nije prva napisana, koja se događa alternativne 1986. godine. Ovde se vrlo malo, zapravo, govori o Ksuji, osim što je naznačeno da postoji određena kineska naseobina koja zauzima zapadni deo današnjih Sjedinjenih Država, i to usput kada se pominju azijski turisti.

Žanrovski, priča je mnogo bliža alternativnoj istoriji, nego svemirskoj operi, i gotovo da nema naučnofantastičnih elemenata (nanotehnologija je upotrebljena tek sporadično).

Iako je Meksika je carstvo koje svoj uspeh zasniva na tehnološkom napretku, kako rituali (uključujući i žrtvovanje) i običaji, tako i odežda starih Asteka su i dalje veoma živi, primenljivani i inkorporirani u sistem vrednosti.

Sama radnja smeštena je u period građanskog rata u Meksiki. Za vreme trenutnog predsednika (Meksika je više oligarhija nego klasična carevina), sve ugledne kuće koje su mu se suprotstavile, sem jedne – Kuće Jaguara – čiji se vođa predao, su uništene. Nažalost, sa ovom odlukom nisu saglasni svi unutar same Kuće.

Autorka kombinuje događaje iz sadašnjosti sa ključnim događajima iz prošlosti izlažući ih u suprotnom smeru – od skorije ka sve davnijoj prošlosti. Svaki korak unazad, u prošlost, otkriva odnose tri glavne junakinje i označava prekretnice u tom odnosu. Razdor između dojučerašnjih prijatelјa, između pripadnika iste vojne kuće, pa čak i u celom carstvu prikazan je upravo kroz promenu odnosa između ove tri prijateljice, sa donekle iznenađujućim obrtom. Na taj način, autorka ne samo da postiže dinamiku pripovedanja, već dodaje priči određenu emotivnu i smisaonu dubinu, koju bi teško mogla postići klasičnim, linearnim izlaganjem.

Pisana je pitkim stilom, a jedina mana koja se može istaći jeste, da je potrebna koncentracija i otvorenost da prihvatite istorijski kontekst, posebno ako niste upoznati sa ’istorijatom Ksuja univerzvuma’ (ukoliko ste zainteresovani, hronologija je dostupna na ovom LINKU )

Sa druge strane, „Meštra od čaja i detektivka“ pripada ’svemirskom’ delu ciklusa. Pripada tipu priča koje posebno volim – spoj svemirske opere i misterije, odnosno krimi romana. Isto tako, ukoliko čitalac nije upoznat sa Ksuja svemirom, ova priča može da posluži kao dobar uvod.

Sama radnja je istovremeno i originalna i predstavlja svojevrsni omaž Šerloku Holmsu. U glalaktičkoj provinciji, pojasu Raštrkanih bisera, detektivka Long Čau pokušava da angažuje umobrod koji bi je poveo u duboki svemir radi nabavke leša za istraživanje. Stvari se komplikuju kada se ispostavi da nađeni leš osoba nedavno ubijena.

Prošlost obe junakinje provejava kroz celu priču i boji njihove postupke. Long Čau ima sopstvenu mračnu prošlost, likom i ponašanjem podseća na Šerloka Holmsa, čak i pozornost koju izaziva kod umobroda zvanog Dijete Sjene, podseća na reakciju dr Votsona prilikom prvog susreta sa čuvenim detektivom. Sa druge strane, umobrod je veteranka prethodnog rata, (kao što je kod Dojla Votson veteran rata u Afganistanu), oštećena u incidentu u dubokom svemiru, pati od PTS sindroma, i za život zarađuje tako što sprema mešavine čaja za putnike koji zaranjaju u duboki svemir.

Autorka ovde izuzetno dobro kombinuje misteriju sa uporednim unutrašnjim preispitivanjima glavnih junakinja, dajući autentnični pečat priči koja prati liniju klasične dojlovske misterije. Pripovedana iz trećeg lica, priča takođe, dojlovski, prati radnju iz perspektive ’pomoćnika’, odnosno, u ovom slučaju, iz perspektive umobroda.

Premda pripadaju istom univerzumu, ove dve priče su veoma tematski i sadržajno različite i možda najbolje oslikavaju široki raspon talenta autorke da šeta između žanrova.

Što se tiče zamerki, možda je tu osećaj da autorka koristi tehnologiju tek pro forme i da nekim saznanjima iz oblasti astrofizike ne vlada u punoj meri, iako je tehnologija potpuno podređena potrebama priče a ne predmet pripovedanja (čak ni u slučaju priča o umobrodovima). Njen fokus pripovedanja je, međutim, negde drugde, pa otuda smatram da to ne utiče preterano na kvalitet priča koje su pred nama.

Sadržaj:

  1. Kuća Jaguara, u sjeni
  2. Pjesma zvijezda
  3. Brodostvoriteljica
  4. Tri šalice žalovanja, na mjesečini
  5. Uranjanje
  6. Na Crvenoj Postaji, u lutanju
  7. Zvijezde što čekaju
  8. Citadela uplakanih bisera
  9. Stotinu sedamdeset oluja
  10. Meštra od čaja i detektivka
  11. Dah rata

 

Zvezdomerač kaže:

74345573_2371743083139252_7280970186725785600_n (2) - Copy

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *