Strip projekti iz regije
BOSONA-VIŠE OD STRIPA (THE BEST OF THE BEST)
Ono šta je karakteristično za prvi broj strip revije Bosona su klasici ex-yu i inostranog stripa i vrlo zanimljivi propratni tekstovi o njima
Već neko vreme vam pišem o stripovima, ali još nijednom se nisam dotakao strip revija – postoji razlog za to, a to je da su strip revije vrsta koja izumire. No u vremenu u kom jedna Stripoteka jedva preživljava, našao se i tim ljudi dovoljno hrabar da pokrene novu strip reviju u susednoj nam državi, pod imenom Bosona. Pitali smo glavnog urednika revije Aliju Baltu za ciljeve i dostignuća kojima streme, evo šta nam je rekao…
Želja nam je da napravimo prepoznatljivu strip reviju, koja će biti najkvalitetnija u regionu i šire. Ono što smo, za sada, postigli je pokriveno tržište Srbije, Hrvatske i BiH te nešto malo Slovenije, ali uskoro očekujemo da to budu cele i kompletne teritorije na kojim će Bosona biti dostupna i čitana – što još ne ispunjava naše ambicije o pokrivenosti celog prostora bivše Jugoslavije. Želimo da čitaocima ponudimo ono najbolje iz sveta stripa, bili to novi ili stari i već provereni naslovi u novijem ruhu tj. restaurirane boljim skeniranjem i kvalitetnijom pripremom. Takođe, želimo da nam se mreža saradnika i dopisnika ne zadrži samo na Balkanu, proširili smo se na Evropu, a želimo i na celi svet. I za kraj, nadamo se da će sve ovo dovoljno uzeti maha, da bismo mogli da pokrenemo sopstvenu strip produkciju, koju možete očekivati već od šestog broja u kom će dati znatan doprinos sadržaju. Tu ćemo se osloniti na autore iz regiona, mnogi od njih ne zaostaju ni korak za svetskim standardima, neki autori već pišu/crtaju, ali imena vam neću otkriti, neka to bude iznenađenje.
A sad, pošto smo čuli glavnog krivca za pokretanje revije, možemo i da bacimo pogled na sadržaj prvog broja.
Prvo na šta nailazimo je intervju sa autorom naslovnice Branislavom Perkovićem, gde priča o svojim godinama u Stripoteci, saradnicima, životu i stripu u Sarajevu, kao i odlasku i uspesima u inostranstvu.
Alija Balta nam potom piše uvod u rano remek delo devete umetnosti i avanturističke fantastike, kog je tvorac svima dobro poznati Edgar Rajs Berouz autor serije romana o gospodaru džungle i Harold Foster velikan stripa i tvorac Princa Valijanta, a nakon toga prelazimo i na sam strip…
Tarzan među majmunima – Početak jedne od najvećih avantura svih vremena, što ilustruje i ogroman broj ekranizacija. A pošto vam neću otkriti toplu vodu, mogu malo odustati od svojih opisa bez spojlovanja. Na putu za Afriku se dešava pobuna na brodu i lord i ledi Grejstok bivaju ostavljeni u džungli, gde i stradaju. A o njihovom malom sinčiću brigu počinje da vodi majmunica Kala, slede neke stvari koje će u mnogome odrediti njegov put, kao što je pronalazak noža i učenje čitanja koje iz ove sada perspektive deluje neuverljivo i apsurdno. I da, naravno, biće vam potreban period navikavanja na Fosterov način crtanja bez oblačića.
Hal Foster u dubinama afričke džungle – Jedan izuzetno interesantan tekst Sergeja Karova o karijerama i životima Berouza i Fostera, i o stvaranju jednog lika koga danas svi znano kao gospodara džungle.
Andrija Maurović je autor često nazivan ocem hrvatskog stripa i neko ko je svoj život živeo neumereno, rasipnički i u društvu flaše i lakih žena, pravi boem. Što ga nije sprečilo da stvori mnoge izuzetne stripove, doduše sa prilično crno belim pogledom na dobro i loše. Navedimo samo neke od njih Zlatarevo zlato, Knez Radoslav, Sablast zelenih močvara, Ognjem i mačem, Jahači rumene kadulje, Rankov odred, Grička vještica, Čuvaj se Senjske ruke i mnogi drugi.
Kišova zagonetka – Upravo je strip gore pomenutog autora, adaptacija romana Džeka Londona i govori o… Teškom životu Eskima i dečaka Kiša posebno, te o važnosti lova. A Kiš mudrošću postaje veliki lovac. Naravno, tu su propratni tekstovi pokojnog Zdravka Zupana i Alije Balte o životu Maurovića karijeri i tehnici kojom je slikao.
Zvonimir Furtinger jedan od rodonačelnika hrvatskog SF-a, a do trenutka kad objavljuje svoj prvi roman bio je od grobara do direktora bioskopa. Prvi roman Crveni dusi je plod saradnje sa Stankom Radovanovićem, baš kao i naredni Majstor Omega osvaja svijet. Potom je objavio niz detektivskih romana, uglavnom pod pseudonimom Ben Hunter, sledi rad na scenarijima za stripove Kroz minula stoljeća i Herlock Sholmes, majstor maske. Usledila je dugogodišnja saradnja sa Mladenom Bjažićem i romani Osvajač 2 se ne javlja, Zagonetni stroj profesora Kružića, Svemirska nevjesta, Tajna stare opeke, Mrtvi se vraćaju i Ništa bez Božene. Priče mu izlaze na eminentnim mestima kao što je Andromeda. Udruženje SFera je objavilo njegove sabrane SF novele u knjizi Psihophor, pod uredničkom palicom Aleksandra Žiljka.
Žarko Beker, izniman crtač i legenda hrvatskog stripa, autor je brojnih dela, među kojim su Pavel Biri, Tajna mini aviona, Bint-el-Hadra, Demonja i Mak Makić.
Zaviša – Hrvatski velikaši su dali Zaviši zadatak da provede kralja Ričarda kroz njihove zemlje, ali krstaš je izgubio manire i divlje je naravi. Pored toga ga jure ljudi vojvode Leopolda i eto nam avanture.
Marcel Čukli – u mnogome karijera ovog velikana hrvatskog stripa je posvećena uredništvu i uređivanju, bio je urednik brojnih listova što kao član uredništva, što kao glavni urednik, sigurno će te prepoznati one najpoznatije kao što su Super strip, Alan Ford i Laso. No, bio je i vrstan scenarista sa delima poput Grob u prašumi, Mrtvački brod, Iščezli svet, Trojica u mraku, Partizani i Marina. I tu nije kraj pošto je izišao i van okvira stripa i bio scenarista prvog jugoslovenskog animiranog filma u boji Crvenkapica. Pričalo se da kod njega u stanu niste imali gde da sednete od knjiga, stripova i časopisa.
Mak Makić, vitez i četvrt – Avanture malog viteza protkane satirom i karikaturom nikog neće ostaviti ozbiljnog lica. Mak je veliki vitez malog rasta i u dve dogodovštine koje imamo priliku čitati, pokušaće osloboditi sužnje drumskog razbojnika i dokopati se ukradenog zlatnog mača.
Utisak o Bosoni mi je prilično povoljan, neke od stripova prvi put imam priliku da čitam, propratni tekstovi su jako dobri, kvalitet papira odličan. No, imam i neke zamerke, ima propusta u prevodu, u jednom trenutku je Black Majkl u drugom je već Crni Majkl, u Zaviši Geturda svog pratioca čas oslovljava sa brate, a čas sa oče, a da ne govorim da ima izbledelog teksta koji se mogao vrlo lako nanovo uneti u Fotošopu. Ipak moja najveća zamerka je da je font preterano kitnjast i otežava čitanje. Ove mane nisu toliko drastične da bih napustio čitanje Bosone, tako da ekipi koja je radi želim mnogo sreće u nastavku i da me dugo godina snabdevaju kvalitetnim štivom.