Priče

NIŠKI NOAR Priča prva Čovek bez budućnosti Kiša je pljuštala danima, pretvarajući grad u bljuzgavu

Dok se budila i uvijala po svilenim čaršavima, polako otvarajući oči, a pahulje tamnije od

Nisam matičar, ali sam potpisala smrtovnicu. Smrtovnicu mojih majki, moj prvi roman. Inače, pišem i

U ovoj priči ćete moći pročitati istinski kafkijanski narativ, prožet istovetnom stravom i klasnim borbama,

Priča koja otkriva deo onoga što se može pomisliti i dogoditi u gluvo doba noći.

„Je l’ si bio nekad ovde?“, pitala je, navaljena na automobil bez tablica, paleći cigaru.

Neki su melanholiju smatrali čak i grijehom. Kontemplirajući sve svoje grešne rabote, možda, u ponekim

*alarm će se oglasiti za dva sata i dvadeset minuta* Zemljo, progutaj me – verujem

I Postavke. Subjekt Snovi su nešto toliko svojstveno čoveku da je sklon zamišljati kako ih

Pustinja. Poniranje u sebe. Poniranje u jedno. Pesak, nošen vetrovima, u neprestanom je kretanju; škripi