Iza nas su tri jako dobra broja, ali ne možemo još da se usudimo da ocenjujemo serijal. Ipak su to epizode koje su, takoreći, predodređene kod svakog heroja da postanu kultne. To jest, prvi broj koji je, pa znate, uvod u priču i tu se autori obično istaknu, a ni kolekcionarska strana nije zanemarljiva, jer uvek je vredno imati broj jedan. Pa priča o velikoj ljubavi, takođe je jedna od epizoda koje se naknadno traže i cene. Naravno, tu je i priča o prošlosti i zašto je heroj to što jeste, što su oduvek prave poslastice među stripadžijama. Samim tim, ovaj broj je prvi koji nema teret kultnog statusa i pre nego što ga pročitate, i vrlo je značajan i za nas i za kvalitet serijala. Pa bacimo se na čitanje, da vidimo na čemu smo.
Korado Roi jedan je od velikih crtaća današnjice, najpoznatiji po svom radu na Dilan Dog serijalu, ali radi na gotovo svim Boneli herojima, Dampir, Marti Misterija, Mister No, Nik Rajder, Julija, Magiko Vento, Zona x i UT serijal koji stvara u saradnji sa Paolom Barbato. Još jedna interesantna stvar je da pored toga što crta ovu epizodu Brendona on je načinio i prve 44 naslovnice za našeg viteza sreće.
Na krilima noći – Počinje letećim čudovištem i razgovorom postapokaliptičnih Arijevaca. I odmah smo već na sceni gde naš vitez spasava devojku po imenu Tesa od naših starih znanaca i vodi je u svoj skromni dom, pričajući joj usput da je Sajrus kog traži njegov prijatelj kog više nema. Tesa je impresionirana onim gde živi naš junak, a još više Kristoferom koji je vazda uslužan. Objašnjava zbog čega je tražila Sajrusa. Naravno, Brendon će pomoći dami u nevolji ali ga i dalje mori sećanje na Anju i verujem da će mu ratnica biti u mislima tokom celog serijala.
Naši junaci stižu u hladni Arkam, hladan kako zbog vetra tako i zbog atmosfere. Tu se dešavaju neke mračne i bizarne stvari. Čudovište teroriše grad ubijajući i tako širi strah. Naš junak, dok istražuje slučaj, viđa i stvari koje mu se ne sviđaju naročito, a po povratku kod Tese zatiče velikog alhemičara grada i prekida ga u nekoj vrsti mračnog zavođenja. Ima tu i neka tajna povezana sa užasima koje je slikao Tesin otac pre nego što ga je čudovište ubilo. Građani Arkema su u strahu, mada ipak imaju i razlog za slavlje: alhemičar je pustio u pogon stari sistem grejanja i zime æe biti podnošljivije.
Brendonu sledi okršaj sa monstrumom, ali nimalo onakav kakvog bi ste očekivali, jasno pobeđuje, ali pada u nesvest i budi se u lancima. To je trenutak gde vidimo, ono što se kaže, da genije izrasta u ludaka. Brendonu život visi o koncu, a mi vidimo slike Kristofera i Tese koji misle na njega. No naš heroj nije uzalud vitez sreće, ona ga prati, i on uz pomoć uspeva da preživi.
Sledi objašnjenje gde vidimo da se ne mora biti čudovište da bi se bilo monstrum, a pošto naš heroj ne trpi takve opet je u okršaju u kom je na kraju ishod poetska pravda i po prvi put epizoda završava nekom vrstom srećnog kraja.
Ova epizoda nam jasno pokazuje dobre i loše strane Kjaverotija kao scenariste, naime on je u stanju da stvori skoro savršen spoj mita, nauke i ljudskog delovanja, ali kvari to svojim oslanjanjem na slučajnosti. Primera radi, Brendon se obreo u pustinji samo da bi spasio devojku (što je već drugi put u četiri epizode da se dešava). I to nije jedina stvar gde je samo odlučio da slučaj deluje bez objašnjenja, neću da spojlujem, videćete i sami.
Dok je Roi kao crtač definitivno jedan od boljih koje Boneli ima, jedna jedina stvar koja vam može zasmetati je taj povremeni utisak da čitate Dilana Doga. Sve u svemu solidna epizoda, ali nekako izmiče taj konačni sud o serijalu – moraćemo i dalje da ga pratimo da vidimo kuda vodi.