Novi kauboj jaše i crn je poput noći. Ovom rečenicom najavljen je novi mini vestern serijal iz Bonelijeve kuhinje koji je svoju publiku pokupio i među domaćim čitaocima. Više o tome da li je ispunio očekivanja i kakva je bila reakcija u sledećim redovima.
Serđio Boneli je ponikao na stripovima vestern tematike. Teks Viler, Kit Teler, Kapetan Miki, Džudas, Tim i Dasti i Karabina Slim su neki od junaka koje smo voleli i čije avanture smo željno iščekivali u novim brojevima Zlatne Serije i Lunov Magnusovog stripa. No, fokus nije bio samo na vestern tematici. Tako smo se zajedno sa Komandantom Markom i Velikim Blekom borili sa Crvenim mundirima, išli iz avanture u avanturu sa Mister Noom, pratii jedan ozbiljan vestern poput Kena Parkera, sa Dilanom Dogom smo istraživali naše noćne more… No, zajednička nit koja ih povezuje je ta što su bili prilagođeni publici od sedam do sedamdesetisedam godina. Glavni krivac za to je Serđo Boneli koji je smatrao da u stripovima nema mesta ozbiljnim temama i eksplicitnom sadržaju. Njegovom smrću izdavačka kuća počela je polako da prati nove trendove. Pored novonastalih promena u već postojećim serijalima izdvojio bih pojavu Audačea, Bonelijeve etikete u kojoj su stripovi namenjeni starijoj čitalačkoj publici koja može da posluži kao pandan DC-jevom Vertigu i gde su autorima odrešene ruke. Čast da otvori ovu ediciju je pripala upravo gorepomenutom mini serijalu.
Ako je neko ime na Divljem Zapadu dobilo kultni status to je upravo ime Dedvud Dik. Reč je o pseudnonimu nastalom u petparačkim radovima Edvarda Litona Vilera. Zatim su počeli da ga koriste i druge poznate ličnosti. Među njima ću izdvojiti Neta Lova, jednog od najpoznatijih crnih kauboja na Divljem Zapadu živopisnog života koji je poslužio kao inspiracija Džou Linsdejlu, američkom piscu, koji je napisao tri priče i roman u kojima je naš Dedvud Dik protagonista. Ovaj serijal je upravo adaptacija te tri priče viđene očima scenarista i crtača iz Serđio Boneli Editorea.
Iako je rođen u godinama kada je ropstvo ukinuto duh rasizma je i dalje odisao u vazduhu što se najbolje vidi u uvodnim scenama. Naš junak je primoran da spašava živu glavu od linča samo zato što je pogledao zadnjicu bele dame. Taj beg je odskočna daska ka njegovim avanturama, od stupanja u odred Bufalo vojnika i rata sa Apačima, preko sukoba sa južnjačkim gradićem iz banalnog razloga zato što je pokušao da sahrani svog poznanika na njihovom groblju pa sve do ponovnog sukoba sa Indijancima u Drugoj opsadi Adobe Volsa.
Neupućeni čitalac bi ostao zatečen uvodnim stranicama ovog serijala. Naviknut na klasični Boneli format bio bi iznenađen količinama sočnih psovki, eksplicitnih scena nasilja, golotinje i ostalih gadosti poput prosipanja mozgova. Dok su kod ostalih junaka bili klasična pesničenja i puškaranja praćena simboličnim psovkama, kod Dedvud Dika je sve bez cenzure. Psuje kao kočijaš i revolveraški obračuni su bez šminke. Nema romantizovane slike Divljeg Zapada kakvu smo viđali kod Teksa ili Kita Telera, ovde preovladava surova realnost, pa tako možemo da vidimo zabiti Bogu iza tregera, salone prepune probisveta i kupleraje. A šta treba reći za krezube i vašljive stanovnike Divljeg Zapada kod kojih ni žene nisu dalje odmicale po prostom rečniku od svojih muškaraca.
Naš Dedvud Dik nije klasičan Boneli junak. Dok bi se ostali junaci poput Zagora i Teksa borili protiv rasizma kao vida nepravde Dik ga prihvata kao surovu realnost. Naučen je da je obeležen zbog boje kože i da će ga pojedinci gledati sa nipodaštavanjem uz pogrdna imena. Sa druge strane, neće se libiti da tu grupu pošalje u večna lovišta.
Ovaj serijal od sedam epizoda je u Italiji počeo da izlazi 2018. godine i pobrao je pozitivne kritike. Publika je bila mahom zadovoljna što se Boneli upustio u hrabar poduhvat koji je dao rezultate. Da Dedvud dođe na domaće tržište pobrinuo se Veseli Četvrtak koji ga je objavio u tri sveske u obnovljenoj Zlatnoj Seriji prateći tako italijanskog izdavača. Prva sveska sadrži prve dve epizode (Crno kao noć, Crveno kao krv), druga sveska sadrži treću i četvrtu epizodu (Između Teksasa i pakla, Olovo i meso), dok su poslednje tri zastupljene u završnoj svesci (Blek Het Džek, Opsada Adobi Velsa i Vetar smrti). Razumem gnev pojedinih strip ljubitelja politikom ovog izdavača, ali ovde su obavili odličan posao odabravši pravi format i smestivši ga u odgovarajuću ediciju.
Za scenarije su bili zaduženi Mikele Mazijero, Mauricio Kolombo i Mauro Bozeli i odlično su odradili posao prenevši duh Divljeg Zapada kako ga je Lindsdejl video. Ne treba zapostaviti ni crtače Korada Mastantuonoa (nacrtao je naslovne strane serijala), Paskvale Frizendu i Stefana Andreučija koji su zaslužni za verno dočaranu atmosferu i za koga ne mogu da se odlučim čiji je crtež bolji.
Kada je u junu prošle godine izašla prva sveska jedna grupa fanova je zasula stranicu Veselog Četvrtka uvredama jer objavljuju strip o stradanju crnaca dok su druge žrtve zapostavljene. To se poklopilo sa ubistvom Džoržda Flojda u Americi ne znajući da je reč zapravo o italijanskom stripu. Da su pročitali serijal koji je pre domaćeg bio dostupan u Ludensovom izdanju shvatili bi da se ispod slike prljavog špageti vesterna krije jedan strip sa jakom antirasističkom porukom gde se može naslutiti koje su rase kroz američku istoriju najviše stradale.
Bili ljubitelji Veselog Četvrtka ili ne, Dedvud Dik je serijal koji svaki pravi kolekcionar mora da ima u svojoj kolekciji. Ako ni zbog čeg drugog onda zato što je utabao stazu novim i ozbiljnijim serijalima iz Audače kuhinje koji nas tek očekuju.